ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања.

ПРИПРЕМНА НАСТАВА ЗА УПИС

Сва припремна настава за упис на Рачунарски факултет је од 16. марта онлајн. Поред информатике, која је већ била преко интернета и пре ванредног стања, сада и припремну наставу за математику, као и припрему за студијски програм Рачунарски дизајн, потенцијални студенти могу да прате од куће.

КОНТАКТ

Због ванредног стања, на Рачунарском факултету нема ниједног запосленог, па је сва комуникација могућа једино преко мејла.

Рачунарски факултет

Студијски програми

COVID-19: Ево како ће нам једна пандемија заувек променити живот

Корона вирус ће оставити огроман утицај на то шта конзумирамо, како учимо, како радимо и како се дружимо и комуницирамо. Сви концерти су отказани. Отказани су и спортски догађаји, велике конференције и окупљања стручњака у различитим гранама привреде. Градске власти су затвориле ресторане, барове и биоскопе. Тематски паркови су угашени, а судбина летњих Олимпијских игара у Токију још није одлучена. Целе државе су стављене под карантин, а људи чувају залихе.

Добродошли у нови врли свет COVID-19

Иако је прерано за процену штете коју је нанела ова глобална пандемија, постоје знакови да ће она трајно променити начин функционисања друштва. Од последица на глобалну економију до последица на наше свакодневне животе, COVID-19 ће оставити огроман утицај на то шта конзумирамо, како учимо, како радимо и како се дружимо и комуницирамо.

Стриминг постаје нови пут за прихватање садржаја

Стриминг садржаја на мрежи постао је масовно популаран у последњој деценији. Пошто се биоскопске сале затварају и догађаји уживо се отказују на све стране у јеку глобалне пандемије, стриминг ће постати још значајнији и доминантнији начин преношења садржаја потрошачима. Од концерата до спортских догађаја, све што се некада сматрало главним догађајима за велику живу публику, мораће да се представи помоћу стриминга људима који су приморани да остану у својим домовима.

Иако ће се догађаји уживо на крају вратити после тренутне кризе, предвиђам да ће више обожавалаца и потрошача остати у удобности свог дома и гледати догађаје који ће бити приказани помоћу стриминга или преноса уживо, уместо да плаћају скупе улазнице да би тим догађајима уживо присуствовали. Стриминг филмова код куће, који је већ популарна опција, постаће популарнији, при чему ће компаније као што су Нетфлиx и Диснеy бити у предности. Истовремено ће у лошем положају бити индустрија забаве и позориште.

Друштвени медији ће спасити или уништити друштво

Друштво функционише на информацијама и везама, а ми живимо у доба у коме су обе одмах доступне, било када и било где на мноштву уређаја. Помоћу платформи, као што су Фејсбук и Твитер, корисници могу да размењују информације једноставним кликом. Међутим, колико год друштвени медији (и уопште, интернет) делили информације, такође су ужасно неспретни у филтрирању правих информација за дељење. Од почетка ширења вируса пре неколико недеља, платформе друштвених медија обилују дезинформацијама. Од надри „лекова“ који вам сигурно не могу помоћи да се не заразите вирусом, до расистичких и ксенофобичних објава који оптужују читав народ и њихов начин исхране као извор пандемије, друштвени медији су се борили да пруже исправне информације и спрече да оне погрешне буду у тренду.

У интересу спречавања друштвених медија да постану сливник погрешних „чињеница“ и лажних вести, платформе морају да ојачају процес модерације садржаја и активно цензуришу садржај који је лажан, клеветнички и измишљен. Само уз помоћ правих информација јавност може разумети о чему се ради и повећати своје шансе за преживљавање.

Све више рада од куће и учења путем интернета

Пошто стратегија према којој потенцијално заражене људе треба издвојити и тако спречити даље ширење вируса, компаније и школе ће се увелико ослањати на интернет како би наставили да раде. Од онлајн учења до рада од куће, многи аспекти нашег свакодневног живота који су некада били повезани са непосредним контактом сада ће бити премештени у сајбер-простор. Тај прелазак на рад на интернету представља истовремено предност, изазов, али потенцијално може нанети штету образовној и пословној заједници.

За нека предузећа рад од куће може се сматрати предношћу. Замислите компанију која може цео пословни процес да обави помоћу запослених који раде код куће. Нема потребе за изнајмљивањем великих канцеларијских простора. Нема потребе за дугим путовањима. Флексибилно радно време и рад у пиџами (или било чему што желите да обучете). Оријентација на рад код куће омогућава вам да запослите географски разнолику групу људи без бриге о томе где ћете их сместити или преселити.

Када је у питању образовање, онлајн учење такође има неке предности. Школе и факултети су се дуго времена одупирали предавањима на мрежи, а институције које се тиме баве сматрају се инфериорним. Међутим, с вирусом који се брзо шири и кампусом пуним људи у блиском контакту, школе немају другог избора него да се окрену часовима на интернету као алтернативном, иако привременом решењу. Омогућујући студентима да уче од куће, факултети могу омогућити већем броју студената да истовремено похађају исту наставу, док студенти који су из било ког разлога пропустили предавања, то могу да надокнаде помоћу видео-стриминга.

С друге стране, не може се све решити пресељавањем на интернет. Предузећа која се баве пружањем услуга, малопродајом, као и предузећа која производе храну и пиће, најтеже ће поднети ову кризу, јер је лична интеракција још увек суштински део тих привредних грана. Амазон ће вероватно доживети процват у послу јер су људи затворени у своје домове.

У међувремену, иако се часови неких предмета могу успешно одржавати на мрежи, одређене дисциплине је немогуће подучавати путем интернета. Од рада у хемијској лабораторији до уметности, ти часови морају непосредно да се воде. Затварање кампуса такође би негативно утицало на студенте, који су колеџима платили хиљаде долара за смештај и учење. Што је још горе, за многе међународне научне сараднике и студенте, затварање кампуса може значити да немају куда да оду.

Друштвена врста која учи да комуницира без непосредне интеракције

Комуникација је више од речи. Док многи од нас свакодневно пишу, шаљу е-пошту и разговарају телефоном, велики део људске интеракције заснован је на посматрању невербалних показатеља, као што су говор тела и израз лица. Без њих нисмо у стању да откријемо посебне нијансе као што су сарказам, љутња или хумор. То би могло да буде изазов јер се многи људи затварају у своје домове само са телефонима и рачунарима као јединим начинима за међусобно повезивање.

С једне стране, постоје алати за уклањање јаза. Већина телефона сада има фотоапарате, а Фацетиме и видео-конференције могу побољшати квалитет комуникације на даљину и ублажити неспоразуме. Међутим, употреба видеа би у великој мери зависила од квалитета и брзине везе, што доводи до коначног закључка.

Реалност неадекватне инфраструктуре интернета

Када се суочите са пандемијом која се брзо шири, изолација и карантин могу бити одговор за спречавање њеног ширења. Интернет је најважније средство за очување људских веза. Захваљујући томе, доступне су нам технологије за онлајн учење, стриминг и рад од куће. Нажалост, да би се сви ти методи применили на одговарајући начин, морамо да имамо мрежу која може да одржи такав проток информација, а многим Американцима (и шире) инфраструктура озбиљно недостаје.

Док многи од нас који живимо у градовима имамо бежични и брзи интернет на располагању, људи који живе у руралним срединама то немају, што доводи до потенцијалног недостатка информација у доба кризе. Надаље, старије одрасле особе чији опстанак зависи од одговарајућих информација не сналазе се на интернету, што их чини пријемчивим за лажне информације.

Они који су сиромашни и мање образовани вероватно ће бити и лошије повезани, дакле, мање информисани и рањивији. Сиромашни студенти можда неће моћи да учествују у курсевима на интернету, а неки радници можда неће моћи да приуште везе потребне за рад од куће. Да би попуниле тај јаз у информацијама, владе и приватна предузећа морали би да потроше милијарде на ширење покривености кућним мрежама милионима људи по приступачним ценама, али постоји ли политичка воља да се то учини?

Вирусно обољење COVID-19 је озбиљно. Званично је глобална пандемија и већ је пореметила многе аспекте нашег живота, укључујући рад, образовање и забаву. Иако је прерано за утврђивање дугорочног утицаја ове кризе, сигуран сам да могу рећи да ће покренути драстичне промене у нашем животном стилу који напредује.

Неке индустрије ће напредовати током кризе, док ће друге претрпети значајне губитке. Неки радници могли би да имају користи од даљинског пословања, док други могу да изгубе посао због смањивања обима пословања у свом сектору. Захваљујући нашој информационој мрежи, многи од нас ће наставити да се повезују упркос изолацији, док ће они који немају приступ интернету заостајати. Без обзира на трајање и озбиљност COVID-19, он ће имати трајан утицај на наше друштво.

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Брилијантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су брилијантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати колико је трајало такмичење тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је у свом пуном сјају оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Изабрани стипендисти РАФ -а

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2019/2020. годину.  Додељено је 15 пуних и 9 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 13.06.2019. године.   

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.

  • Студенти РАФ-а настављају да нижу успехе на Електријади 2019

    Студенти Рачунарског факултета у Београду не престају да нижу успехе на Електријади 2019. У категорији : објектно оријентисано програмирање студенти Рачунарског факултета освојили су: Вукоман Стојановић у индивидуалном такмичењу треће место, а у екипном такмичењу четврто место освојили су Стефан Живковић, Милутин Милићевић и Алекса Милисављевић , пето место освојила је екипа коју чине : Вукоман Стојановић, Богдан Бакарец, Стефан Максовић . На индивидуалном такмичењу из математике треће место освојио је  Алекса Милисављевић. Ове године освојено је треће место из стоног тениса. Ово је прва РАФ-ова медаља из спорта, а освојили су је : Стефан Бургић, Милан Митић и Душан Ивковић. Честитамо свим студентима који су Рачунарски факултет окитили овако великим бројем значајних успеха.

  • Студенти Рачунарског факултета једини из Србије на информатичком такмичењу у Белорусији

    Студенти Рачунарског факултета у Београду били су једини учесници из Србије на међународном информатичком такмичењу BSUIR 2019, одржаном на Белоруском државном универзитету у Минску у  Белорусији. Тим под називом "Thanks to MDCS" кога чине студенти Рачунарског факултета у Београду: Алекса Плавшић, Алекса Милисављевић и Владимир Миленковић студент Cambridge универзитета, први пут су учествовали на овом такмичењу и постигли завидни резултат освојивши трећу награду у веома оштрој конкуренцији. На ово престижно такмичење које се одржава девети пут студенти Рачунарског факултета отишли су уз подршку Microsoft-а.

  • Студенти Рачунарског факултета заблистали на "ФОН Хакатону"

    Студенти Рачунарског факултета у Београду заблистали су на "ФОН Хакатону” одржаном  23. и 24. марта 2019. на Факултету  организационих наука у Београду. Тема овог шестог по реду ФОН “Хакатона” била је “Безбедност у великим градовима “. Након двадесет и четири часа колико су имали за реализацију својих софтверских решења на задату тему студенти Рачунарског факултета у Београду извојевали су апсолутну победу освојивши и прво и друго место.  У финалу је учествовало шест тимова, од тога чак три тима чинили су студенти Рачунарског факултета у Београду, а од та три тима, два су освојила прво и друго место. 

  • Друго место за РАФ-овце на хакатону у Атини

    Још један сјајан успех РАФ-оваца на интернационалном хакатону у Атини! Друго место на "Beyond hackathon-у" освојио је тим "Tenderly" који чине Андреј Бенчић, Богдан Хабић и Вукашин Вукоје, студенти Рачунарског факултета и Небојша Урошевић, студент Математичког факултета. Прво место на овом такмичењу заузео је "ExpendZen", тим студената из Грчке. Двадесет тимова учествовало је на овогодишњем такмичењу након процеса евалуације који је претходио завршној фази такмичења. Учествовали су тимови из Грчке, Бугарске, Уједињеног Краљевства, Уједињених Арапских Емирата (Дубаи) и Србије. 

  • РАФ убедљиво први из информатике на Електријади !

    На такмичењу из информатике на Електријади 2018. године екипа РАФ1 освојила је прво место!   Чланови екипе РАФ 1 остварили су изванредне резултате из информатике и у индивидуалној конкуренцији и то: 1. место Душан Здравковић , 2. место Никола Јовановић и 11. место Иван Дејковић.