ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Велика почасна награда за тим RAF Penguins на светском финалу најпрестижнијег информатичког такмичења ICPC у Москви

Легендарни тим RAF Penguins наставља да бриљира на светској такмичарској програмерској сцени!

Тим студената Рачунарског факултета освојио је велику почасну награду (High Honors) на светском финалу ICPC такмичења - најпрестижнијег тимског такмичења у решавању алгоритамских проблема одржаном у Москви.

Тим RAF Penguins остварио је најбољи пласман од свих тимова из Србије до сада на финалима овог престижног такмичења, заузевши 24. место у конкуренцији 117 тимова из целог света. Овај феноменалан резултат забележио је тим који су чинили Алекса Милисављевић и Павле Мартиновић уз пратњу тренера Душана Здравковића, иако је тим био значајно ослабљен јер трећи члан RAF Penguins-a, Алекса Плавшић, није био у могућности да дође у Русију из објективних разлога.

Подсећања ради, сјајан тројац изборио је пласман у овогодишње светско финале ICPC такмичења освојивши треће место на регионалном ICPC такмичењу за југоисточну Европу које је одржано у октобру 2019. године у Букурешту. Првобитно је планирано да се светско финале ICPC такмичења одржи у јуну 2020. године, али је због неповољних епидемиолошких услова одложено и одржано 5. октобра ове године.

Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета показали су и у мају 2021. године на квалификацијама за светско финале ICPC за наредну годину, где су освојили златну медаљу и тиме обезбедили учешће на светском ICPC финалу 2022. године у Бангладешу.

Снимак целог ICPC такмичења у Москви можете погледати овде.

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2021/2022.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

Рачунарски факултет

Студијски програми

Нова верзија Тјуринговог теста треба да одреди колико хуманоидни роботи могу да личе на људе

Недавно је најављено да ће лик Алана Тјуринга бити на новој новчаници од 50 фунти. На тај начин му се одаје признање за допринос при откривању шифрованих порука у Другом светском рату и за постављање темеља рачунарској науци. Његово питање, „Да ли машине могу да мисле?“, које је поставио 1950. године, представља тест на који се научници стално позивају кад треба да одреде да ли рачунар заиста поседује интелигенцију која је својствена само људима. Међутим, пошто је питање постављено у времену кад је развој аутономних робота тек био на почетку, Тјурингов тест је намењен процени вештачког ума, али не и целе вештачке особе. Данас, с обзиром на то да већ постоје роботи који неодољиво подсећају на људе према свом изгледу, потребна нам је верзија Тјуринговог теста за 21. век. Група научника је направила „Мултимодални Тјурингов тест“ који процењује изглед машине, њене покрете, глас и нешто што су назвали утеловљена вештачка интелигенција (енгл. embodied artificial intelligence (EAI)). Последње својство представља мерило којим се одређује колико је вештачка интелигенција интегрисана са телом робота да би могао да изрази своју личност.

То значи да непрестано можемо да упоређујемо хуманоидног робота са његовим живим двојником. Стога, можемо да поставимо питање: „Да ли можемо да направимо роботе који се визуелно неће разликовати од људи?“ Тјуринг је тврдио да се рачунарски програм не разликује од људског ума ако може да убеди више од 30% људи да је разумно биће у реалном окружењу, дакле, може да размишља. Рачунар је положио тај тест 2014. године, што не значи да је посао завршен, односно да је створена права вештачка интелигенција. Далеко од тога, али Тјурингов тест нам пружа полазну тачку у односу на коју можемо да меримо колико смо напредовали.

Многи научници сматрају да је основни циљ роботике да направи хуманоидног робота који се неће разликовати од људског бића. Пошто тренутно не постоји стандардни начин да се одреди колико робот личи на човека, потпуно је немогуће измерити напредак на том пољу.

Научници данас, као и Тјуринг некад, не тврде да се робот трансформише у органско биће кад стекне способност да подражава услове својствене људима. Али ако робот изгледа, понаша се и функционише тако да га не можемо разликовати од људи у реалним условима, онда у потпуности можемо рећи да је исти као човек.

Једна од највећих потешкоћа за оне који се баве стварањем робота који изгледају као људи је превазилажење препреке која је позната под називом „сабласна долина“ (енгл. унцаннy валлеy). Израз се односи на хипотетички однос између степена сличности објекта са људским бићем и емоционалног одговора на такав објекат. У случају робота, говоримо о фази њиховог развоја кад постају сличнији људима, али су одбојнији јер не изгледају савршено. Проблем настаје јер конвенционални методи процене нису довољно суптилни да би одредили зашто је људима непријатно у присуству робота.

Нови приступи покушавају да упореде робота као целину са људским бићем, а не само својства његових компонената. На пример, само мала грешка у покрету ока робота, иначе сасвим реалистичног изгледа, може потпуно да га разоткрије. Висок квалитет осталих делова лица, у том случају, ништа не вреди.
Идеја је да се процењује сваки део посебно. Ако је свака црта лица направљена тако да изгледа као да је део истог тела (истог пола, година, итд.), и ако око и усне могу засебно да прођу тест, онда могу и заједно. То ће омогућити онима који креирају робота да процене напредак и тако буду сигурни да се сваки део тела не разликује од људског. На тај начин ће избећи да се изгубе у сабласној долини. Нови тест је организован у четири фазе, од којих је свака тежа од претходне. Тест је назван „хијерархија подражавања људи“. Прво, робот једноставно мора да изгледа као човек кад се не помера. Друго, његови покрети морају да буду потпуно природни. Треће, мора да произведе реалистичну симулацију говора и ту се прати његов изглед и покрети. Последња фаза је тестирање утеловљене вештачке интелигенције, у којој се процењује да ли робот може да реагује на околину реалистично изражавајући осећања како би могао природно да комуницира са људима. Ако хуманоидни робот прође истовремено све четири фазе тестирања, онда се он не разликује од људи.

Данас имамо алатке уз помоћ којих можемо да развијемо хуманоидне роботе који неодољиво подсећају на људе по изгледу, покретима, говору и утеловљеној вештачкој интелигенцији. Као и у случају оригиналног Тјуринговог теста, нови приступ покреће питања о томе шта значи бити особа ако више не можемо да направимо разлику између човека и робота.

  • NeuroTechX глобални хакатон на РАФ-у

    На Рачунарском факултету у Београду 29. и 30. октобра одржаће се NeuroTechX глобални хакатон у области неуротехнологије и биоинжењеринга на ком учествује десет земаља света. Рачунарски факултет организује хакантон у сарадњи са светском организацијом NeuroTechX која има свој огранак у Србији под називом NeuroTechX Београд који је основала професорка РАФ-а др Јелена Младеновић. Хакатон ће се одржати у РАФ Labu, а такмичарима ће бити доступна опрема коју обезбеђује РАФ (Arduino, електричне компоненте и сензоре, Raspberry Pi, 3D printer итд.), док компанија mBrainTrain обезбеђује EEG уређај за мерење мождане активности, а компанија Ullo обезбеђује дисајне појасеве.  

  • Компанија Decenter додељује пет новчаних стипендија студентима РАФ-а

    Рачунарски факултет у сарадњи са компанијом Decenter пред нову школску годину доноси сјајну новост за актуелне студенте треће године (2021/2022.) студијског програма Рачунарске науке. Decenter додељује пет новчаних стипендија у износу од 1000 евра студентима са највишим просеком који су положили све предмете из прве, друге и треће године студија.  

  • Grand prix на фестивалу FID Marseille за српски филм “Кристина”

    Српски дугометражни филм “Кристина” редитеља и доцента на катедри за дизајн Рачунарског Факултета Николе Спасића освојио је Grand prix на 33. Међународном филмском фестивалу у Марсеју – FIDMarseille у категорији Први филм (First Film Award). Овај цењени европски фестивал ауторског филма посвећен је промоцији нових филмских израза, а ове године су се филмови из целог света такмичили у 5 различитих категорија, и том приликом су имали своје светске премијере.

  • Тим РАФ-а освојио сребрну медаљу на ICPC регионалном такмичењу у програмирању југоисточне Европе - SEERC

    Тим Рачунарског факултета GII Klub, који чине Алекса Милисављевић и Павле Мартиновић, чланови сјајног тима RAF Penguins, као и Младен Пузић, уз тренера Душана Здравковића, заузео је четврто место и освојио сребрну медаљу на ICPC регионалном такмичењу у програмирању југоистичне Европе – SEERC. На такмичењу, које су онлајн организовали Politehnica University of Bucharest (Румунија) и Vinnytsia National Technical University (Украјина), учествовало 120 тимова са 57 универзитета из 7 земаља - Бугарске, Грчке, Македоније, Румуније, Украјине, Србије и Турске. Тим РАФ-а је остварио изузетан успех и једини је тим из Србије који је освојио медаљу.

  • Стипендисти Рачунарског факултета 2022/2023.

    Рачунарски факултет и наредне школске године наставља са традицијом стипендирања ученика за бесплатно четворогодишње студирање на РАФ-у. Петнаест матураната је добило стипендију за бесплатно четврогодишње школовање на Рачунарском факултету, док је пет матураната добило полустипендију која подразумева попуст од 50% за четврогодишње школовање на РАФ-у. Ученици су одабрани на основу постигнућа на такмичењима из математике, информатике и физике.

  • РАФ успоставио сарадњу са НИС-ом

    Компанија НИС и Рачунарски факултет Универзитета Унион успоставили су сарадњу у области образовања, истраживања и трансфера знања. Меморандум о сарадњи су потписали Вадим Смирнов, заменик генералног директора НИС-а и Бојана Димић Сурла, декан Рачунарског факултета. Циљ овог меморандума је повезивање научног рада факултета са пословним активностима НИС-а, што ће допринети научној афирмацији факултета и успешнијем пословању компаније. Меморандумом су предвиђена размена знања и искустава, научна истраживања и научно-консултативне услуге, обуке и тренинзи, учешће у заједничким пројектима, организација узајамних гостујућих предавања, као и укључивање студената у програме НИС-а намењене младима и стручне праксе, у складу са потребама и могућностима компаније. Сарадња НИС-а и Рачунарског факултета одвијаће се и у оквиру мастер програма „Master in Computational Finance (MCF) програм“. Овај програм један је од пионира у интегративном образовању у области рачунарских финансија. Он интегрише финансије, рачунарство, машинско учење и дигиталну трансформацију модерне економије.  

  • Компанија TX Services додељује стипендије студентима РАФ-а

    Рачунарски факултет са поносом преноси сјајну вест којој ће се посебно обрадовати студенти треће године Рачунарских наука. РАФ је оставарио сарадњу са компанијом TX Services која ће стипендирати два студента која су ове школске године уписана на трећу годину студијског програма Рачунарске науке. Студенти, које након конкурса буде одабарала компанија TX Services, добиће стипендију која износи половину школарине за трећу годину и половину школарине за четврту годину студија. Стипендисте након завршетка четврте године студија очекује прилика за запослење од две године у TX Services где ће имати сјајну прилику да примене знања стечена на факултету и упознају се са реалним пословним окружењем.

  • Компанија mBrainTrain донацијом опреме подржала нови предмет Интерфејс мозак-рачунар на РАФ-у

    Домаћа компанија mBrainTrain дала је подршку извођењу новог предмета на РАФ-у донирањем опреме за мерење мождане активности која је неопходна за рад студената. Студенти Рачунарских наукаРачунарског инжењерства и Мултимедијалног дизајна у наредном семестру имају прилику да одаберу нови изборни предмет Интерфејс мозак-рачунар. Овим предметом др Јелена Младеновић, која ће држати наставу, уводи једну сасвим нову област чији је зачетак у нашој земљи управо на Рачунарском факултету. Интерфејс мозак-рачунар представља спој рачунарства и неуронауке који је у свету увелико актуелан у науци, док ће на овај начин почети академско бављење њиме у Србији. Ова област је веома привлачна и занимљива како студентима Рачунарских наука и Рачунарског инжењерства, тако и студентима Мултимедијалног дизајна. На овај начин се постиже интердисциплинарност која у студијским програмима неретко изостаје, а РАФ увидевши њену важност уводи је као пример који ће следити у будућности.

  • Нови акредитовани мастер програм на Рачунарском факултету - Master in Computational Finance (MCF)

    На мастер студијама Рачунарског факултета у понуди је нов студијски програм Master in Computational Finance (MCF). MCF је иновативан мастер програм који је јединствен у нашој земљи, док је у свету област којом се бави веома актуелна и примењива. Овај програм је акредитован од стране Комисије за акредитацију и проверу квалитета Националног савета за високо образовање. MCF представља програм који је спој рачунарства и финансија, а који прати најсавременије токове из ових области на глобалном нивоу. РАФ са поносом истиче да је баш он препознат као факултет који може да обједини област рачунарства са финансијама и усмери један овакав програм према најновијим трендовима како у академској сфери, тако и у пословној сфери која у свету увелико напредује и мења се. На MCF-у образују се студенти за различите врсте послова који садрже рад са структурираним и неструктурираним финансијским подацима. Студијски програм се бави рачунарским и алгоритамским аспектима проблема који се примењују на реална пословна окружења. Студенти се припремају за послове у Србији и на међународном тржишту рада, пре свега у области дигиталне економије и финансија, као и у фирмама које се баве финансијском технологијом.

  • Нови предмети на Рачунарском факултету – Интерфејс мозак-рачунар и Физиолошко рачунарство

    На Рачунарском факултету и онлајн путем Зума одржано је представљање предмета Интерфејс мозак-рачунар и Физиолошко рачунарство које ће студенти моћи да одаберу у наредном семестру. Наставу на овим изборним предметима ће држати др Јелена Младеновић. Предмети су намењени студентима треће године студијских програма Рачунарско инжењерство, Рачунарске науке и Мултимедијални дизајн.