Теме семинара 2017

Аудиторијум ће се упознати са интердисциплинарним приступима дизајну, те са дизајном као метамедисјком праксом. Иницираћемо критичку расправу појмова попут: „уметност“, „мода“, „лепо“, „корисно“ итд, и то на основу анализе референци из домена ликовне уметности, графичког дизајна, филма и фотографије.
Криптографија, или шифровање, је научна дисциплина која се бави тајним писањем и преносом информација. Једна од најпопуларнијих метода заштите тајности, али и аутентичности, података засновавана је на асиметричном алгоритму РСА. Овај алгоритам користи два кључа, јавни који је достуопан свим учесницима у коминикацији, и приватни који је скривен од осталих учесника у комуникацији али је математички повезан са јавним. Сигурност РСА алгоритма се огледа у сложености факторизације великих бројева на просте чиниоце. Полазници ће се упознати на занимљив начин са применом простих бројева, биће им илустровани начини шифровања и дешифровања, као и софтверска симулација РСА алгоритма.
Машинско учење је област вештачке интелигенције које данас има највећу практичну примену. Неке од примена су препознавање руком писаног текста, препознавање лица, разумевање језика, детекција спамова и ризичних банкарских трансакција. Откривамо неке од техника којима се реализују програми који имају способност да “науче” како да решавају ове проблеме.
Шта све можемо да урадимо у Wordu и Excelu, а никад нам нико није показао. Прављење форми, циркуларних писама и употреба формула, обрада података.
Предавања о развојним платформама микроконтролера. У питању су Arduino, Raspberry pi, ARM архитектура и друго. Имају разнолику практицну примену и згодни су за поцетнике да се упознају са концептом програмирања микроконтролера.
Није могуће утврдити када су тачцно људи почцели да користе дијаграме, које данас називамо графовима, за сликовит опис проблема. Према неким изворима, 1936. година, када је Денес Кониг објавио монографију Теорија коначцних и бесконачцних графова, може се сматрати тренутком заснивања теорије графова као самосталне математичке дисциплине. Тада је термин граф ушао у општу употребу, и тада почињу прва интензивнија истаживања у овој области која су допринела да граф од помоћног цртежа постане један од основних математичких појмова. Еластичност и адаптивност апарата теорије графова омогућава да се бројни проблеми у најразличитијим научним дисциплинама решавају одредјеним графовским техникама. Тако графове сусрећемо у хемији, физици, биологији, социологији и рачунарству. Примена теорије графова и њених метода заузима значајно место у и теорији електричних кола, теорији коначних аутомата, операционом истаживању, и слично. На предавању ће, између осталог, бити речи о неким од најстаријих познатих проблема који су у вези са графовима, као што су проблем кенигсбершких мостова, проблем осам дама, проблем четири боје и неки проблеми пребројавања графова. Елементи теорије графова биће повезани са другим математичким дисциплинама, односно објектима, као што су бинарне релације, функције, исказне формуле, Хасеови дијаграми, варијације, и друго.