Рачунарски факултет

Студијски програми

Вештачка интелигенција ће одлучити да ли ћете добити посао

Вештачка интелигенција се користи да привуче потенцијалне кандидате за посао и одреди да ли они који су се пријавили одговарају постављеним захтевима радног места. Ипак, да ли је дорасла том задатку? И док родитељи користе вештачку интелигенцију за прегледање налога на друштвеним медијима потенцијалних дадиља и бескрајног низа чланака који објашњавају како радна биографија може да „победи робота“, можда се питате да ли ће вам робот понудити следећи посао. Још нисмо дотле дошли, али послодавци све више користе вештачку интелигенцију да би направили први круг резова и утврдили да ли вам је понуђен оглас за посао. Ти алати, често обучени на подацима прикупљеним о претходним или сличним кандидатима, могу послодавцу олакшати доношење одлуке о запошљавању оних који су се пријавили на оглас. Прошле године 67 посто анкетираних менаџера кадровске службе и особља задуженог за запошљавање које је анкетирао ЛинкедИн рекли су да им је вештачка интелигенција уштедела драгоцено време. Ипак, критичари тврде да такви системи могу увести пристрасност, недостатак одговорности и транспарентности и њихова прецизност није загарантована. Узмимо на пример компанију ХиреВуе са седиштем у Јути, која продаје видео платформу за разговор за посао која може да користи вештачку интелигенцију за процену кандидата и, како тврди, предвиђа вероватноћу да исти ти кандидати постигну упех на неком радном месту. Компанија каже да користи психологе који су у њој запослени да би помогли у развијању прилагођених алгоритама за процену идеалних особина за одређено радно место на које клијент (обично компанија) треба да запосли кандидата, попут представника продаје или инжењера рачунарства.

Тај алгоритам се, затим, користи за анализу одговора појединачних кандидата на одабрана питања у снимљеном видео-интервјуу, при чему се вреднују вербални одговори и, у неким случајевима, изрази лица. ХиреВуе тврди да алат – који користи око 100 клијената, укључујући Хилтон и Унилевер – много боље предвиђа одговарајуће кандидате за посао од људи који обављају исте структуриране разговоре. Ипак, прошлог месеца, адвокати Центра за електронску приватност информација (EPIC), непрофитне организације за заштиту приватности, поднели су жалбу Федералној трговинској комисији, подстичући агенцију да истражи компанију због потенцијалне пристрасности, нетачности и недостатка транспарентности. Такође је оптужила ХиреВуе да се укључила у „обмањујуће трговинске поступке“, јер компанија тврди да не користи препознавање лица. (EPIC тврди да је компанијин процес анализе лица, у ствари, технологија препознавања лица.).

Тужба прати увођење Закона о алгоритамској одговорности у Конгресу почетком ове године, којим би Федерална трговинска комисија добила овлашћење да креира прописе за проверу такозваних „аутоматизованих система одлучивања“ због пристрасности. У међувремену, Комисија за једнаке могућности запошљавања (EEOC) – федерална агенција која се бави дискриминацијом при запошљавању – сада, наводно, истражује најмање два случаја дискриминације који укључују алгоритме одлучивања о запошљавању, у складу са Блумберговим законом.

Вештачка интелигенција се може појавити током процеса избора кандидата и њиховог запошљавања

Послодавци могу да користе вештачку интелигенцију током процеса запошљавања, од оглашавања и привлачења потенцијалних кандидата до предвиђања њихове успешности на радном месту.  Многе компаније користе програм ЛинкедИн Рецруитер, популарно средство које користи вештачку интелигенцију за рангирање кандидата. Слично томе, платформа за запошљавање ЗипРецруитер користи вештачку интелигенцију да би упарила кандидате са сличним пословима који су потенцијално одговарајући на основу особина које су подносиоци захтева поделили са платформом – попут својих вештина, искуства и локације – и претходних интеракција између сличних кандидата и потенцијалних послодаваца На пример, због тога што сам се прошле године пријавио за неколико послова предавача на платформи ZipRecruiter у Сан Франциску, и даље добијам поруке е-поште са платформе која рекламира сличне послове у околини.

Све у свему, компанија каже да је њена вештачка интелигенција обучавана на више од 1,5 милијарди случајева интеракција између послодаваца и кандидата. Платформе као што су Arya – које су користиле компаније Home Depot и Dison – иду још даље и користе машинско учење да би пронашли кандидате на основу података који би могли бити доступни у интерној бази предузећа, јавним одборима за запошљавање, друштвеним платформама као што је Фејсбук и ЛинкедИн, и друге профиле доступне на отвореној мрежи.

Arya тврди да је чак у стању да предвиди да ли ће запослени напустити свој стари посао и преузети нови, на основу података које прикупи о кандидату, као што су њихова унапређења, кретање између претходних радних места и грана привреде, као и да ли његове особине одговарају новом радном месту. Ипак, вештачка интелигенција не ради само иза кулиса. Ако сте се икада пријавили за посао, а затим сте учествовали у текстуалном разговору, вероватно сте разговарали са роботом. Користе се за разумевање природног језика и могу помоћи у аутоматизацији процеса обавештавања претходних кандидата о новим радним местима у компанији или у откривању да ли кандидат испуњава основне захтеве радног места – рецимо, да ли је расположив. Такви кандидати се могу контактирати преко е-поште, као и путем апликација за размену порука као што су Фејсбук и WhatsApp.

Још једна, све присутнија, употреба вештачке интелигенције у одабиру кандидата за посао је процена талента и личности. При том се користе одређене рачунарске игре, као она у којој кандидат треба да притисне тастер за размак кад год на екрану трепери црвени круг, али не и зелени. Те игре су намењене предвиђању „когнитивних и личних особина кандидата“.
Присталице кажу да су системи вештачке интелигенције бржи и могу узети у обзир информације које људи не могу брзо обрадити Ти алати помажу кадровским службама да се брже крећу кроз велике базе кандидата и коначно штеде новац. Присталице кажу да могу бити праведнији и темељнији од људи који потроше много времена док прегледају стотине резимеа и пропратних писама. Алати могу аутоматски да препознају особине у пријавним материјалима из претходних успешних запошљавања и потраже назнаке тих особина међу материјалима које су поднели нови кандидати.

Присталице алата за запошљавање такође тврде да се вештачка интелигенција може користити да се избегну људске пристрасности, као што је несвесна пристрасност према дипломираним студентима одређеног универзитета, или неповољан став према женама или расној мањини. Они тврде да вештачка интелигенција може помоћи у елиминисању информација у вези са идентитетом кандидата, као што су његово име, старост, пол или школа, и поштеније размотри кандидата.

Алати вештачке интелигенције одраз су оних који су их направили и обучили

Квалитет тих система вештачке интелигенције зависи од података на којима су обучавани и људи који су их направили. Ако се алат машинског учења за прегледање биографија обучи на историјским подацима, као што су биографије прикупљене од претходно ангажованих кандидата, систем ће наследити и свесне и несвесне склоности руководилаца за запошљавање који су извршили тај избор. Тај приступ би могао да помогне у проналажењу врхунских, висококвалификованих кандидата. Постоје и упозорења да метод, такође, може да покупи „блесаве узорке који су ипак стварни и истакнути у скупу података“.

Међутим, системи могу научити да буду расисти, сексисти и пристрасни на друге непримерене начине. На пример, Ројтерс је прошле године објавио да је компанија Амазон направила алгоритам за запошљавање који је ненамерно тежио да фаворизује мушке кандидате над кандидаткињама за одређена радна места. Систем је обучаван на биографијама које су десет година компанији подносили, углавном, мушкарци. (Портпарол компаније Амазон рекао је да се систем никада није користио и напуштен је из неколико разлога, укључујући и примитивну природу алгоритама.)

Ко регулише те алате?

Адвокати који се баве радним односима кажу да вештачка интелигенција и системи за избор кандидата засновани на алгоритмима подлежу Јединственим смерницама о процедури одабира запослених, смерницама које су 1978. године поставиле савезне агенције које управљају стандардима избора кандидата за посао у компанијама и процене запослености.
Многи од тих алата, наводно, поштују одређена правила за избор радника. Једно од правила се користи за упоређивање стопе одабира демографских група кандидата и истраживање да ли су критеријуми одабира могли негативно утицати на заштићену мањинску групу.

Ипак, стручњаци су приметили да правило представља само један тест и наглашавају да положени тест не подразумева да ти алати раде оно што они тврде. Систем који је случајно бирао кандидате могао би да прође тест.

У случају против компаније HireVue, EPIC тврди да компанија није успела да испуни утврђене смернице транспарентности вештачке интелигенције, укључујући принципе вештачке интелигенције које је изнела Организација за економску сарадњу и развој и које су подржале Сједињене Државе заједно са још четрдесет и једном земљом. ХиреВуе каже да поштује стандарде које су поставиле Јединствене смернице, као и смернице које постављају друге професионалне организације. Компанија, такође, каже да су њени системи обучени на разноврсном скупу података и да су њени алати помогли клијентима да повећају разноликост свог особља.

На државном нивоу, Илиноис је направио одређени помак у промоцији транспарентне употребе тих алата. У јануару ће ступити на снагу Закон о видео-интервјуу заснованом на вештачкој интелигенцији, који захтева да послодавци који користе технологију видео-анализе засноване на вештачкој интелигенцији обавесте, објасне и добију пристанак кандидата.
Ипак, стручњаци кажу да мало компанија „садржајно и детаљно“ објављује методологије које се користе у њиховим ревизијама пристрасности. Није им познато да је нека компанија објавила резултате ревизије коју је извршила трећа страна.

У међувремену, сенатори су препустили Комисији за једнаке могућности запошљавања да истражи могу ли пристрасни алгоритми за анализу лица кршити законе против дискриминације, а стручњаци су претходно упозорили агенцију на ризик од алгоритамских пристрасности. Међутим, Комисија тек треба да објави неке посебне смернице у вези са алгоритамским одлучивањем или алатима заснованим на вештачкој интелигенцији.

Стручњаци наглашавају потенцијалну предност за кандидате. Ако законодавци једног дана натерају компаније да објаве резултате својих система вештачке интелигенције за избор запослених, кандидати за посао могли би да стекну нови увид у то како да побољшају своје пријаве. Коначно, пошто је запошљавање изузетно друштвени процес, компаније не би требало да га у потпуности препусте технологији.

  • Продужен рок за слање радова за такмичење RAF Challenge

    Рок за постављање радова за такмичење RAF Challenge 2020 продужен је до петка, 28. фебруара 2020. године (у 12 часова).    Надметање организују Рачунарски факултет и Друштво математичара Србије, а финале такмичења ће се одржати у суботу 11. априла 2020. године. Овогодишње такмичење одржава се у три категорије: презентација (тема: "Утицаји аутоматизације послова на савремено друштво") , игра/апликативни програм (тема: "Иновативна примена софтвера уз друштвене игре") или видео (тема: "Игра светла и сенке"). Већ дванаесту годину за редом спремили смо и вредне награде за најбоље, а у томе су нам помогли спонзори: часопис "Свет компјутера", CET, RSD, Portalibris.   Линк за пријаву

  • Датум одржавања IT Семинара RAF IT Days 2020

    Овогодишњи семинар "RAF IT Days 2020" биће одржан у периоду од 3. априла до 6. априла 2020. године (петак, субота, недеља, понедељак). Пријаве за семинар трају до 20. марта, након чега ћемо објавити листу учесника семинара. Датум семинара је изабран на основу планираних такмичења за средњошколце из информатике, математике и физике. Уколико дође до померања датум одржавања републичких такмичења из поменутих предмета доћи ће и до померања датума одржавања семинара. Листу потенцијалних учесника семинара можете погледати овде. Теме семинара биће постепено објављиване овде.  

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Почеле пријаве за семинар за средњошколце "RAF IT days 2020"

    Тестирање средњошколаца за једанаести IT семинар - "RAF IT Days 2020" почело је 7. новембра и трајаће до 20. марта 2020. године. Сви кандидати су у обавези да одраде тест, а најуспешнији добијају позив да присуствују семинару. Организатори ће се потрудити да свима који немају смештај у Београду обезбеде исти. Семинар организује Рачунарски факултет са жељом да младима што више приближе информационе технологије, њихов напредак и примену у привреди.

  • Свечана додела диплома

    Свечана додела диплома студентима који су завршили основне академске, струковне и мастер академске студије на Рачунарском факултету одржаће се у петак, 29.11.2019. године у Прес центру УНС-а (Кнез Михаилова 6, трећи спрат), са почетком у 16:30 часова. Овом приликом поделићамо и захвалнице и књиге најбољим студентима и такмичарима у претходној школској години. Позивамо све наше дипломиране студенте и њихове госте да присуствују свечаности.

  • Брилијантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су брилијантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати колико је трајало такмичење тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је у свом пуном сјају оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Изабрани стипендисти РАФ -а

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2019/2020. годину.  Додељено је 15 пуних и 9 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 13.06.2019. године.   

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.

  • Студенти РАФ-а настављају да нижу успехе на Електријади 2019

    Студенти Рачунарског факултета у Београду не престају да нижу успехе на Електријади 2019. У категорији : објектно оријентисано програмирање студенти Рачунарског факултета освојили су: Вукоман Стојановић у индивидуалном такмичењу треће место, а у екипном такмичењу четврто место освојили су Стефан Живковић, Милутин Милићевић и Алекса Милисављевић , пето место освојила је екипа коју чине : Вукоман Стојановић, Богдан Бакарец, Стефан Максовић . На индивидуалном такмичењу из математике треће место освојио је  Алекса Милисављевић. Ове године освојено је треће место из стоног тениса. Ово је прва РАФ-ова медаља из спорта, а освојили су је : Стефан Бургић, Милан Митић и Душан Ивковић. Честитамо свим студентима који су Рачунарски факултет окитили овако великим бројем значајних успеха.