ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Невероватан успех РАФ-овог тима на Google-овом светском програмерском такмичењу Hash Code

У низу фантастичних такмичарских успеха студенти Рачунарског факултета постигли су до сада највеће достигнуће.

Да су међу најбољима у свету, доказали су Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, студенти Рачунарског факултета. Екипа RAF Penguins, коју чине ова три сјајна програмера, још једном је заблистала пуним сјајем остваривши пласман у светско финале Google-овог програмерског такмичења Hash Code. На овом престижном такмичењу, које је одржано 25.02.2021. године, за пласман у финале борило се чак 9000 тимова из целог света, а екипа RAF Penguins са Рачунарског факултета освојила је 14. место и још једном показала да јој је место у самом светском програмерском врху.

Hash Code је Google-ово годишње, тимско, програмерско такмичење у коме екипе, које могу бројати од два до четири члана, током четири сата решавају алгоритамски проблем, сачињен према стварном инжењерском изазову, на који би наишли да су запослени у компанији као што је Google. Светско финале такмичења Hash Code одржаће се 24. априла 2021. године. Листу финалиста (39) и пласман свих такмичара можете погледати на следећем линку. https://codingcompetitions.withgoogle.com/hashcode/archive/2021

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

Како је наставник из 70-их изумео C, један од најутицајнијих програмских језика

Ако сте мислили да је C врста језика коју знају само шездесетогодишњи белци, грешите. Да, то је диносаурус међу данашњим програмским језицима, али и даље је врло активан у више области него што можете да помислите. Као прво, Unix је написан у C-у. Првобитно написан у асемблеру, језгро Униx је преписано у C давне 1973. године. Због тога је Униx могао да се преноси на различите уређаје, што му је помогло да постане популаран. Да није било тога, не бисмо имали све ове прелепе оперативне системе данашњице – помислите на Linux, Mac OS X, Android, iOS, Chrome OS и све оно што је потребно за рад вашег рутера.

Ако сте било када радили са базама података, дефинитивно сте користили и C, чак иако нисте били свесни тога! Системи за управљање базама података, као што су Орацле Датабасе, МyСQЛ и други, написани су у C-у. Већина њих је од тада преписана на C++, који је, такође, директни потомак C-а. Па чак иако за све што радите користите само Пyтхон, вероватно све време користите C. Ако се не одлучите за Jython, IronPython или PyPy, користите CPython. То је оригинална примена Pythona: пишете Python кôд, али преводилац – програм који преводи ваш кôд у нешто што машина разуме – заправо је исписан C.

Укратко, C је свуда. Није то само велики дебели диносаурус који је некако успео да преживи у модерном добу. Невероватно је успешан јер је изузетно користан. Због тога бисте могли да се изненадите кад вам кажемо да C до таквих висина није дошао преко низа успешних покушаја, већ преко десетогодишњег низа неуспеха. Можда не би ни постојао да није било наставника који је волео да програмира за време распуста.

Наставник који је био пријатељ Алана Тјуринга

Упознајте Кристофера Стрејчија. Рођен је 1916. године у утицајној британској породици, студирао је на Универзитету Кембриџ и тамо упознао многе познате научнике. Међутим, чинило се да је имао дугогодишњу тенденцију занемаривања студија, а његове резултате на испитима не треба ни спомињати. Вероватно због тога није наставио са студијама као многи његови вршњаци. Уместо тога, ратне године провео је у истраживањима употребе радара. После тога, запослио се као наставник у школи и радио све до 1951. године.

Живот му се потпуно променио када га је пријатељ упознао са британском Националном физичком лабораторијом. Стрејчи је школске распусте и празнике проводио у лабораторији са Pilot ACE, првим рачунаром са аутоматском рачунарском машином Алана Тјуринга. Стрејчи је имао намеру да научи рачунар како да игра даме. Решавање таквог логичког задатка било је изузетно у време када су се рачунари користили првенствено за брзо решавање једначина. У првом покушају није успео јер Pilot ACE није имао складишни капацитет за обављање таквог задатка. Можда вам величина меморије изгледа смешно, што је сасвим у реду, али не заборавите, то су биле педесете.

Стрејчи је успео да набави бољу машину, Ферранти Марк И, преко свог старог другара Алана Тјуринга. Уз савете свог пријатеља, коначно је успео. Вест о том необичном достигнућу брзо се проширила, а Стрејчи је ускоро добио позив да промовише развој информатике за британску владу.

Три Дејвида желе језик

У међувремену, у Кембриџу, универзитет желео да купи нови рачунар, што је у то време био велики подухват, а пошто је рачунар био потпуно нов, размишљали су о томе да измисле нови језик за њега. Било је јасно да је новом рачунару потребан нови оперативни систем, али не нужно и нови језик. Ипак, тројица истраживача, Дејвид Хартли, Дејвид Вилер и Дејвид Барон, желели су да се забаве стварајући нови језик. Поред тога, тројица Дејвида нису питали будуће кориснике о предностима и недостацима старих језика. На пример, Fortran ИВ се већ тада користио и био би погодан за тај посао. Тројица Дејвида су мислили да би без проблема могли да направе нешто боље. Назвали су га CPL, скраћеница од Цамбридге Программинг Лангуаге, да би касније променио назив у Combined Programming Language, пошто се неколико истраживача са универзитета у Лондону придружило тројици Дејвида. Присећајући се тих дана, Дејвид Хартли каже да је стварање новог језика била „тотална будалаштина“.

Језик се сувише закомпликовао

Можда је постављање Кристофера Стрејчија на чело пројекта, такође, била „тотална будалаштина“. Није се могло сумњати у његове рачунске способности, али изгледао је толико наклоњен пројекту да није могао да буде непристрасан. Због тога се развојни тим више бавио мањим проблемима, уместо да се ефикасно ухвати у коштац са великим. Ускоро је CPL био познат као Christopher’s Programming Language. Због свих ситних детаља које је тим применио на Стрејчијево инсистирање, језик је постао превише компликован. Када су желели да напишу компајлер, покушај и је пропао, јер је излазни машински кôд био неефикасан.

Језик је постао сувише једноставан

Када је Стрејчи отишао да неколико месеци проведе на MIT-у, Мартин Ричардс се придружио тиму за развој CPL и одлучио да га поједностави. Циљ је, наравно, био направити нешто што даје добар компајлер и ефикасан машински кôд. Тако је Ричардс направио БCPL од CPL-а – Басиц CPL. То је на неки начин био нови језик – али и признање да је стари CPL пропао. Када се, нешто касније, придружио Стрејчију на MIT-у, колега из Bell Labs-а је дошао да види шта њих двојица раде. Његов колега, Кен Томпсон, радио је на Multics-у, другом оперативном систему од кога је требало да се одустане. (На крају је преживео, али то је друга прича.)

Томпсон се, коначно, посветио развоју Unixa, једног од најчешће коришћених оперативних система до данас. Успео је да инсталира Униx на мали рачунар, PDP-7, али BCPL је и даље био превише обиман да би могао да стане на ту исту машину. Оставио је само она својства за која је сматрао да су најважнија, а нови језик назвао је B.

C је рођен – коначно

Денис Ричи је, 1971. године, усвојио B и додавао му функције да би могао да се користи на моћнијим рачунарима. Тај језик назвао је NB – New B. Томпсон је у међувремену радио на преписивању Униxа на језик високог нивоа. У то време је већина оперативних система још увек била написана на асемблеру и због тога је свако морао да развије нови оперативни систем кад год би купио нови рачунар. За разлику од тога, Униx високог нивоа радио је на било ком рачунару. Томпсон је покушао да користи NB за тај задатак, али није успео. Ричи и он су затим додавали једно по једно својство у NB док није успео да напише Униx. Треба нагласити да су додали структуре, којих, у то време, није било ни у једном другом језику. Пошто су структуре биле довољно велика промена, њих двојица су могли да објаве да су направили нови језик. Тако је, 1973. године, рођен C!

Споро ширење пожара

Бројни творци C-а – иако сигурни у себе – нису могли да предвиде да ће се језик толико брзо проширити. Један од фактора успеха могао је бити тај што је мини рачунар ПДП-11 био изузетно популаран. Било је јефтино да се на њега инсталира Униx, а C је дошао са Unixom. С обзиром на то да се у то време већина рачунара користила на универзитетима, многи студенти су после дипломирања били упознати са C-ом, што му је помогло да се прошири у многим привредним гранама, али и многим курсевима на универзитетима. Коначно, књига Програмски језик C, Брајана Кернигана и Дениса Ричија, била је танка и сажета, посебно за приручник о програмском језику. То је додатно прокрчило пут за почетнике.

Упркос годинама, C је можда виталнији од вашег деде

На крају, C је успео иако је његов развојни пут био необично трновит. Успех овог програмског језика резултат је неуспешног развоја CPL-а који је био превише компликован, БCPL-а који је био превише једноставан, још једноставнијег Б-а, и мало сложенијег, али ипак једноставног НБ-а. Да Томпсон није себи поставио задатак да препише Униx, C можда никад не би ни настао. Бивши наставник Кристофер Стрејчи је на почетку сувише искомпликовао много што-шта и тако изазвао низ неуспеха. Ипак, без њих, C можда не би угледао светло дана. Карактеристике C-а су свуда. Велики концепти, као што су структуре, али и мале ствари, као што је ++ и оператор повећања и смањења, данас се могу наћи у многим језицима. Не би их било без C-а. Његови потомци – C++, C#, и тако даље, такође, не би постојали.

То је што се тиче наследника C-а. Такође је изузетно брз и сигуран језик, због чега се неизбежно користи у сложеним областима, као што су роботика, рачунарски вид, IoT и још много тога. То не значи да се и језици, као што је Python, не користе, посебно у почетку. Али завршни корак – она фина глазура – често је написана у C-у или C++. Да, C је диносаурус ако је критеријум годиште. Ипак, могу да се опкладим да је спретнији и окретнији од вашег деде! Можда чак и од вашег унука!

  • Изабрани стипендисти РАФ-а за 2021/2022. годину

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2021/2022. годину.  Додељено је 8 пуних и 14 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2021. године. 

  • Златни Пингвини са РАФ-а поново у светском програмерском врху

    Фантастична прогамерска екипа RAF Penguins не престаје да ниже успехе. Престижно информатичко ICPC такмичење завршавају на сјајном другом месту које им је донело златну медаљу, прво место на Балкану и пласман на, друго по реду, светско ACM финале.   Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета, Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, показали су још једном на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу (ICPC) које су завршили у самом врху. На такмичењу које је одржано онлајн 23. маја 2021. године освојили су друго место.

  • Директор Мајкрософт развојног центра о Рачунарском факултету

    У интервјуу са Драганом Томићем, директором Мајкрософт развојног центра у Србији (Microsoft Development Center Serbia - MDCS) који је приредио РТС, говорило се о профилима људи које Мајкрософт тражи у Србији. Као један од најбољих послодаваца у Србији који броји између 300 и 400 запослених, MDCS унапређује свој тим и запошљава нове инжењере. Неретко су управо студенти Рачунарског факултета кадар који испуњава критеријуме запошљавања у овој престижној ИТ компанији. Ову чињеницу истакао је Драган Томић у поменутом интервјуу, нагласивши:  "Првенствено тражимо техничке људе. Доста их долази са ЕТФ-а јер је највећи, онда Математички и Рачунарски факултет у Београду. Долазе са ПМФ-а из Новог Сада, са ФТН-а из Новог Сада. Имамо људе из Крагујевца, Ниша. Из целе Србије имамо људе са наших техничких факултета." Мајкрософт развојни центар у Србији први је у Југоисточној Европи и један је од свега 20 развојних центара широм света. Како је компанија увећавала свој програмерски тим, тако је растао и број студената Рачунарског факултета који су им се придружили. Наши садашњи и дипломирани студенти започињали су своју професионалну каријеру праксом, али су у Мајкрософту нашли и запослење. Више о каријерама РАФ-оваца и компанијама у којима раде прочитајте у одељку АЛУМНИ. Цео интервју на тему "Какве људе Мајкрософт тражи у Србији" доступан је на ЛИНКУ.

  • Студенти РАФ-а први на Planet Балкан хакатону

    Фондација „Serbian Case for Space“ заједно са фирмом „Planet“, чије је седиште у Сан Франциску, организовала је 31. октобра и 1. новембра први Planet Balkan Hackathon који се одржао онлајн и у ком је учествовало око 40 тимова. На овом такмичењу бирала се једна од три теме ("Климатске промене", "Пољопривреда" или "Паметни градови") и задатак је био креирати решење користећи сателитске податке које је обезбедила компанија Planet. Прво место је освојила екипа GitGud у чијем су саставу четири студента Рачунарског факултета : Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић.  

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра 2019. године на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Бриљантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су бриљантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC, које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији, коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења, које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати, колико је трајало такмичење, тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије, такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је својим пуним сјајем, оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.

  • Студенти РАФ-а настављају да нижу успехе на Електријади 2019

    Студенти Рачунарског факултета у Београду не престају да нижу успехе на Електријади 2019. У категорији : објектно оријентисано програмирање студенти Рачунарског факултета освојили су: Вукоман Стојановић у индивидуалном такмичењу треће место, а у екипном такмичењу четврто место освојили су Стефан Живковић, Милутин Милићевић и Алекса Милисављевић , пето место освојила је екипа коју чине : Вукоман Стојановић, Богдан Бакарец, Стефан Максовић . На индивидуалном такмичењу из математике треће место освојио је  Алекса Милисављевић. Ове године освојено је треће место из стоног тениса. Ово је прва РАФ-ова медаља из спорта, а освојили су је : Стефан Бургић, Милан Митић и Душан Ивковић. Честитамо свим студентима који су Рачунарски факултет окитили овако великим бројем значајних успеха.