ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

Шта можемо да научимо од Естоније о дигитализацији друштва

Естонија је изградила једно од најнапреднијих светских дигиталних друштава. Због тога је држава неометано функционисала током епидемије COVIDА-19. Много пре пандемије COVIDА-19, Естонија је изградила једно од најнапреднијих светских дигиталних друштава које обезбеђује услуге као што су електронско гласање, онлајн учење у школама, дигитално обављање административних послова и здравствену заштиту. Кад је почела криза корона вируса, такво инвестирање се исплатило јер су дигитални јавни сервиси Естоније и даље углавном радили без прекида. Сарадња између државног и приватног сектора и поверење у јавне институције тајна су успеха Естоније. Грађани су прихватили дигиталну револуцију јер је била транспарентна, праведна и за добробит свих. Почетком марта, Естонија је прогласила ванредно стање, затворила границе и потпуно ограничила кретање грађана како би зауставила ширење COVIDА-19. Док су се друге земље бориле да ублаже негативне последице затварања школа и поремећаја виталних услуга, Естонија је једноставно наставила да користи напредну и снажну дигиталну инфраструктуру коју већ деценијама развија. Дигиталне учионице, наставни материјали на мрежи и значајан низ јавних услуга на интернету већ су одавно били успостављени. Што је још важније, Естонци су знали како да им приступе и како да их користе.

Мала балтичка држава изградила је једно од најнапреднијих светских дигиталних друштава. Током кризе корона вируса, испоставило се да им је то спасило живот. Неки јавни сервиси наставили су да раде као и пре, јер су већ били на мрежи. Остали су се брзо прилагодили новим околностима. Успех Естоније много је више од технолошке иновације. У средишту трансформације друштва лежи поверење у јавне институције и веровање грађана Естоније да ће сви имати користи од технолошког напретка. Таква општа подршка довела је до дигиталне револуције која служи као пример земљама широм света и нуди инспирацију за преиспитивање јавних услуга за успешнији опстанак у будућности. 

Е-управа је спасила друштво

Током затварања људи у карантин, 99 процената државних услуга остало је доступно на мрежи у Естонији. Онлајн опције су већ постојале за свакодневне процедуре, као што су регистрација предузећа и имовине и подношење захтева за социјална давања. Одређена финансијска помоћ, као што су породичне бенефиције, чак се аутоматски покрећу одређеним догађајима као што је рођење детета и његов упис у матичну књигу рођених. Дигитални здравствени картони и услуге е-рецепта омогућили су лекарима, медицинским сестрама и администраторима да се посвете борби против пандемије. Јака сарадња између јавног и приватног сектора омогућила је бесконтактне опције у свакодневном животу, укључујући и прелазак границе. Такви савршени мрежни сервиси су могући јер је Естонија пионир у коришћењу дигиталног идентитета. Званичне одлуке потврђују се дигиталним печатом, а појединци се могу потписати дигиталним потписом. Према закону у Естонији те дигиталне верзије имају потпуно исту вредност као физички печати или потписи.

Естонска влада је одушевљено прихватила дигитални живот. И пре кризе, кабинет је био у могућности да одржава дигиталне састанке, а чланови су користили свој електронски идентитет. На парламентарним изборима 2019. године, скоро 44 процента бирача је гласало електронским путем. За време затварања, влада је организовала глобални хакатон на мрежи, тражећи од људи да се изборе са проблемима везаним за COVID. Резултати су укључивали аутоматизовану услугу за питања везана за пандемију и платформу која је волонтере повезала са људима којима је била потребна практична помоћ.

Виртуелне учионице

У Естонији је 87 процената школа већ користило е-решења пре кризе. Естонски учитељи редовно унапређују своје знање о дигиталној настави и безбедности на интернету. Држава је поставила циљ да дигитализује све своје образовне материјале већ 2015. године. У Европи је заузела прво место на ПИСА тесту 2018. године, који мери образовна достигнућа тинејџера широм света, и тај успех делимично приписује својој дигиталној стратегији. Бежични приступ интернету доступан је скоро свуда у Естонији и готово увек је бесплатан. Упоредо са још седам нордијских земаља, Естонија је пружила бесплатне дигиталне образовне алате за подршку другим образовним системима током кризе COVIDА-19. На почетку затварања, школе су позајмиле рачунаре и таблет-рачунаре ученицима како би могли да приступе виртуелним учионицама од куће. Многе ИТ компаније и приватници такође су поклањали ученицима половне уређаје. То се у великој мери разликује од поступака многих других земаља света, које су успаничено покушавале да се пребаце на дигитално образовање пошто су школе и универзитети затворени. У Енглеској, студија је показала да четири од десет ученика нису били у редовном контакту са наставницима током карантина, што је изазвало страх да милиони деце заостају у учењу. У Сједињеним Државама је много деце у јавним школама такође заостајало у образовању. Такве „рупе“ у знању могле би да имају далекосежне друштвене и економске последице.

Дигитализација образовања спроведена је и на факултетима. Кад је цео свет доспео у карантин, Универзитет у Тартуу у Естонији прешао је на предавање на даљину одмах сутрадан, јер су сва дигитална технологија и материјали већ постојали.

Изградња поверења

Земље широм света похрлиле су да преузму ту дигиталну стратегију, али дигитални успех Естоније није се догодио преко ноћи. Он је резултат вишедеценијског улагања и експериментирања и представља много више од пуке технологије. Кључни састојак успеха је поверење. Естонци су поверили својој влади да изгради дигитални систем који ће им служити и који ће их заштитити. Један од стручњака и национални саветник за дигиталне технологије, подсећа на ране дане дигиталне трансформације земље у деведесетима, када је Естонија тек стекла независност. У то време, дигитализација није представљала само технолошки и економски напредак, већ и подухват стварања живе демократије. Кад су почели да стварају дигитално друштво 1995. године, циљ је био стварање друштва са више транспарентности, поверења и ефикасности. У том процесу, на сваком кораку, грађани су оцењивали вредност услуга и схватили су да су сигурне и ефикасне. То био кључни елемент који је осигурао широко прихватање свих интернетских услуга које пружа држава.

Приватност је заштићена многим законима и прописима. Држављани Естоније власници су својих личних података, укључујући и здравствене податке, и могу путем интернета проверити ко је приступио тим подацима. Јавни службеници не могу да прегледају или користе те податке без разумног оправдања. Грађани, такође, могу да блокирају приступ својим здравственим подацима. Јавно прикупљање података следи принцип „само једном“, што значи службеници сваки податак, рецимо промену адресе, могу да траже само једном. Остале јавне службе, затим, преузимају ту информацију из централног регистра, без поновног приступа особи. То је посебно корисно када су у питању финансијска давања, јер то значи да људи не морају више пута да испуњавају исте пријаве.

Дигитализација као покретач

Дигитализација никада није била сама себи циљ, већ алат који ће свим Естонцима омогућити једноставнији и удобнији живот. Држава је то успела да оствари увођењем закона којима се обезбеђује корист од дигитализације за све грађане, а све то је захтевало и постојану политичку вољу. У тренутној кризи поверење и далековидост су се исплатили. Успех Естоније често се представља као револуционарни дигитални пројекат. У ствари, говоримо о заједничкој визији, укључивању свих, правичности и поштовању права појединаца. Те вредности су у срцу друштвеног уговора Естоније и такође представљају основу сарадње приватног и јавног сектора. Оне ће опстати дуго после завршетка кризе и помоћи свима нама да изградимо снажнија друштва у будућности.

  • Семинар за средњошколце RAF IT Days 2021 - пријаве су отворене!

    Тестирање средњошколаца за дванаести IT семинар - "RAF IT Days" почело је 15. новембра и трајаће до 25. марта 2021. године. Семинар RAF IT Days 2021 одржаће се "онлајн" посредством платформе Зоом. Сви кандидати су у обавези да одраде ТЕСТ, а најуспешнији добијају позив да присуствују семинару. Семинар организује Рачунарски факултет са жељом да младима што више приближи информационе технологије, њихов напредак и примену у привреди.   Ово је јединствена прилика да се ученици упознају са начином рада у IT индустрији и добију корисне информације и савете од искусних професионалаца. Компаније се радо одазивају позиву за дружење са средњошколцима, а то су до сада учиниле: Microsoft Development Center Serbia, Adobe, Google, Oracle, Asseco, Godday, CET, Infostud и многе друге. Планирано је да се семинар одржи у априлу 2021. године и трајаће четири дана (датуми ће бити објављени до 31.12.2020.).   За питања нам се обратите на мејл: rafitdays [@] raf.rs  

  • Студенти РАФ-а први на Planet Балкан хакатону

    Фондација „Serbian Case for Space“ заједно са фирмом „Planet“, чије је седиште у Сан Франциску, организовала је 31. октобра и 1. новембра први Planet Balkan Hackathon који се одржао онлајн и у ком је учествовало око 40 тимова. На овом такмичењу бирала се једна од три теме ("Климатске промене", "Пољопривреда" или "Паметни градови") и задатак је био креирати решење користећи сателитске податке које је обезбедила компанија Planet. Прво место је освојила екипа GitGud у чијем су саставу четири студента Рачунарског факултета : Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић.  

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • Изабрани стипендисти РАФ-а

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2020/2021. годину.  Додељено је 8 пуних и 12 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2020. године. 

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра 2019. године на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Брилијантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су брилијантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати колико је трајало такмичење тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је у свом пуном сјају оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.

  • Студенти РАФ-а настављају да нижу успехе на Електријади 2019

    Студенти Рачунарског факултета у Београду не престају да нижу успехе на Електријади 2019. У категорији : објектно оријентисано програмирање студенти Рачунарског факултета освојили су: Вукоман Стојановић у индивидуалном такмичењу треће место, а у екипном такмичењу четврто место освојили су Стефан Живковић, Милутин Милићевић и Алекса Милисављевић , пето место освојила је екипа коју чине : Вукоман Стојановић, Богдан Бакарец, Стефан Максовић . На индивидуалном такмичењу из математике треће место освојио је  Алекса Милисављевић. Ове године освојено је треће место из стоног тениса. Ово је прва РАФ-ова медаља из спорта, а освојили су је : Стефан Бургић, Милан Митић и Душан Ивковић. Честитамо свим студентима који су Рачунарски факултет окитили овако великим бројем значајних успеха.

  • Студенти Рачунарског факултета једини из Србије на информатичком такмичењу у Белорусији

    Студенти Рачунарског факултета у Београду били су једини учесници из Србије на међународном информатичком такмичењу BSUIR 2019, одржаном на Белоруском државном универзитету у Минску у  Белорусији. Тим под називом "Thanks to MDCS" кога чине студенти Рачунарског факултета у Београду: Алекса Плавшић, Алекса Милисављевић и Владимир Миленковић студент Cambridge универзитета, први пут су учествовали на овом такмичењу и постигли завидни резултат освојивши трећу награду у веома оштрој конкуренцији. На ово престижно такмичење које се одржава девети пут студенти Рачунарског факултета отишли су уз подршку Microsoft-а.