Рачунарски факултет

Студијски програми

Да ли смо спремни да нам технологија уђе под кожу?

У наглом развоју микрочипова, њихово уграђивање под кожу изазива различите реакције. Стручњаци кажу да је то корак напред у процесу надзора над грађанима и експлоатацији радника, док присталице тврде да је забринутост неоправдана. Радници компаније из Висконсина Тхрее Сqуаре Маркет, која се бави производњом продајних аутомата, 1. августа 2017. године стали су у ред испред кантине да би им под кожу били уграђени микрочипови. Један за другим су испружили руку док им је локални мајстор за тетовирање уградио имплант величине зрна пиринча између палца и кажипрста на руци. Четрдесет радника који су пристали да се подвргну процедури добили су на поклон мајицу на којој је писало „Чипован сам“.

Ту уградњу чипова на велико организовала је управа компаније да би се уклопила са дугорочним планом безготовинског плаћања на продајним аутоматима, дакле, да би радници могли да купују ужину на послу уз један покрет из зглоба. С обзиром на популарност снимка чиповања, који је приказан од Москве до Сиднеја, изгледа да је то био одличан маркетиншки трик.

Ипак, нису сви благонаклоно гледали на изведену процедуру. После поменутог догађаја, коментари на Фејсбук страници компаније упорно су наговарали раднике да одустану, док је њихова страница на Гуглу имала тек једну звездицу. Што се тиче хришћанских група – убеђених да уградња микрочипова означава крај света кад су људи жигосани знаком звери – оптужили су компанију да је антихрист.

Швеђанин Jowan Österlund, стручњак за тетовирање и пирсинг и оснивач фирме Биохаx, који је омогућио радницима да буду чиповани, целу расправу посматра са интересовањем. За њега уградња микрочипова није ништа ново нити радикално. Пошто живи већ годинама са уграђеним микрочипом, као и многобројни млади технолошки стручњаци, каже да је за њих то једноставно нормална интеграција биологије и технологије. Импланте користе да би лакше приступили радним местима својих сарадника, платили чланарину у теретани и путовали возом. Надао се да ће са својом компанијом и овим производом моћи да изађе на глобално тржиште. Радници из Висконсина били су само у процесу тестирања и прва компанија у Америци која је микрочипове понудила својим радницима. Међутим, с обзиром на реакцију коју је процес изазвао и повезао уређаје, не само са опасним надзором, већ и са визијом апокалипсе коју изазива технологија, он се пита да ли је свет спреман да му се технологија увуче под кожу. Микрочипови који се уграђују су, заправо, цилиндрични бар-кодови који при очитавању одашиљу јединствени сигнал кроз слој коже. Углавном се користе да би се организовала роба у складиштима или да би се идентификовала грла стоке или пронашли залутали кућни љубимци, мада је било и експеримената на људима.

Кевин Ворвик, професор кибернетике на Универзитету у Редингу, уградио је микрочип под кожу још 1998. године да би показао да је то могуће и да је сједињавање технологије са телом следећи корак у људској еволуцији. Österlund је одмах после Ворвиковог пројекта почео да размишља о технологији микрочиповања, а посебно кад је његов пријатељ копирао чип свог пса и уградио га себи испод коже. Копирање псећег чипа била је само шала. Кад је његов пријатељ дошао код ветеринара, идентификован је као лабрадор.

Österlund је 2013. године, сасвим случајно пронашао компанију из Немачке која је на интернету продавала индустријске микрочипове. За разлику од оних који су се уграђивали у кућне љубимце и могли да одашиљу само један идентификациони број, ови уређаји су били опремљени за комуникациони протокол NFC, који је могао да се програмира тако да обавља најједноставније задатке. Наручио је неколико и написао програм који је упарио његов мобилни телефон са микрочипом, тако да је аутоматски могао да позове супругу кад би узео телефон.

Одмах је позвао свог пријатеља који је био повезан са трансхуманистичким покретом у Шведској који је био импресиониран његовим експериментом. После неколико демонстрација, уградња чипова се проширила уз пиво и чипс. Постоје и друге компаније које покушавају да уградњу микрочипова доведу на виши ниво. Рецимо, једна компанија из Сијетла продаје разнобојне лед сијалице које могу да светле испод коже. Што се тиче Österlunda, каже да ће Шведска до 2023. године потпуно избацити готов новац из употребе, баш због нове технологије уградње микрочипова.

Што се тиче експеримента са почетка приче, морамо имати на уму да се све дешавало у богатој земљи у којој је технолошко образовање на приличном нивоу. Поставља се питање какав ће став према свему томе имати, рецимо, радник у складишту. И заиста, негативни ставови према чиповању у Висконсину настали су због тога што такав поступак симболизује неравнотежу моћи на радном месту, дочарава дистопијске сцене ауторитарног послодавца који дехуманизује и контролише своје раднике. Да ли је радник особа која је плаћена за свој рад или је власништво компаније за коју ради?
Чују се и мишљења да чиповање људи представља нови метод прикупљања података, поред праћења историје претраживања на интернету, тестирања ДНК, прикупљања здравствених података, који послодавцима пружају много детаљнији увод у податке о профилу радника, али, што је још горе, и у њихов приватни живот. Дакле, прате свог запосленог куд год да крене. Чини се да се ту губи граница између радног времена и породичног живота.

Иако су многи законодавци и званичници у Америци забринути због микрочиповања људи и предлажу да се процес законом забрани, не може се рећи да ће до неког закона и доћи, пошто се закони о раду углавном праве тако да увек иду у прилог послодавцима. Рецимо, 2015. године, једна жена је отпуштена с посла јер је избрисала са телефона апликацију за праћење запослених која ју је пратила чак и кад није била на послу. Због таквих и још многих других случајева и непостојања јасних закона о раду, запослени би под принудом морали да пристану на чиповање иако би били против тога.

Швеђани сматрају да се страх од микрочиповања не заснива толико на страху од нарушавања приватности колико на ирационалним предрасудама о имплантима. Микрочипови су инертни и пасивни и личе на картице које не можете изгубити. Дакле, потпуно је иронично кад људи који имају ајфон и налог на Гуглу дођу на Фејсбук и вриште о нарушеној приватности само због тога што им је неко мало засекао кожу.

Наша емоционална и психолошка реакција на нове технологије је неизбежна, посебно ако укључује и неку модификацију тела. Емоционалне реакције не треба одмах одбацити ако сујеверне и нелогичне. Страх који осећамо у вези са микрочиповима нема толико везе са одређеном технологијом колико има везе са технологијом у контексту моћи и неравномерне структуре моћи између запосленог и послодавца. А када се таква динамика угради у наше тело, онда се појављује врло различита граница коју треба да пређемо.

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Пријаве за такмичење RAF Challenge 2020 су отворене

    На сајту Рачунарског факултета објављен је позив средњошколцима за учешће на информатичком такмичењу RAF Challenge, које организују Рачунарски факултет и Друштво математичара Србије. Овогодишње такмичење одржаће се у три категорије:   1. презентација (тема: "Утицаји аутоматизације послова на савремено друштво"),   2. апликативни програм/игрица (тема: "Иновативна примена софтвера уз друштвене игре"),   3. видео (тема: "Игра светла и сенке").   За детаљније информације и о пропозицијама такмичења погледајте RAF Challenge 2020.   На финале такмичења позивају се средњошколци који уђу у ужи избор, а најбољи се награђују вредним наградама.   Пријаве и постављање радова на сајт РАФ-а ће се обављати од 18. новембра 2019. до 15. фебруара 2020. године, а планирано је да се финале такмичења одржи у марту 2019. године (датум ће бити накнадно објављен).

  • Почеле пријаве за семинар за средњошколце "RAF IT days 2020"

    Тестирање средњошколаца за једанаести IT семинар - "RAF IT Days 2020" почело је 7. новембра и трајаће до 20. марта 2020. године. Сви кандидати су у обавези да одраде тест, а најуспешнији добијају позив да присуствују семинару. Организатори ће се потрудити да свима који немају смештај у Београду обезбеде исти. Семинар организује Рачунарски факултет са жељом да младима што више приближе информационе технологије, њихов напредак и примену у привреди.

  • Свечана додела диплома

    Свечана додела диплома студентима који су завршили основне академске, струковне и мастер академске студије на Рачунарском факултету одржаће се у петак, 29.11.2019. године у Прес центру УНС-а (Кнез Михаилова 6, трећи спрат), са почетком у 16:30 часова. Овом приликом поделићамо и захвалнице и књиге најбољим студентима и такмичарима у претходној школској години. Позивамо све наше дипломиране студенте и њихове госте да присуствују свечаности.

  • Брилијантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су брилијантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати колико је трајало такмичење тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је у свом пуном сјају оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Изабрани стипендисти РАФ -а

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2019/2020. годину.  Додељено је 15 пуних и 9 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 13.06.2019. године.   

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.

  • Студенти РАФ-а настављају да нижу успехе на Електријади 2019

    Студенти Рачунарског факултета у Београду не престају да нижу успехе на Електријади 2019. У категорији : објектно оријентисано програмирање студенти Рачунарског факултета освојили су: Вукоман Стојановић у индивидуалном такмичењу треће место, а у екипном такмичењу четврто место освојили су Стефан Живковић, Милутин Милићевић и Алекса Милисављевић , пето место освојила је екипа коју чине : Вукоман Стојановић, Богдан Бакарец, Стефан Максовић . На индивидуалном такмичењу из математике треће место освојио је  Алекса Милисављевић. Ове године освојено је треће место из стоног тениса. Ово је прва РАФ-ова медаља из спорта, а освојили су је : Стефан Бургић, Милан Митић и Душан Ивковић. Честитамо свим студентима који су Рачунарски факултет окитили овако великим бројем значајних успеха.

  • Студенти Рачунарског факултета једини из Србије на информатичком такмичењу у Белорусији

    Студенти Рачунарског факултета у Београду били су једини учесници из Србије на међународном информатичком такмичењу BSUIR 2019, одржаном на Белоруском државном универзитету у Минску у  Белорусији. Тим под називом "Thanks to MDCS" кога чине студенти Рачунарског факултета у Београду: Алекса Плавшић, Алекса Милисављевић и Владимир Миленковић студент Cambridge универзитета, први пут су учествовали на овом такмичењу и постигли завидни резултат освојивши трећу награду у веома оштрој конкуренцији. На ово престижно такмичење које се одржава девети пут студенти Рачунарског факултета отишли су уз подршку Microsoft-а.