Инжењер ветеран каже да Windows 95 није тада било најбоље што је компанија „Мајкрософт“ могла да пружи, али је најважнији оперативни систем свих времена. Пре неколико дана (24. августа), Windows 95 је напунио двадесет и пет година. Да би се обележио тај датум, некадашњи инжењер компаније „Мајкрософт“ Рико Мариани детаљно је описао објављивање оперативног система у историјском контексту и објаснио због чега је најбољи оперативни систем икада направљен и поред тога што није представљао највећи домет који је компанија тада могла да достигне. Мариани је радио на изради Edge прегледача компаније „Мајкрософт“ у оперативном систему Windows 10 и на Internet Explorer-у пре њега. Отишао је из компаније 2017. године, после скоро тридесет година, а тренутно је запослен као софтвер инжењер у „Фејсбуку“, како је наведено у његовом профилу на друштвеној мрежи LinkedIn.

Windows 95 је био изузетан производ за то време, наводи носталгично Мариани и описује га као „најважнији оперативни систем у историји оперативних система“. То је прилично смела изјава с обзиром на то да Униx постоји већ двадесет година, а Mac OS (оперативни систем компаније „Епл“, такође заснован на Униx-у) већ деценију. Према Марианију, Windows је био небрушени дијамант који је рачунарској индустрији дао оно што јој је било потребно у то време, с обзиром на ограничења која се тада постојала како у хардверу, тако и у софтверу. Индустрији је обезбедио „сплав који је могао да потраје неколико година и да је безбедно превезе на другу страну“, где се налазила разумна хардверска и софтверска архитектуре која је превазилазила свет Windows-а 3.1 са ужасним 16-битним универзумом сегментоване архитектуре кога им је наметнуо 8086, каже искусни инжењер описујући доба Интелових микропроцесора из седамдесетих година прошлог века. „Већи део најважнијег софтвера функционисао је без заштите меморије, у просторима дељених адреса. Чак су и најважнији софтвери, као што су кључни драјвери за штампач и за диск радили у том режиму, ’реалном режиму’ 8086“, рекао је.

„Најважније апликације графичког корисничког интерфејса радиле су у том истом 16-битном режиму, у простору дељене меморије, са кооперативним распоредом. Свака апликација могла је да обори цео систем, што се често и дешавало. Исправљање грешака у том универзуму било је ужасно и углавном је за цео поступак била потребна чаролија.“ Индустрија персоналних рачунара тада је представљала „непрекидни хаос“, али је „Мајкрософт“ успела да прода неколико милиона рачунара више од компаније „Епл“, те 1995. године. Према мишљењу Марианија, најзанимљивије је то што Windows 95 није био најбољи оперативни систем који је могао бити објављен у то време. Наравно, инжењери у компанији нису имали намеру да тржишту понуде производ који не задовољава стандарде. „То није био најбољи оперативни систем који је компанија могла да понуди у то време, нити онај који је могла да направи у том периоду“, каже Мариани.

„За то имамо непобитан доказ. Погледајте Windows НТ ако желите или размотрите друге савремене оперативне системе и размислите: ’Да ли је компанија „Мајкрософт“ могла да их направи да је дала све од себе у таквим настојањима?’ Мислим да је лако закључити да су могла да се нађу чистија решења од Wин95, али ниједно од њих није било надохват руке.“ Уместо тога, ограничења Windows-а 95 постојала су због тога што је морао да буде компатибилан са старим управљачким програмима и ДОС апликацијама и да истовремено подржава постојеће Windows 3.1 апликације. Компанија је, такође, морала да направи платформу која је омогућила да Wин32 апликације буду компатибилне са Windows НТ апликацијама. Према Марианију, Windows 95 био је сплав који је преносио технологију између тих светова.

„Windows 95 је у томе постигао невероватан успех. Број компромиса и специјалних случајева и препрека био је запањујући, али успео је. Првог дана по објављивању, продато је преко милион, а у првој години постојања око 40 милиона јединица“, каже Мариани.