Кутак за родитеље

Избор факултета је… стресан, важан, битан, пресудан.

Све то, али и много више од тога.
Ако се погреши, грешка је за читав живот. Правилан избор факултета омогућује квалитетнији и садржајнији, па и богатији, а свакако мање стресан живот.
Шта је то што би при избору професије требало да буде звезда водиља сваком младом човеку? Покушаћемо да одговоримо на нека питања која себи том приликом најчешће постављате и разрешимо неке дилеме.


Ко воли нека изволи, уколико су родитељи спремни да свршеног студента дуго издржавају.

Постоје добри државни и приватни, а постоје и лоши државни и приватни факултети. И код једних и код других постоје случајеви где се основано сумња да се дипломе продају, а постоје и они чије се дипломе стичу преданим радом.

Ако студент не жели да се „мучи“, него лагодно да „добије“ диплому, требало би да зна да су „лаки“ факултети већ стекли лошу репутацију и послодавци кандидате са „лагодним“ дипломама на конкурсу више ни не разматрају.

Услови за буџетско студирање су све оштрији и није далеко дан када ће ту погодност моћи да искористи само неколицина најбољих који положе све испите и то са високим просеком. Са друге стране и приватни факултети омогућују најбољима бесплатно студирање.

Новац који се уложи у студирање треба посматрати као инвестицију. Уколико је инвестиција скупља, али проузрокује брзо запошљавање на уносно радно место, новац није узалуд потрошен. У Америци су најбољи универзитети и најскупљи.

Не верујте рекламним кампањама („ми ћемо вас запослити“ - „наша диплома гарантује запослење“). Битно је да проверите само једно: у којим фирмама и на којим радним местима се свршени студенти запошљавају, јер је то прави и једини показатељ вредности факултета. И немојте се задовољити општим констатацијама, већ тражите конкретна имена и презимена, као и називе фирми и радних места.

Свака, па и фирме са само десетак запослених морају имати професионалца за рачунарске мреже;
Америчке врхунске компаније (Facebook, Google, IBM...) склапају уговоре о запослењу са нашим још недипломираним студентима, а онда их чекају и по годину дана да дипломирају, да би почели да раде за плате које су и за Америку врло  високе;
Озбиљан број великих и малих иностраних информатичких фирми (Microsoft...) отвара своје развојне и друге центре у Србији, јер им је то јефтиније, а нуде за наше прилике изузетне плате и плаћену летњу праксу;
Немачка је објавила дефицит великог броја информатичких стручњака у периоду до 2030. године (линк);
Информатичари су неопходни у свим гранама привреде и науке.
ЗАТО ШТО ДАЈЕ ЗНАЊЕ КОЈЕ ЈЕ ОДМАХ ПРИМЕНЉИВО.
ЗАТО ШТО ДАЈЕ УНИВЕРЗИТЕТСКУ ДИПЛОМУ ИНФОРМАТИЧАРА ИЛИ ИНЖЕЊЕРА РАЧУНАРСТВА.
ЗАТО ШТО ШКОЛУЈЕ СТУДЕНТЕ ПО НАЈНОВИЈИМ СТУДИЈСКИМ ПРОГРАМИМА.
ЗАТО ШТО ИМА НАСТАВНИЧКИ КАДАР КОЈИ, ОСИМ АКАДЕМСКОГ, ПОСЕДУЈЕ И БОГАТО ПРАКТИЧНО ИСКУСТВО.
ЗАТО ШТО ИМА НАЈБОЉУ РАЧУНАРСКУ ОПРЕМУ НАМЕЊЕНУ СТУДЕНТИМА.
ЗАТО ШТО ИМА НАЈБОЉУ И НАЈЕФИКАСНИЈУ СТУДЕНТСКУ СЛУЖБУ.
ЗАТО ШТО СТУДЕНТИ ИМАЈУ НЕОГРАНИЧЕН ПРИСТУП ФАКУЛТЕТСКИМ РЕСУРСИМА.
Потребно, али недовољно! Компанијски испити Microsoft, Cisco, IBM, Cambridge, Adobe, Linux су само део онога што се изучава на факултетима.

Високе школе струковних студија су некадашње више школе, трају три године, по завршетку се добије звање струковни инжењер (у техничко-технолошком пољу). Погрешно је мишљење да се после струковних студија могу уписати мастер академске студије на факултетима. У најбољим случајевима могуће је, уз више диференцијалних испита, уписати трећу годину факултета. Нису чланице универзитета.
Високе школе академских студија имају ранг факултета, изводе академске студије, осим докторских, али нису у саставу неког универзитета. Практично их у Србији и нема.
Факултети изводе академске студије, али могу организовати и струковне. За разлику од високих школа које могу имати само један студијски програм, факултети их морају имати најмање три. Факултети су обавезно у оквиру неког универзитета и, када их заврше, студенти добијају, у техничко-технолошком пољу на пример, звање инжењер (3 године студија), или дипломирани инжењер (4 године студија), или мастер инжењер (5 година студија).
Студенти РАФ-а раде у многим домаћим и страним компанијама - комплетан списак можете пронаћи овде.

"Кембриџ диплома" није диплома Универзитета у Кембриџу, као што ни "Београдска диплома" није диплома Универзитета у Београду.