Др Стеван А. Милинковић

Dr Stevan A. Milinković
Академско звање: Редовни професор
Ради на Рачунарском факултету од: 01.10.2003.
Датум рођења: 21.12.1955.
емаил: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите ЈаваСцрипт да бисте је видели.

Академска каријера

Избор у звање: 2004 Рачунарски факултет - Београд Рачунарство
Докторат: 1993. Технолошко-металуршки факултет - Београд, Електротехничко и рачунарско инжењерство
Магистарска теза: 1990. Електротехнички факултет - Београд, Електротехничко и рачунарско инжењерство
Диплома: 1981. Електротехнички факултет - Београд, Електротехничко и рачунарско инжењерство

Биографија

Др Стеван Милинковић, дипл. инж., рођен је 21.12.1955. у Београду, где је завршио основну школу и класичну гимназију. На Електротехнички факултет у Београду уписао се 1974. године, а дипломирао је на одсеку за електронику 1981. По завршетку постдипломских студија на Електротехничком факултету у Београду, смер електроника, магистрирао је 1990. Докторирао је 1993. године на Технолошко-металуршком факултету са дисертацијом “Прилог проучавању стабилности и контроле процеса извлачења оптичких влакана”. Од 1983. године, као истраживач сарадник, ради у Институту “Борис Кидрич – Винча”, а од 1986. године ради у Војнотехничком институту на радном месту самосталног истраживача. Бавио се моделовањем механизама и уређаја за детекцију токсичних материја, као и техникама препознавања хемијских спектара, а учествовао је и на више пројеката који захтевају мултидисциплинарни приступ. Реализовао је преко 40 различитих микропроцесорских уређаја, мерних инструмената, софтвера или наменских рачунарских система. Од почетка школске 1991/92. године ради на Технолошко-металуршком факултету као асистент на предметима Аутоматска регулација и индустријска мерења и Мерења и регулација процеса. Маја 1994. године изабран је у звање доцента за предмете Аутоматска регулација и индустријска мерења и Дигитални системи аутоматског управљања. Године 1999. изабран је у звање ванредног професора за предмете Процесна контрола и Дигитални системи аутоматског управљања. Од 2003. до 2004. године ради на Рачунарском факултету у Београду као ванредни професор , а 2004. године изабран је у звање редовног професора за ужу научну област рачунарство. У периоду од 2003. до 2007. био је је декан Рачунарског факултета у Београду (два мандата). Учествовао је у међународним пројектима развоја индустријског софтвера, заједно са компанијама из USA (Information Technology Resources), Канаде (Maple Soft), Јапана (Komori) и Јужне Африке (General Optical). У периоду од 2000. године до 2002. године боравио је у Канади где је руководио развојним тимовима у компанијама Quatrosense Environmental Limited (Richmond, Ontario) на заједничком пројекту са NASA SSC, USA, Chrysalis-ITS (Ottawa, Ontario) на заједничким пројектима са Macnica, Japan и Entrust, USA. Члан је организација: IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers), ACM (Association for Computing Machinery), IEEE Computer Society, IEEE Tehnical Committees (Operating Systems and Application Environments, Real-Time Systems, Software Engineering, Test Technology), IEEE Technical Councils (TCSE – Software Process, TCSE – Standards (SECS)), Привредна комора Београда, Одбор удружења информатичке делатности, New York Academy of Sciences, Marquis Who’s Who in Science and Engineering, 8th edition, 2005-2006.

Научно-стручна продукција

1. Милинковић, С.: Autoscaling Software JPEG Decoder for Embedded Systems. Proc. econd Mediterranean Conference on Embedded Computing (MECO) Budva, Montenegro, June 16-20 (2013) 101-104.
2. Живковић, И., М. Томић, Љ. Брајовић, С. Милинковић, Р. Алексић, "Ballistic damage detection in thermoplastic composite laminates by means of embedded optical fibers" Journal of Advanced Materials, 39 (3) (2007) 41-49.
3. Милинковић, С.: Some applications of p-PRBS signals in frequency domain measurements. Proc. Second Mediterranean Conference on Embedded Computing (MECO) Budva, Montenegro, June 16-20 (2013) 204-207.
4. Дебељковић, Д., М.Лазаревић, С.Стојановић, М.Јовановић, С.Милинковић, “Discrete Time Delayed System Stability Theory in the Sense of Lyapunov: New Results”, Dynamics of Continuous, Discrete and Impulsive System, Series B(12b) (2005) 431–443.
5. Милинковић, С.: An OM1 optical fiber as a mechanical sensor for high impact measurements. Proc. Mediterranean Conference on Embedded Computing (MECO – 2012) Bar, Montenegro, June 19-21 (2012) 50-53.
6. Лазаревић, М. П., Д. Љ. Дебељковић, З. Љ. Ненадић, С. А. Милинковић, “Finite Time Stability of Time Delay Systems”, IMA Journal of Mathematical Control and Information, 17 (2000) 101–109.
7. Шарбох, С. Д., С. А. Милинковић and Д. Љ. Дебељковић, “Mathematical Model of the Glass Capillary Tube Drawing Process”, Glass Techn., 39 (2) (1998) 53–67.
8. Милинковић, С. А., “Application of an ionization chamber as a gas sensor”, Nuclear Instruments and Methods in Physics Research – part A, 408 (2-3) (1998) 562–572.
9. Дебељковић, Д. Љ., В. Б. Бајић, Т. Н. Ерић and С. А. Милинковић, “A Lyapunov Analysis of Stability Robustness for Discrete Linear Descriptor Systems”, IMA Journal of Mathematical Control and Information, 15 (1) (1998) 53–62.
10. Милинковић, С. А, “Determination of the glass fiber freezing point by time–delay estimation”, Control Engineering Practice, 5 (7) (1997) 943–950