ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Невероватан успех РАФ-овог тима на Google-овом светском програмерском такмичењу Hash Code

У низу фантастичних такмичарских успеха студенти Рачунарског факултета постигли су до сада највеће достигнуће.

Да су међу најбољима у свету, доказали су Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, студенти Рачунарског факултета. Екипа RAF Penguins, коју чине ова три сјајна програмера, још једном је заблистала пуним сјајем остваривши пласман у светско финале Google-овог програмерског такмичења Hash Code. На овом престижном такмичењу, које је одржано 25.02.2021. године, за пласман у финале борило се чак 9000 тимова из целог света, а екипа RAF Penguins са Рачунарског факултета освојила је 14. место и још једном показала да јој је место у самом светском програмерском врху.

Hash Code је Google-ово годишње, тимско, програмерско такмичење у коме екипе, које могу бројати од два до четири члана, током четири сата решавају алгоритамски проблем, сачињен према стварном инжењерском изазову, на који би наишли да су запослени у компанији као што је Google. Светско финале такмичења Hash Code одржаће се 24. априла 2021. године. Листу финалиста (39) и пласман свих такмичара можете погледати на следећем линку. https://codingcompetitions.withgoogle.com/hashcode/archive/2021

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

Како је апликација Вајбер остварила зараду НЕ следећи WhatsApp модел

Вајбер има 250 милиона активних корисника месечно широм света. Сећам се Вајбера, почетком 2010. године, као апликације коју су моји пријатељи и колеге са колеџа користили да би позвали рођаке у другим земљама. Од тада се и Вајбер променила и развила у апликацију за размену порука. Након што је апликација WhatsApp, иначе у власништву компаније „Фејсбук“, прошлог месеца објавила своју нову контроверзну политику приватности, много се говори о проналажењу алтернативних апликација које би је замениле. У већини расправа о тој теми спомињале су се платформе, као што су Телеграм и Сигнал. Међутим, апликација Вајбер је своје снажно упориште пронашла на незападним тржиштима. Разговарао сам са извршним директором компаније Ђамилом Агауом о пословном моделу апликације, пословању и о томе како планира да привуче другачије кориснике од оних које имају Телеграм и Сигнал. Можда би најбоље било да се упознамо са историјатом апликације.

 

 

Историјат

Вајбер су 2010. године основали Талмон Марко и Игор Магазиник, који су заједно радили у израелским одбрамбеним снагама. У почетку се апликација фокусирала само на позиве између корисника да би тако била конкурентна Скајпу и сличним платформама. Компанија је 2012. године почела да развија апликацију као програм за размену порука са неким карактеристикама, као што су налепнице. Јапански телекомуникациони гигант Ракутен је, 2014. године, купио Вајбер за 900 милиона долара. Годину дана касније, апликација за размену порука је почела да уводи шифровање с једног краја на други за ћаскање између два корисника. Користи неке концепте протокола Опен Wхиспер који се користи у Сигналу, али апликација тврди да је њен изворни код за шифровање другачији.

Како Вајбер зарађује новац?

Апликације за ћаскање као што су WhatsApp и Телеграм стекле су популарност, али нису зарадиле много новца. Нове смернице WhatsApp-а имају за циљ да то промене, а Телеграм жели да експериментише са огласима пошто није успео на пољу крипто-валута. Супротно томе, апликација Вајбер је била на позитивној нули у последњем кварталу 2019. године, али забележила је зараду током целе 2020. године. Има мноштво услуга које нуди у једној апликацији, што је врло слично, рецимо, комбинацији платформи WhatsApp и Телеграм. То значи да је ћаскање између појединачних корисника шифровано с једног краја на други, док тога нема у ћаскању у јавним групама. Апликација, такође, омогућава позивање било ког броја телефона – чак и оног који не користи Вајбер – који има претплатнички пакет. Agaua је рекао да најпопуларнији претплатнички пакет кошта седам долара и омогућава вам да позовете људе у 50 земаља које покривају 75 процената становништва света. Додао је да то покрива 40 процената прихода апликације.

Следећих 40 процената зараде долази из компаније Вибер фор Business. Фирма је ту услугу покренула пре четири године и омогућава локалним продавницама и власницима услужних делатности да ћаскају са купцима путем ове платформе. Тренутно је услуга доступна у Русији, Украјини, Мађарској, Грчкој и Бугарској, али Вајбер планира да се прошири у више земаља. То је слично оном што „Фејсбук“ покушава да уради са WhatsApp Business апликацијом. Према неким извештајима, апликација већ има више од 50 милиона активних корисника месечно, уз нека запажена партнерства, као што је Релианце Јио Март за доставу намирница у Индији. Последњих 20 процената прихода компаније Вајбер долази од огласа постављених у апликацији. Компанија тврди да за приказивање огласа користи само вашу локацију, узраст и пол на основу ИП адресе. Можете и да затражите од апликације да не користи вашу старост или пол за циљане огласе.

Ако погледамо бројке, Вајбер је вероватно једна од пет најбољих апликација за размену порука на свету ако посматрамо број корисника. Agaua је рекао да има 240-250 милиона активних корисника месечно и 170 до 180 милиона активних корисника дневно. Поређења ради, WhatsApp има више од 2 милијарде, а Телеграм више од 500 милиона активних корисника месечно. Вајбер апликација је у великој мери оставила печат у незападним земљама. У Украјини, Белорусији, Грчкој, Бугарској, Црној Гори и Србији, компанија тврди да има више од 90 процената тржишног удела у апликацијама за размену порука; у државама, као што су Русија, Ирак и Мјанмар има између 40-50 процената удела на тржишту. Компанија је рекла да исељеници из ових земаља такође користе Вајбер да би се повезали са породицама код куће.

Критике на рачун Телеграма, WhatsApp-а и Сигнала

Апликација Вајбер је покушала да се што више дистанцира од „Фејсбука“. Прошле године повукла је све своје огласе са Фејсбука и Инстаграма. Такође је уклонила интеграцију са GIF платформом за претраживање GIPHY, коју је компанија „Фејсбук“ купила прошле године. Компанија верује да има бољи скуп карактеристика од WhatsApp апликације и може добро да послужи својим корисницима без прикупљања гомиле података. Agaua много више поштује Сигнал, али брине га одрживост апликације. Каже да је Сигнал добар производ који је добро направљен и да поштује његову технологију. Према његовим речима апликација је врло директна и поседује све потребне основне карактеристике. Међутим, кључно питање те компаније је одрживост.

Тренутно апликацијом управља непрофитна фондација, а финансијски је подржана донацијама, укључујући 50 милиона долара које је дао суоснивач WhatsApp апликације, Брајан Ектон. У чланку који се појавио прошлог месеца истиче се да је неколико бивших и садашњих запослених у Сигналу забринуто због поступка модерације, дезинформација и одрживости, јер апликација стиче много корисника. Међутим, не можемо рећи да су извршни директори компанија Вајбер и Телеграм у најбољим односима. Agaua каже да апликација није алтернатива WhatsApp-у када је у питању приватност. Према његовим речима, на Телеграму можемо да тражимо ствари, као што су кокаин и хероин. Такав садржај не пролази кроз процес модерације нити је забрањен. Расисти, такође, користе Телеграм за организовање немира. Каже да би дозволио својој деци да користе WhatsApp, али не и Телеграм.

Важно је напоменути да Вајбер има сличну функцију у погледу јавних група. Администратори ће морати посебно да вас позову у групу да бисте могли да се придружите групном ћаскању. Међутим, не можете да претражујете апликацију да бисте пронашли групе. Поред тога, компанија тврди да користи вештачку интелигенцију да би забранила садржај који се односи на дрогу, порнографију, оружје или говор мржње. Међутим, евиденција о модерацији коју обавља вештачка интелигенција није савршена и врло лако је можете преварити тек незнатном изменом речи. Agaua признаје да Вајберова вештачка интелигенција није савршена, али каже да компанија сваке године троши милионе долара да би побољшала ту технологију.

Какав је пут даљег напретка?

Вајбер апликација је поставила реалне и оствариве циљеве развоја. Каже да би, иако је забележен пораст преузимања у разним деловима света, апликација морала да сачека неколико месеци да види да ли ће јој ти корисници остати верни. Уместо да се прошири у неким другим земљама, компанија жели да уведе нове услуге у оним регионима света у којима је већ доминантна. На пример, увођење услуга слања новца у Непалу, Мађарској и Украјини. Компанија планира да покрене и слање новца преко државних граница, тако да људи који живе у другим земљама могу новац да пошаљу кући користећи апликацију. У поређењу са WhatsApp-ом, Телеграмом и Сигналом, Agaua каже да је Вајбер безбеднија платформа, да је компанија одрживија и да нуди све услуге које друге апликације за ћаскање не могу. Можда наведене апликације нису директни конкуренти Вајберу на већем броју тржишта, али компанија је задовољна што напредује својим путем.

  • Одржано онлајн финале такмичења RAF Challenge 2021

    Финале тринаестог информатичког такмичења за ученике средњих школа "RAF Challenge 2021" ове године је због измењених околности одржано онлајн путем платформе Zoom.Такмичење у организацији Друштва математичара Србије и Рачунарског факултета из Београда одржано је 20. марта 2021. године.       Ученици су се такмичили у три категорије, а послато је преко 100 радова из 26 средњих школа. У првој категорији задатак је био направити презентацију на тему "Виртуелна и аугментативна реалност", друга, где су ученици на тему "Иновативна примена софтвера за развој вештине" могли да направе видео игру или апликативни програм и задатак у трећој категорији био је направити видео и аудио материјал на тему "Мој свет кроз интернет". На финале такмичења позван је 31 средњошколац, а најбољи су освојили вредне награде.  

  • Директор Мајкрософт развојног центра о Рачунарском факултету

    У интервјуу са Драганом Томићем, директором Мајкрософт развојног центра у Србији (Microsoft Development Center Serbia - MDCS) који је приредио РТС, говорило се о профилима људи које Мајкрософт тражи у Србији. Као један од најбољих послодаваца у Србији који броји између 300 и 400 запослених, MDCS унапређује свој тим и запошљава нове инжењере. Неретко су управо студенти Рачунарског факултета кадар који испуњава критеријуме запошљавања у овој престижној ИТ компанији. Ову чињеницу истакао је Драган Томић у поменутом интервјуу, нагласивши:  "Првенствено тражимо техничке људе. Доста их долази са ЕТФ-а јер је највећи, онда Математички и Рачунарски факултет у Београду. Долазе са ПМФ-а из Новог Сада, са ФТН-а из Новог Сада. Имамо људе из Крагујевца, Ниша. Из целе Србије имамо људе са наших техничких факултета." Мајкрософт развојни центар у Србији први је у Југоисточној Европи и један је од свега 20 развојних центара широм света. Како је компанија увећавала свој програмерски тим, тако је растао и број студената Рачунарског факултета који су им се придружили. Наши садашњи и дипломирани студенти започињали су своју професионалну каријеру праксом, али су у Мајкрософту нашли и запослење. Више о каријерама РАФ-оваца и компанијама у којима раде прочитајте у одељку АЛУМНИ. Цео интервју на тему "Какве људе Мајкрософт тражи у Србији" доступан је на ЛИНКУ.

  • Студенти РАФ-а први на Planet Балкан хакатону

    Фондација „Serbian Case for Space“ заједно са фирмом „Planet“, чије је седиште у Сан Франциску, организовала је 31. октобра и 1. новембра први Planet Balkan Hackathon који се одржао онлајн и у ком је учествовало око 40 тимова. На овом такмичењу бирала се једна од три теме ("Климатске промене", "Пољопривреда" или "Паметни градови") и задатак је био креирати решење користећи сателитске податке које је обезбедила компанија Planet. Прво место је освојила екипа GitGud у чијем су саставу четири студента Рачунарског факултета : Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић.  

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • Изабрани стипендисти РАФ-а

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2020/2021. годину.  Додељено је 8 пуних и 12 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2020. године. 

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра 2019. године на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Бриљантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су бриљантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC, које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији, коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења, које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати, колико је трајало такмичење, тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије, такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је својим пуним сјајем, оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.

  • Студенти РАФ-а настављају да нижу успехе на Електријади 2019

    Студенти Рачунарског факултета у Београду не престају да нижу успехе на Електријади 2019. У категорији : објектно оријентисано програмирање студенти Рачунарског факултета освојили су: Вукоман Стојановић у индивидуалном такмичењу треће место, а у екипном такмичењу четврто место освојили су Стефан Живковић, Милутин Милићевић и Алекса Милисављевић , пето место освојила је екипа коју чине : Вукоман Стојановић, Богдан Бакарец, Стефан Максовић . На индивидуалном такмичењу из математике треће место освојио је  Алекса Милисављевић. Ове године освојено је треће место из стоног тениса. Ово је прва РАФ-ова медаља из спорта, а освојили су је : Стефан Бургић, Милан Митић и Душан Ивковић. Честитамо свим студентима који су Рачунарски факултет окитили овако великим бројем значајних успеха.