ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Невероватан успех РАФ-овог тима на Google-овом светском програмерском такмичењу Hash Code

У низу фантастичних такмичарских успеха студенти Рачунарског факултета постигли су до сада највеће достигнуће.

Да су међу најбољима у свету, доказали су Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, студенти Рачунарског факултета. Екипа RAF Penguins, коју чине ова три сјајна програмера, још једном је заблистала пуним сјајем остваривши пласман у светско финале Google-овог програмерског такмичења Hash Code. На овом престижном такмичењу, које је одржано 25.02.2021. године, за пласман у финале борило се чак 9000 тимова из целог света, а екипа RAF Penguins са Рачунарског факултета освојила је 14. место и још једном показала да јој је место у самом светском програмерском врху.

Hash Code је Google-ово годишње, тимско, програмерско такмичење у коме екипе, које могу бројати од два до четири члана, током четири сата решавају алгоритамски проблем, сачињен према стварном инжењерском изазову, на који би наишли да су запослени у компанији као што је Google. Светско финале такмичења Hash Code одржаће се 24. априла 2021. године. Листу финалиста (39) и пласман свих такмичара можете погледати на следећем линку. https://codingcompetitions.withgoogle.com/hashcode/archive/2021

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

ФБИ упада у корпоративне рачунаре да би уклонио злонамерни код – паметна сајбер-одбрана или злоупотреба власти државних институција?

ФБИ тренутно има овлашћење да приступи рачунарима у приватном власништву без знања или пристанка њихових власника и да обрише одређење софтвере. Таква акција је део владиног плана да обузда континуиране нападе на корпоративне мреже које користе софтвер Microsoft Exchange. Међутим, поступак упада у приватне рачунаре је без преседана и покреће правна питања о томе колико далеко држава може да иде.
Окружни суд Сједињених Држава за јужни округ Тексаса је 9. априла одобрио налог за претрес којим је америчком Министарству правде дозвољено да спроведе операцију. Софтвер који ФБИ брише је злонамерни кôд који су инсталирали хакери да би преузели контролу над рачунаром корисника. Хакери су користили кôд за приступ огромној количини приватних порука е-поште и за покретање напада у којима се од корисника тражи да плате одређену своту новца да би им ослободили податке и рачунар. Институција на коју се у тој акцији ослањало Министарство правде и начин на који је ФБИ извео операцију створили су важне преседане. Уз то, покренуто је и питање о надлежности судова у регулисању сајбер-безбедност без пристанка власника циљаних рачунара.

Та врста сајбер-безбедности се у стручним круговима назива активна одбрана. У поменутом случају, врло је важна дугогодишња сарадња јавног и приватног сектора и пресудна је за управљање широким спектром сајбер-претњи са којима се суочавају Сједињене Државе. С друге стране, таква сарадња има и своје слабе стране, а једна од њих је и утврђивање обима надлежности владе док се бори да одбрани националну безбедност. У том случају је важно да Конгрес и судови надгледају целу процедуру.

Хаковање Exchange сервера

Рецимо, бар од јануара 2021. године, хакерске групе користе предности нултог дана, односно, непознатих рањивости у програму Microsoft Exchange за приступ налозима е-поште. Хакери су користили овај приступ за уметање web shell-а, софтвера који им омогућава даљинско управљање нападнутим системима и мрежама, међу којима су десетине хиљада корисника е-поште и организације. Треба напоменути да су хакери извели нападе помоћу злонамерних програма којима су шифровали датотеке корисника и тражили откупнину да би им ослободили рачунаре и дешифровали податке на њима. Компанија „Мајкрософт“ је 2. марта 2021. године, објавила да је хакерска група Хафниум користила шифру да би на многобројне начине злоупотребила недостатке система за инсталирање web shell-ова са јединственим називима датотека и путањама. Због тога је администраторима било прилично тешко да уклоне злонамерни кôд, чак и помоћу алата и закрпа које су „Мајкрософт“ и компаније за сајбер-безбедност објавиле како би помогле жртвама.

ФБИ приступа стотинама таквих мејл сервера у корпоративним мрежама. Налог за претрес омогућава ФБИ-у приступ web shell-овима, унос претходно откривених лозинки за web shell-ове, прављење копије као доказа и брисање web shell-ова. ФБИ, међутим, није био овлашћен да уклања било који други злонамерни софтвер који су хакери могли да инсталирају током упада или да на други начин приступе садржају сервера. Овај случај је јединствен јер акција уклањања web shell-ова коју је спровео ФБИ никад није била толико свеобухватна нити је било када могао да уђе у приватне рачунаре без пристанка власника. ФБИ је операцију предузео без пристанка због великог броја незаштићених система широм Америке, као и због тога што је требало одмах одговорити на претњу. 

Укупан број нападнутих фирми и даље није познат с обзиром на то да је њихов број редигован у судским документима, али говори се да је угрожено 68.000 Exchange сервера, што би потенцијално могло да утиче на милионе корисника е-поште. Нови напади злонамерног софтвера на сервере Microsoft Exchange и даље се појављују, а ФБИ наставља да предузима мере које је суд одобрио да би се уклонио злонамерни кôд.

Активна одбрана

Прелазак на активнију америчку стратегију сајбер-безбедности почео је под Обамином администрацијом успостављањем америчке Сајбер команде 2010. године. Нагласак је у то време био на одвраћању напада, што значи да се радило на томе да рачунари буду тежи за хаковање. То је обухватало коришћење слојевите одбране, познате и као дубинска одбрана, што је значило да је упад у рачунар био отежан и захтевао је знатна новчана средства и време. Други метод је напад на хакере, стратегија која је названа унапред планирана одбрана. Од 2018. године, америчка влада је појачала одбрану, што се види у америчким акцијама против руских група у изборним циклусима 2018. и 2020. године у којима је особље америчке сајбер-команде идентификовало и спречило руске пропагандне кампање на мрежи.

Бајденова администрација наставила је тај тренд и наметнула нове санкције Русији као одговор на шпијунску кампању SolarWinds. Тај напад, који америчка влада приписује хакерима повезаним са руским обавештајним службама, користио је рањивости у комерцијалном софтверу да би упао у агенције америчке владе. Ова нова акција ФБИ-а на сличан начин спроводи активну одбрану, у овом случају да би уклонио последице упада у домаће системе иако корисници који су угрожени нису дали свој пристанак нити су свесни да се ФБИ меша у њихове системе.

Закон и судови

Закон о рачунарским преварама и злоупотребама генерално забрањује приступ рачунару без одобрења корисника. Тај закон се, међутим, не односи на владу. ФБИ има одобрење да уклони злонамерни кôд са приватних рачунара без дозволе корисника, захваљујући промени Правила 41 у Савезним правилима о кривичном поступку из 2016. године. Та ревизија је спроведена делимично и због тога да би америчкој влади омогућила да се лакше бори против вируса који су убачени у рачунарске мреже и да јој помогне у другим истрагама о сајбер-криминалу у ситуацијама када су локације починилаца непознате. Поред тога, омогућава ФБИ-ју приступ рачунарима без налога за претрес.

Ова акција наглашава преседан и моћ судова да постану регулатори сајбер-безбедности који могу да дају овлашћење Министарству правде да реагује у случају примене злонамерног кода великих размера какав је био у хаковању Exchange сервера. На пример, 2017. године, ФБИ је искористио проширено Правило 41 да би се изборио са глобалним ботнетом који је прикупљао информације о нападнутим корисницима и користио њихове рачунаре за слање нежељених порука.

У тренутним активностима ФБИ-ја постоје нека нерешена правна питања. Прво је питање одговорности. Шта ако су, на пример, рачунари у приватном власништву оштећени у ФБИ-евом процесу уклањања злонамерног кода? Друго питање је успостављање равнотеже између заштите приватног власништва и потреба очувања националне безбедности. Ипак, у овом случају сасвим је јасно да је ФБИ добио одобрење да хакује рачунаре како му се свиди и без одређеног налога за претрес.

Национална безбедност и приватни сектор

Роб Џојс, директор за сајбер-безбедност Националне безбедносне агенције, рекао је да је сајбер-безбедност исто што и национална безбедност. Иако та изјава може бити помало контроверзна, ипак наговештава промену одговорне институције за сајбер-безбедност, односно, прелазак одговорности из приватног сектора у надлежност владе. Велики део најважније америчке критичне инфраструктуре, која обухвата и рачунарске мреже, у приватним је рукама. Ипак, компаније нису увек улагале неопходне инвестиције да би заштитиле своје кориснике. Поставља се питање да ли је сајбер-безбедности доживела тржишни неуспех јер економски подстицаји нису били довољни да доведу до развоја одговарајуће сајбер-одбране. С обзиром на поступке ФБИ-а, Бајденова администрација можда индиректно препознаје такав тржишни неуспех.

  • Изабрани стипендисти РАФ-а за 2021/2022. годину

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2021/2022. годину.  Додељено је 8 пуних и 14 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2021. године. 

  • Златни Пингвини са РАФ-а поново у светском програмерском врху

    Фантастична прогамерска екипа RAF Penguins не престаје да ниже успехе. Престижно информатичко ICPC такмичење завршавају на сјајном другом месту које им је донело златну медаљу, прво место на Балкану и пласман на, друго по реду, светско ACM финале.   Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета, Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, показали су још једном на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу (ICPC) које су завршили у самом врху. На такмичењу које је одржано онлајн 23. маја 2021. године освојили су друго место.

  • Директор Мајкрософт развојног центра о Рачунарском факултету

    У интервјуу са Драганом Томићем, директором Мајкрософт развојног центра у Србији (Microsoft Development Center Serbia - MDCS) који је приредио РТС, говорило се о профилима људи које Мајкрософт тражи у Србији. Као један од најбољих послодаваца у Србији који броји између 300 и 400 запослених, MDCS унапређује свој тим и запошљава нове инжењере. Неретко су управо студенти Рачунарског факултета кадар који испуњава критеријуме запошљавања у овој престижној ИТ компанији. Ову чињеницу истакао је Драган Томић у поменутом интервјуу, нагласивши:  "Првенствено тражимо техничке људе. Доста их долази са ЕТФ-а јер је највећи, онда Математички и Рачунарски факултет у Београду. Долазе са ПМФ-а из Новог Сада, са ФТН-а из Новог Сада. Имамо људе из Крагујевца, Ниша. Из целе Србије имамо људе са наших техничких факултета." Мајкрософт развојни центар у Србији први је у Југоисточној Европи и један је од свега 20 развојних центара широм света. Како је компанија увећавала свој програмерски тим, тако је растао и број студената Рачунарског факултета који су им се придружили. Наши садашњи и дипломирани студенти започињали су своју професионалну каријеру праксом, али су у Мајкрософту нашли и запослење. Више о каријерама РАФ-оваца и компанијама у којима раде прочитајте у одељку АЛУМНИ. Цео интервју на тему "Какве људе Мајкрософт тражи у Србији" доступан је на ЛИНКУ.

  • Студенти РАФ-а први на Planet Балкан хакатону

    Фондација „Serbian Case for Space“ заједно са фирмом „Planet“, чије је седиште у Сан Франциску, организовала је 31. октобра и 1. новембра први Planet Balkan Hackathon који се одржао онлајн и у ком је учествовало око 40 тимова. На овом такмичењу бирала се једна од три теме ("Климатске промене", "Пољопривреда" или "Паметни градови") и задатак је био креирати решење користећи сателитске податке које је обезбедила компанија Planet. Прво место је освојила екипа GitGud у чијем су саставу четири студента Рачунарског факултета : Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић.  

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра 2019. године на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Бриљантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су бриљантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC, које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији, коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења, које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати, колико је трајало такмичење, тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије, такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је својим пуним сјајем, оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.

  • Студенти РАФ-а настављају да нижу успехе на Електријади 2019

    Студенти Рачунарског факултета у Београду не престају да нижу успехе на Електријади 2019. У категорији : објектно оријентисано програмирање студенти Рачунарског факултета освојили су: Вукоман Стојановић у индивидуалном такмичењу треће место, а у екипном такмичењу четврто место освојили су Стефан Живковић, Милутин Милићевић и Алекса Милисављевић , пето место освојила је екипа коју чине : Вукоман Стојановић, Богдан Бакарец, Стефан Максовић . На индивидуалном такмичењу из математике треће место освојио је  Алекса Милисављевић. Ове године освојено је треће место из стоног тениса. Ово је прва РАФ-ова медаља из спорта, а освојили су је : Стефан Бургић, Милан Митић и Душан Ивковић. Честитамо свим студентима који су Рачунарски факултет окитили овако великим бројем значајних успеха.