ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА 30.06.2020.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЈУЛИ 2020.

Пријемни испит за упис на Рачунарски дизајн биће одржан 30. и 31. јула у 10 часова. Опширније на линку.

ИЗАБРАНИ СТИПЕНДИСТИ РАФ-А

Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама. Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2020/2021. годину. Додељено је 8 пуних и 12 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2020. године.

КОНТАКТ

Од 18. маја секретаријат почиње да ради у просторијама Факултета од 9 до 17 часова (улаз Трг републике 5, V спрат), а комуникација је могућа и преко мејла sekretarijat@raf.rs.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

Да ли је 5G технологија опасна по ваше здравље? Ево шта каже истраживање

Иако би супер брзи интернет могао да промени пословање, неки људи су забринути како ће то утицати на здравље људи – чак иако нема доброг разлога за то. Како супер брзи 5G бежични сервис почиње да се шири светом, на Фејсбуку и путем Цхарге.орг шири се забринутост да би ова нова технологија могла представљати опасност по здравље људи. У средишту те напетости је економски императив да се настави с технологијом која би могла дубоко утицати на брзину пословања, али истовремено мора бити безбедна.
Научна забринутост у Сједињеним Државама због електромагнетног зрачења – слична данашњем страху од 5G технологије - датира отприлике од пре двадесет година и тема је посебне студије у којој се наводи да људски мозак апсорбује више зрачења како радио фреквенције постају све веће. Међутим, та студија је одавно одбачена. Ипак, недавно истраживање о зрачењу мобилних телефона покренуло је више питања него што је дало одговора, што може подстаћи нелагодност у вези са новим 5G радио таласима више фреквенције.

Шта је тачно 5G? То је бежична технологија која ће нам омогућити много брже преузимање огромних датотека – као што су филмови, игре и слично – и генерално ће повећати брзину рада на мрежи. Следећи талас бежичне мреже ће радити на вишим фреквенцијама од 4G. Сами радио таласи, звани милиметарски таласи, такође ће бити краћи. Ти таласи веће фреквенције не продиру кроз зграде или дрвеће. Због тога, 5G захтева велику обимнију инфраструктуру. Да би нова 5G мрежа функционисала, треба поставити знатно више антена које треба да буду ближе једна другој. До сада су три добављача телекомуникационих услуга у Јужној Кореји лансирали мрежу 5G. Неколико компанија у Сједињеним Државама поставља основу за сличне мреже, што је процес који обилује проблемима.

Према Институту за стандардизацију, не постоје научно потврђени докази да је хронично излагање радио таласима на фреквенцијама између 0 и 300 GHz повезано са штетним утицајима на здравље – и не очекује се да ће 5G прећи границу. Истраживачи са Универзитета у Њујорку и Медицинског факултета Универзитета Темпл кажу да таласи мање дужине повезани са 5G технологијом вероватно неће продрети у људску кожу, што ће је можда учинити још мање опасном по здравље него претходна технологија.

Ипак, 2011. године Међународна агенција за истраживање рака Светске здравствене организације рекла је да је електромагнетно зрачење вероватно канцерогено за људе. Тренутно је класификовано под истом ознаком као бензин и издувни гасови. У току је истраживање о утицајима електромагнетног зрачења на здравље људи, укључујући независну тридесетогодишњу студију под називом ЦОСМОС пројекат, која је започета 2007. године. Међународни конзорцијум објавио је своју прву студију у октобру, која је проучавала појаву главобоље и употреба мобилних телефона. Истраживачи су анализирали телефонске записе током четири године и интервјуисали субјекте о њиховој употреби телефона и учесталости главобоље, као и историји губитка слуха или зујања у ушима, што је перцепција звука кад га нема. Открили су да је, иако је дошло до незнатног пораста главобоље међу најактивнијим корисницима мобилних телефона, она занемарена након што су узете у обзир друге променљиве.

Упркос недостатку значајних доказа који директно повезују мобилне телефоне са здравственим проблемима, људи траже друге знакове који показују да ти радио таласи могу бити штетни. Када је истраживање у Великој Британији установило да је број тешко излечивих карцинома мозга у порасту, неки истраживачи су навели мобилне телефоне јер су се тумори појавили у близини уха и чела (студија није проучавала узрок тумора). Извештај америчког Националног токсиколошког програма за 2018. годину установио је да су се, када су мужјаци пацова изложени високим нивоима зрачења на радио фреквенцијама сличним оним код 2G и 3G мобилних телефона, развили малигни тумори срца. Било је доказа који повезују ту изложеност са туморима надбубрежне жлезде и мозга код мушких пацова. За женке пацова, као и за женке и мужјаке мишева, није било јасно да ли је било који од ових тумора повезан са излагањем радиофреквенцији. Ипак, студије на пацовима нису исто што и студије на људима. Штавише, пацови су дуже и у већим концентрацијама били изложени таласима радиофреквенције од просечног корисника мобилних телефона. Коначно, као што је водећи истраживач Мајкл Вајд приметио, то нема никакве везе са 5G.
Расправа о томе може ли или не електромагнетно зрачење наудити људима и даље је спорна. Многи научници тврде да радио-таласи ниске фреквенције са мобилних телефона нису штетни за људе. Велики део истраживања није убедљив, делом и због тога што се добар део студија ослања на непосредно извештавање учесника о свом искуству као и због тога што има сувише фактора околине који могу значајно утицати на здравље.
Поред тога, сва досадашња истраживања вршена су на ранијим генерацијама бежичне технологије. Не постоје студије о утицају 5G. У фебруару је један од сенатора изразио забринутост због недостатка истраживања о 5G и здрављу људи. Неки научници изразили су забринутост и позвали на даље истраживање 5G пре него што се мрежа прошири. Градови у Сједињеним Државама боре се против употребе 5G, како због забринутости за здравље тако и због изгледа нових антена.
Истовремено, важно је разумети политички и комерцијални контекст у коме се расправља о тој технологији. С обзиром на то да ће 5G унапредити брзину преузимања датотека и, према томе, брзину којом се пословање води, прве земље које су усвојиле ову технологију имаће економску предност. Већ́ се четири милиона људи (вероватно 5 милиона до краја године) у Јужној Кореји пријавило за 5G услугу. Неки нагађају да Русија покушава да прошири неповерење према 5G технологији међу Американцима како би успорила технолошки напредак Америке. У међувремену, Русија већ́ уводи 5G у Москву.
Када је реч о здравственој забринутости због 5G, друга ствар коју треба узети у обзир је да 5G још увек није значајно проширена у Сједињеним Државама.
Оно што знамо је да 5G неће бити широко распрострањена бар неколико година, а истраживања тек треба да се спроведу. Ако сте још увек забринути због утицаја зрачења мобилних телефона, користите слушалице.

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • Изабрани стипендисти РАФ-а

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2020/2021. годину.  Додељено је 8 пуних и 12 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2020. године. 

  • Одржано онлајн финале такмичења RAF Challenge

    Финале дванаестог информатичког такмичења за ученике средњих школа "RAF Challenge 2020" ове године је због измењених околности одржано онлајн путем платформе Zoom. Такмичење у организацији Друштва математичара Србије и Рачунарског факултета из Београда одржано је 16. маја 2020. године.          

  • Одржан онлајн семинар за средњошколце RAF IT Days

    Завршен је овогодишњи ИТ семинар за средњошколце у организацији Рачунарског факултета - RAF IT days 2020, који је због измењених околности у земљи ове године одржан први пут онлајн.  На семинару је учествовало 50 средњошколаца који су предавања пратили путем онлајн платформе Zoom и на тај начин имали могућност да директно комуницирају са предавачима, а прилику да слушају семинар добили су и сви остали заинтересовани средњошколци путем уживо преноса на YouTube каналу факултета.  

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Брилијантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су брилијантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати колико је трајало такмичење тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је у свом пуном сјају оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.

  • Студенти РАФ-а настављају да нижу успехе на Електријади 2019

    Студенти Рачунарског факултета у Београду не престају да нижу успехе на Електријади 2019. У категорији : објектно оријентисано програмирање студенти Рачунарског факултета освојили су: Вукоман Стојановић у индивидуалном такмичењу треће место, а у екипном такмичењу четврто место освојили су Стефан Живковић, Милутин Милићевић и Алекса Милисављевић , пето место освојила је екипа коју чине : Вукоман Стојановић, Богдан Бакарец, Стефан Максовић . На индивидуалном такмичењу из математике треће место освојио је  Алекса Милисављевић. Ове године освојено је треће место из стоног тениса. Ово је прва РАФ-ова медаља из спорта, а освојили су је : Стефан Бургић, Милан Митић и Душан Ивковић. Честитамо свим студентима који су Рачунарски факултет окитили овако великим бројем значајних успеха.

  • Студенти Рачунарског факултета једини из Србије на информатичком такмичењу у Белорусији

    Студенти Рачунарског факултета у Београду били су једини учесници из Србије на међународном информатичком такмичењу BSUIR 2019, одржаном на Белоруском државном универзитету у Минску у  Белорусији. Тим под називом "Thanks to MDCS" кога чине студенти Рачунарског факултета у Београду: Алекса Плавшић, Алекса Милисављевић и Владимир Миленковић студент Cambridge универзитета, први пут су учествовали на овом такмичењу и постигли завидни резултат освојивши трећу награду у веома оштрој конкуренцији. На ово престижно такмичење које се одржава девети пут студенти Рачунарског факултета отишли су уз подршку Microsoft-а.