ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Велика почасна награда за тим RAF Penguins на светском финалу најпрестижнијег информатичког такмичења ICPC у Москви

Легендарни тим RAF Penguins наставља да бриљира на светској такмичарској програмерској сцени!

Тим студената Рачунарског факултета освојио је велику почасну награду (High Honors) на светском финалу ICPC такмичења - најпрестижнијег тимског такмичења у решавању алгоритамских проблема одржаном у Москви.

Тим RAF Penguins остварио је најбољи пласман од свих тимова из Србије до сада на финалима овог престижног такмичења, заузевши 24. место у конкуренцији 117 тимова из целог света. Овај феноменалан резултат забележио је тим који су чинили Алекса Милисављевић и Павле Мартиновић уз пратњу тренера Душана Здравковића, иако је тим био значајно ослабљен јер трећи члан RAF Penguins-a, Алекса Плавшић, није био у могућности да дође у Русију из објективних разлога.

Подсећања ради, сјајан тројац изборио је пласман у овогодишње светско финале ICPC такмичења освојивши треће место на регионалном ICPC такмичењу за југоисточну Европу које је одржано у октобру 2019. године у Букурешту. Првобитно је планирано да се светско финале ICPC такмичења одржи у јуну 2020. године, али је због неповољних епидемиолошких услова одложено и одржано 5. октобра ове године.

Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета показали су и у мају 2021. године на квалификацијама за светско финале ICPC за наредну годину, где су освојили златну медаљу и тиме обезбедили учеће на светском ICPC финалу 2022. године у Бангладешу.

Снимак целог ICPC такмичења у Москви налази се на линку.

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

Универзитети користе вештачку интелигенцију да би спречили преписивање на испитима

Све неодољиво подсећа на језиве сцене из Великог брата. Универзитети све више користе компјутерске програме да би надзирали студенте који полажу испите. Да ли ће тестирање тако изгледати у будућности? Образовне институције широм света су због пандемије брзо усвојиле софтвере за надзирање испита, као што су Examplify, ExamSoft и ProctorU. Технологија за надзирање студената током испита омогућава да се прате сви они који полажу испите ван факултета. Студенти могу да полажу испите у својим домовима уместо да неко дежура у просторији у којој се иначе организују испити. Неки програми једноставно омогућавају испитивачу да даљински надгледа студенте.

Савременији и аутоматизованији софтвери за надзирање испита преузимају контролу над рачунаром студента да би надгледали и онемогућили сумњиве активности. Ти програми често користе вештачку интелигенцију која прати и испитује понашање студената на испиту. Недавни истраживачки рад бави се етиком аутоматизованог надзора испита. Испрва смо мислили да такви програми могу много да понуде, али схватили смо да њихово коришћење доводи до одређених опасности и ризика.
Неке образовне институције тврде да су технологије надзирања испита неопходне да би се спречило преписивање. Неке друге институције и студенти су забринути због прикривених опасности.

Због тога су студенти су организовали протесте, покренули петиције и поднели тужбе. Сматрају да такав онлајн надзор током испита доводи до дискриминације и представља својеврсно узнемиравање и да их неодољиво подсећа на Великог брата. Неке компаније које се баве споменутом технологијом узвратиле су на нападе и у покушајима да угуше протесте студената, поднеле су тужбе против оних који их критикују.

Шта софтвер ради?

Аутоматизовани програми за надзирање испита нуде алате испитивачима да би се спречило преписивање. Програми могу да прикупљају системске информације, блокирају приступ мрежи и анализирају коришћење тастатуре. Многи могу да преузму контролу над камерама и микрофонима рачунара да би снимили испитанике и њихово окружење. Неки програми користе вештачку интелигенцију да „означе“ сумњиво понашање. Алгоритми за препознавање лица проверавају да ли студент још увек седи и да ли је неко други ушао у просторију. Програми такође идентификују шапутање, нетипично куцање, необичне покрете и друге облике понашања који би могли да укажу на то да студент покушава да преписује.

Пошто програм „означи” одређено понашање, испитивачи могу даље да истражују тако што ће погледати сачуване видео и аудио записе и испитати студента.

Зашто се користити софтвер за праћење полагања испита?

Софтвер за аутоматизовано праћење полагања испита настоји да смањи преписивање на испитима који се спроводе на даљину – што је неопходно током пандемије. Све док се испити поштено и исправно полажу, одржаће се вредност стеченог знања и вештина, а, поред тога, истиче се значај интелектуалног поштења. Испити су кључни део захтева за стицање дипломе у професионалним областима, као што су медицина и право. Поштени студенти се због преписивања налазе у неповољном положају. Ако се преписивање не контролише, таква ситуација би могла да подстакне и поштене студенте да преписују. Компаније које продају софтвер за праћење полагања испита тврде да њихови алати спречавају преписивање и омогућавају да сви студенти буду у истом положају. Међутим, рад који смо претходно споменули, доводи у питање све предности које су компаније навеле.

Дакле, какви се проблеми јављају?

Безбедност

Проценили смо софтвер и открили да се помоћу једноставних техничких трикова могу заобићи многе заштите против преписивања. Дакле, програми и њихови алати могу да пруже само ограничене предности. Захтевати од студената да инсталирају софтвер са тако моћном контролом над рачунаром представља безбедносни ризик. У неким случајевима, софтвер потајно остаје присутан на рачунару чак и након што га студенти уклоне са рачунара.

Приступ

Неки студенти можда немају приступ одговарајућим уређајима и брзим интернет везама које софтвер захтева. То доводи до техничких проблема који изазивају стрес и узнемиреност. У једном случају, 41 проценат студената је имао техничке проблеме.

Приватност

Праћење оњалн испита ствара проблеме са приватношћу. Ако постоји могућност видео-снимања, то значи да испитивачи могу да виде домове студената и да им детаљно прегледају лице, а да то нико не примети. Такво праћење, које нарушава интиму студената и које се снима да би се потенцијално поново прегледало, значајно се разликује од традиционалног дежурања на испиту.

Правичност и пристрасност

Софтвер за праћење испита изазива значајну забринутост у погледу правичности. Алгоритми за препознавање лица у софтверу који смо проценили нису увек прецизни. Још један рад који тек треба да буде објављен открио је да алгоритми које користе главни произвођачи са седиштем у Сједињеним Државама мање прецизно идентификују лица тамније него светлије пути. Таква скривена дискриминација може да допринесе јачању друштвених предрасуда. Многи други су пријавили сличне проблеме у софтверу за праћење испита и технологији препознавања лица уопште.

Алгоритми за праћење испита имају још један недостатак. Наиме, могу погрешно да означе нетипичне покрете очију или главе код оних који полажу испит. То би могло да доведе до неоправданих сумњи о студентима који нису неуротипични (чије понашање није уобичајено) или који имају својствене стилове полагања испита. Чак и без аутоматизованог надзора, испити су већ стресни догађаји који утичу на наше понашање.

Истрага неоснованих сумњи

Образовне институције често могу да бирају које ће аутоматизоване функције користити, а које ће искључити. Компаније које производе такве софтвере за праћење испита могу да инсталирају „ознаке“ којима управља вештачка интелигенција тако да оне не буду доказ преписивања, већ само поводи за истрагу могућег преписивања, које институција према сопственој процени може да испита. Међутим, истраживање и испитивање студената само по себи може да буде неправедно и трауматично када се заснива на неоснованим сумњама које су генерисале машине.

Ширење надзора

Коначно, аутоматизовано праћење испита може да постави много шира питања. Расте забринутост јавности око надзора и аутоматизованог доношења одлука. Требало би да будемо опрезни када уводимо потенцијално штетне технологије, посебно када нам се намећу без нашег стварног пристанка.

Шта би требало да урадимо?

Важно је да пронађемо методе за поштено управљање испитима на даљину. Нећемо увек моћи да заменимо испите неким другим поступцима процене знања. Без обзира на то, институције које користе софтвер за аутоматизовани надзор морају да преузму одговорност. Дакле, треба сасвим детаљно да објасне студентима како технологија функционише и шта се може догодити са њиховим подацима. Испитивачи би такође могли да понуде смислене алтернативе уобичајеном полагању испита. Понуда алтернатива је од суштинског значаја за давање информисаног пристанка. Док алати за праћење испита наизглед нуде право решење, институције морају пажљиво да одмере ризике које са собом носи технологија.

  • Компанија Workpuls додељује полустипендије студентима РАФ-а

    Наши студенти имају изузетну прилику да постану стипендисти компаније Workpuls и тиме омогуће себи сјајне погодности за студирање и напредовање, али и развој каријере у будућности. Додатна бенефиција коју ова стипендија доноси јесте изванредна могућност стручне праксе која је студентима одлична шанса за усавршавање. Компанија Workpuls из Београда одлучила је да подржи наше студенте доделом четири полустипендије. Овај релативно млади стартап бави се развијањем сопственог софтверског производа који има више од 1.200 корисника широм света. Иван Петровић, оснивач и извршни директор Workpuls-а, некада студент Рачунарског факултета, препознао је квалитет у нашим студентима који жели да награди на овај начин. На основу личног искуства зна колика је важност давања подршке и пружања могућности студентима јер су управо неки од њих иноватори и лидери будућности. Идеја за Workpuls је настала пре неколико година када је оснивач компаније развијао софтвер са пар својих пријатеља. Од тада до данас, тим и софтвер су се континуирано прилагођавали и прошли кроз много различитих развојних фаза. Workpuls чини тим од око 50 чланова из више земаља света који раде на унапређењу и продаји софтвера који се фокусира на продуктивност, анализу времена и оптимизацију пословних процеса са циљем побољшања ефикасности и фокуса. Софтвер је намењен помоћи организацијама да разумеју како њихови тимови најефикасније раде свој посао и да на тај начин створе боље радно окружење. Workpuls софтвер користи више од 100.000 запослених дневно широм света. Оно што карактерише ову компанију јесте отвореност за нове чланове и идеје зарад заједничког унапређења. Стога, омогућиће стипендистима и четворонедељну стручну праксу. Студенти који су уписани на другу, трећу и четврту годину академских студијских програма Рачунарске науке и Рачунарско ижењерство моћи ће да аплицирају за полустипендије до понедељка 6.12. у 15 часова, а пријава ће се вршити попуњавањем онлајн формулара. Представници компаније су утврдили критеријуме одабира који ће вршити заједно са управом Факултета, те предност имају студенти који нису корисници стипендија и полустипендија. Главна ставка која ће се вредновати јесте висина просечне оцене, као и што мањи број пренетих предмета. У обзир ће се узимати и друге информације које кандидати доставе путем форме.

  • Семинар за средњошколце RAF IT Days 2022 - пријаве су отворене!

    Тестирање средњошколаца за тринаести IT семинар - RAF IT Days почело је 15. новембра и трајаће до 25. марта 2022. године. Семинар RAF IT Days 2022 одржаће се онлајн посредством платформе Zoom. Сви кандидати су у обавези да одраде ТЕСТ, а најуспешнији добијају позив да присуствују семинару. Семинар организује Рачунарски факултет са жељом да младима што више приближи информационе технологије, њихов напредак и примену у привреди.   Ово је јединствена прилика да се ученици упознају са начином рада у IT индустрији и добију корисне информације и савете од искусних професионалаца. Компаније се радо одазивају позиву за дружење са средњошколцима, а то су до сада учиниле: Microsoft Development Center Serbia, Adobe, Google, Oracle, Asseco, Godday, CET, Infostud и многе друге. Планирано је да се семинар одржи у априлу 2022. године и трајаће четири дана (датуми ће бити објављени до 31.12.2021.).   За питања нам се обратите на мејл: rafitdays [@] raf.rs  

  • Друго место за тим РАФ Маг на SICEF Хакатону

    Тим под називом РАФ Маг кога чине студенати Рачунарског факултета Милош Максимовић, Никола Пауновић, Драгослав Милутиновић и Филип Ћосовић, освојио је друго место на SICEF Хакатону.  SICEF Хакатон је двадесетчетворочасовно такмичење у креирању апликације на задату тему које је одржано од 5. до 7. новембра на Електронском факултету у Нишу. Главни циљеви Хакатона јесу подстицање иновативности, креативности и могућности да млади људи стекну непроцењиво искуство рада у тиму и под притиском, с обзиром на то да је потребно за 24 часа створити оригиналну апликацију која ће заинтересовати широку групу корисника и имати адекватну примену. Овогодишња тема Хакатона била је Допринос спречавању ширења вируса Covid19. На такмичењу је учествовало 8 тимова, а победнички тим је из Ријеке, Хрватска. Филип Ћосовић, члан другопласираног тима РАФ Маг описао је решење коју су овом приликом креирали: Креирали смо две апликације, једну коју ће користити болнице и медицинске установе како би водили статистику о оптерећености болница, стању пацијената и побољшаној интерној комуникацији, и другу, корисничку апликацију, која би служила да корисници имају увид у стање у болницама, која им је најближа, која је мање оптерећена итд. Главна фукнционалност је анонимно праћење кретања корисника које би служило да уколико се неки корисник зарази остали који су били у контакту са њим добију обавештење да постоји ризик да се и они заразе. Корисници могу да дају податке о свом стању и добију савете, а такође проверавамо резултате њиховог теста које уносе скенирањем QR кода. Нашу идеју смо у целости имплементирали за 24 часа због чега смо добили нарочиту похвалу жирија. Честитамо тиму РАФ Маг на постигнутом успеху и желимо им још много сјајних идеја и освојених награда!

  • Велика почасна награда за тим RAF Penguins на светском финалу најпрестижнијег информатичког такмичења ICPC у Москви

    Легендарни тим RAF Penguins наставља да бриљира на светској такмичарској програмерској сцени! Тим студената Рачунарског факултета освојио је велику почасну награду (High Honors) на светском финалу ICPC такмичења - најпрестижнијег тимског такмичења у решавању алгоритамских проблема одржаном у Москви.   

  • Изабрани стипендисти РАФ-а за 2021/2022. годину

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2021/2022. годину.  Додељено је 8 пуних и 14 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2021. године. 

  • Златни Пингвини са РАФ-а поново у светском програмерском врху

    Фантастична прогамерска екипа RAF Penguins не престаје да ниже успехе. Престижно информатичко ICPC такмичење завршавају на сјајном другом месту које им је донело златну медаљу, прво место на Балкану и пласман на, друго по реду, светско ACM финале.   Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета, Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, показали су још једном на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу (ICPC) које су завршили у самом врху. На такмичењу које је одржано онлајн 23. маја 2021. године освојили су друго место.

  • Невероватан успех РАФ-овог тима на Google-овом светском програмерском такмичењу Hash Code

    У низу фантастичних такмичарских успеха студенти Рачунарског факултета постигли су до сада највеће достигнуће.    Да су међу најбољима у свету, доказали су Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, студенти Рачунарског факултета.   Екипа РАФ Penguins, коју чине ова три сјајна, млада програмера, још једном је заблистала пуним сјајем остваривши пласман у светско финале Google-овог програмерског такмичења Hash Code. На овом престижном такмичењу, које је одржано 25.02.2021. године, за пласман у финале борило се чак 9000 тимова из целог света, а екипа РАФ Penguins са Рачунарског факултета освојила је 14. место и још једном показала да јој место у самом светском програмерском врху.    Hash Code је Google-ово годишње, тимско, програмерско такмичење у коме екипе, које могу бројати од два до четири члана, током четири сата решавају алгоритамски проблем, сачињен према стварном инжењерском изазову, на који би наишли да су запослени у компанији као што је Google. Светско финале такмичења Hash Code одржаће се 24. априла 2021. године. Листу финалиста (39) и пласман свих такмичара можете погледати на следећем линку. ttps://codingcompetitions.withgoogle.com/hashcode/archive/2021  

  • Директор Мајкрософт развојног центра о Рачунарском факултету

    У интервјуу са Драганом Томићем, директором Мајкрософт развојног центра у Србији (Microsoft Development Center Serbia - MDCS) који је приредио РТС, говорило се о профилима људи које Мајкрософт тражи у Србији. Као један од најбољих послодаваца у Србији који броји између 300 и 400 запослених, MDCS унапређује свој тим и запошљава нове инжењере. Неретко су управо студенти Рачунарског факултета кадар који испуњава критеријуме запошљавања у овој престижној ИТ компанији. Ову чињеницу истакао је Драган Томић у поменутом интервјуу, нагласивши:  "Првенствено тражимо техничке људе. Доста их долази са ЕТФ-а јер је највећи, онда Математички и Рачунарски факултет у Београду. Долазе са ПМФ-а из Новог Сада, са ФТН-а из Новог Сада. Имамо људе из Крагујевца, Ниша. Из целе Србије имамо људе са наших техничких факултета." Мајкрософт развојни центар у Србији први је у Југоисточној Европи и један је од свега 20 развојних центара широм света. Како је компанија увећавала свој програмерски тим, тако је растао и број студената Рачунарског факултета који су им се придружили. Наши садашњи и дипломирани студенти започињали су своју професионалну каријеру праксом, али су у Мајкрософту нашли и запослење. Више о каријерама РАФ-оваца и компанијама у којима раде прочитајте у одељку АЛУМНИ. Цео интервју на тему "Какве људе Мајкрософт тражи у Србији" доступан је на ЛИНКУ.

  • Студенти РАФ-а први на Planet Балкан хакатону

    Фондација „Serbian Case for Space“ заједно са фирмом „Planet“, чије је седиште у Сан Франциску, организовала је 31. октобра и 1. новембра први Planet Balkan Hackathon који се одржао онлајн и у ком је учествовало око 40 тимова. На овом такмичењу бирала се једна од три теме ("Климатске промене", "Пољопривреда" или "Паметни градови") и задатак је био креирати решење користећи сателитске податке које је обезбедила компанија Planet. Прво место је освојила екипа GitGud у чијем су саставу четири студента Рачунарског факултета : Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић.  

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА