ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Велика почасна награда за тим RAF Penguins на светском финалу најпрестижнијег информатичког такмичења ICPC у Москви

Легендарни тим RAF Penguins наставља да бриљира на светској такмичарској програмерској сцени!

Тим студената Рачунарског факултета освојио је велику почасну награду (High Honors) на светском финалу ICPC такмичења - најпрестижнијег тимског такмичења у решавању алгоритамских проблема одржаном у Москви.

Тим RAF Penguins остварио је најбољи пласман од свих тимова из Србије до сада на финалима овог престижног такмичења, заузевши 24. место у конкуренцији 117 тимова из целог света. Овај феноменалан резултат забележио је тим који су чинили Алекса Милисављевић и Павле Мартиновић уз пратњу тренера Душана Здравковића, иако је тим био значајно ослабљен јер трећи члан RAF Penguins-a, Алекса Плавшић, није био у могућности да дође у Русију из објективних разлога.

Подсећања ради, сјајан тројац изборио је пласман у овогодишње светско финале ICPC такмичења освојивши треће место на регионалном ICPC такмичењу за југоисточну Европу које је одржано у октобру 2019. године у Букурешту. Првобитно је планирано да се светско финале ICPC такмичења одржи у јуну 2020. године, али је због неповољних епидемиолошких услова одложено и одржано 5. октобра ове године.

Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета показали су и у мају 2021. године на квалификацијама за светско финале ICPC за наредну годину, где су освојили златну медаљу и тиме обезбедили учешће на светском ICPC финалу 2022. године у Бангладешу.

Снимак целог ICPC такмичења у Москви можете погледати овде.

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2021/2022.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

Рачунарски факултет

Студијски програми

Како нас друштвене мреже гурају у Орвелову 1984.

Платформе друштвених мрежа манипулишу својим корисницима и искривљују наше схватање стварности, баш као што је Џорџ Орвел предвидео. Џорџ Орвел је у свом дистопијском роману 1984. створио Великог Брата, односно савршену метафору за данашње велике технолошке компаније. Орвелови телекрани, који не могу да се угасе, који снимају сваки разговор и надгледају сваки покрет човека, неодољиво подсећају на наше паметне телефоне. Баш као што телекрани аутоматски намећу програме својим гледаоцима, данашњи алгоритми друштвених медија одлучују шта ћемо видети и обликују наше виђење света. Орвелови ликови, под надзором Партије, покушавају да из свог ума избаце неке идеје, баш као што ми почињемо да надгледамо своје мисли и поступке који су под утицајем интернета.

Иако је та метафора корисна (посебно ако имамо на уму да Кина врло предано ради на претварању фикције у стварност), док сам поново овог лета читао роман, изненадио сам се како је Орвел успео да предвиди све наше односе са друштвеним мрежама. Орвел је својим концептом Два минута мржње, дневним ритуалом беса који је организовала Партија и Новоговором, намерно двосмисленим језиком који је створен да би ограничио способност људи да префињено комуницирају, открио како се људским мислима и осећањима и, коначно, поступцима може манипулисати. Динамика коју описује необично одражава начин на који друштвене мреже сада утичу на животе милијарди људи широм света.

Два минута мржње

У Орвелловом роману људи свакодневно прекидају своје активности и стоје испред својих телекрана да би изазивали непријатеље и славили Великог Брата. Непријатељи се редовно мењају, али ритуал, назван Два минута мржње, остаје исти: У року од тридесет секунди више се није било потребно претварати. Одвратна екстаза страха и осветољубља, жеља за убијањем, за мучењем, за разбијањем туђих лица маљевима, почела би да струји кроз целу групу као електрицитет, претварајући човека и против његове воље у лудака који се кези и вришти. Па ипак је тај бес био апстрактан, неусмерена емоција која се могла скренути с једног предмета на други као пламен ацетиленске лампе.

Овај опис звучи фантастично док не узмете у обзир шта се догађа на нашим друштвеним мрежама. Током скандала Гамергате 2014. године, жена и њена породица постали су мета масовне кампање узнемиравања која је укључивала објављивање њених личних фотографија и претње силовањем и смрћу. Околности су од тада једноставно постале још горе. Данас, лажни налози редовно промовишу бесне хештегове и подвале док не постану званични трендови и док их људи не прихвате, а у неким случајевима све док их не прихвате чак и главни медији. Повећава се број утицајних представника деснице и оних који шире теорије завере који пропагирају расистичке и сексистичке мимове својим следбеницима. И све то не само да је могуће, већ добија огромну подршку и платформи друштвених медија.

Поред тих пажљиво организованих кампања ширења мржње, свакодневно се повећава број случајева узнемиравања и малтретирања. Према извештају истраживачког центра Пеw, 59 процената америчких тинејџера доживело је малтретирање или узнемиравање на мрежи. Пред парламентарне изборе Британији у децембру 2019. године, истрага ББЦ-ја открила је на Твитеру пораст броја случајева узнемиравања и претњи смрћу упућених парламентарним кандидатима. Око 7 процената објава на тој друштвеној мрежи (односно, 334.000) које су кандидати примили категоризоване су као насилне.

Пре него што помислите да то никад не бисте урадили, размислите да ли сте икада учествовали у бесу на друштвеним мрежама да бисте се сутрадан пробудили и помислили „Како сам то могао да урадим?“ Да ли сте икада схватили да сте били приморани да реагујете иако вам нису биле познате све чињенице? Да ли сте икада објавили, лајковали или ретвитовали чланак са посебно експлозивним насловом, а да га заправо нисте прочитали? Ако јесте, учествовали сте у верзији Орвелових два минута мржње на друштвеној мрежи. Иако бих волео да можемо мало више да контролишемо своје нагоне на мрежи, Орвелов дистопијски роман подсетио ме је да је стварни проблем у томе што је негодовање које се шири као пошаст на друштвеним мрежама више од њихове случајне одлике. То је, у ствари, њихова суштина, то је оно што желе да произведу. Оне су као мегафон који пред вас непрекидно ставља садржај који је толико моћан, емотиван и екстреман да му је, како каже Орвел, „немогуће одолети“. И док се стално крећете по страницама, лако проналазите теме које код вас изазивају бес јер су се алгоритми друштвених мрежа Јутјуб, Твитер и Фејсбук за то побринули.
Партији у Орвеловом роману потпуно је небитно на шта су људи бесни, као што је то небитно и друштвеним мрежама данас. Важно је да су људи који су бесни дубоко уроњени у тај бес и да је њима је лакше манипулисати.

Новоговор

Исто толико застрашујуће је како у 1984., Партија користи Новоговор како би из језика избацила значење, и тако онемогућила људима да имају одређене мисли. Смањивање броја речи доступних људима спречава их да имају одговарајућа осећања и идеје и због тога теже обрађују и разумеју свет. Када језик изгуби своје значење („рат је мир, слобода је ропство, незнање је снага“), Партија контролише оно што се сматра стварношћу. Чињенице и независне мисли, заправо, више не постоје: До 2050. године – а вероватно и раније – Староговор ће се потпуно изгубити. Цела књижевност прошлости биће уништена. Чосер, Шекспир, Милтон, Бајрон – сви ће они постојати само у новоговорској верзији; не само измењени, него окренути у своју супротност. Чак ће се и књижевност Партије изменити. Чак и пароле. Како да се одржи парола као што је ’слобода је ропство’ кад неће постојати чак ни појам слободе? Цела клима мишљења ће бити другачија. Мишљења, у данашњем смислу те речи, у ствари неће ни бити. Бити идеолошки исправан значи не мислити – немати потребе да се мисли. Бити идеолошки исправан значи бити несвестан.

Наш језик постаје све скученији и једноставнији, а све због ограничења броја знакова у порукама на друштвеним медијима и употребе хештегова за истицање и промоцију допадљивих и лако разумљивих идеја, догађаја и трендова. На тим платформама нијансирано изражавање не представља предност. Друштвене мреже нам отежавају разумевање наше стварности чим дозволе било ком мишљењу да (без обзира на то колико је маргинално) добије карактер чињенице.

Једноставна решења

Орвелова књига се завршава тако што главни јунак Винстон, потпуно прихвата власт Партије, у потпуности учествује у ритуалних Два минута мржње и верује да је два плус два једнако пет. Не морамо да будемо Винстон, али, што је још важније, велике технолошке компаније не морају да се понашају као Партија. Оно што ме обесхрабрује је то што постоји неколико једноставних поступака који се већ дуго заговарају, а који би, ако не у потпуности решили проблем, бар би значајно помогли у томе.

Рецимо: Додати поруку упозорења. Друштвене мреже покушале су да елиминишу сваки случај код кога би могло да дође до трвења између корисника како би прошириле обим комуникације и ангажовања на својим платформама. Али шта би се десило кад би применили другачији приступ? Шта би се догодило ако би корисника који је хтео да објави нешто непримерено прекинула порука која би га, рецимо, питала: „Јесте ли сигурни?“ Инстаграм је 2019. применила нешто слично да би ограничила грубе реакције у комуникацији. Иако такав приступ неће спречити сваког да објави непримерени садржај, натераће многе од нас да застанемо и размислимо пре него што то учинимо.

Престати са приказивањем предложених објава или видео-записа само да би се корисници задржали на платформи прегледајући садржај чак и кад су видели све што су објавили људи које прате. Платформа Јутјуб је покренула својство АутоПлаy 2015. године, сервирајући својим гледаоцима низ непрекидних репродукција предложених видео-снимака. Та карактеристика се у великој мери сматра главним покретачем ширења екстремног садржаја. Друштвена мрежа Инстаграм, која је до сада одолевала, променила је своју политику у августу и почела да укључује предложене објаве у новости корисника.

Агресивно се борити за чињенице. Када неко напише да је „два плус два једнако пет“, потрудите се бар да престанете да ширите лаж, без обзира на то колико је то узбудљиво за ваше кориснике. Ово ће бити невероватно тешка и вероватно бескрајна битка. Грешака ће бити, али из њих се учи. Досадашњи напори били су сувише слабашни; улагања у огромне тимове и процесе провере чињеница морају драстично да се повећају. Стручњаци се и даље не слажу око тога да ли је постављање порука упозорења уз лажне информације ефикасно у ограничавању њиховог дељења. Неки су закључили да би то могло да одврати кориснике од дељења, док други нису видели да то има неке резултате. Ипак, вреди покушати. Неуморна идентификација и искључивање налога, страница и форума који промовишу мржњу. Студија о резултатима забране коју је 2015. године поставила платформа Реддит двема заједницама које су промовисале мржњу показала је да је „гашењем ових одјека мржње, Реддит натерала људе који су тим заједницама припадали да напусте локацију или драматично промене свој начин изражавања“. Другим речима, ниво мржње се значајно смањио, чак и када су исти корисници наставили да користе Реддит и придружили се другим форумима.

Сва та решења своде се на једноставну идеју: Пословање, истински окренуто човеку – оно коме је циљ да побољша човечанство – требало би да подржава добре стране својих корисника, уместо да користи њихове слабости. Иако наш данашњи свет можда личи на онај из Орвелове 1984., још увек имамо времена да напишемо другачији крај.

  • NeuroTechX глобални хакатон на РАФ-у

    На Рачунарском факултету у Београду 29. и 30. октобра одржаће се NeuroTechX глобални хакатон у области неуротехнологије и биоинжењеринга на ком учествује десет земаља света. Рачунарски факултет организује хакантон у сарадњи са светском организацијом NeuroTechX која има свој огранак у Србији под називом NeuroTechX Београд који је основала професорка РАФ-а др Јелена Младеновић. Хакатон ће се одржати у РАФ Labu, а такмичарима ће бити доступна опрема коју обезбеђује РАФ (Arduino, електричне компоненте и сензоре, Raspberry Pi, 3D printer итд.), док компанија mBrainTrain обезбеђује EEG уређај за мерење мождане активности, а компанија Ullo обезбеђује дисајне појасеве.  

  • Компанија Decenter додељује пет новчаних стипендија студентима РАФ-а

    Рачунарски факултет у сарадњи са компанијом Decenter пред нову школску годину доноси сјајну новост за актуелне студенте треће године (2021/2022.) студијског програма Рачунарске науке. Decenter додељује пет новчаних стипендија у износу од 1000 евра студентима са највишим просеком који су положили све предмете из прве, друге и треће године студија.  

  • Grand prix на фестивалу FID Marseille за српски филм “Кристина”

    Српски дугометражни филм “Кристина” редитеља и доцента на катедри за дизајн Рачунарског Факултета Николе Спасића освојио је Grand prix на 33. Међународном филмском фестивалу у Марсеју – FIDMarseille у категорији Први филм (First Film Award). Овај цењени европски фестивал ауторског филма посвећен је промоцији нових филмских израза, а ове године су се филмови из целог света такмичили у 5 различитих категорија, и том приликом су имали своје светске премијере.

  • Тим РАФ-а освојио сребрну медаљу на ICPC регионалном такмичењу у програмирању југоисточне Европе - SEERC

    Тим Рачунарског факултета GII Klub, који чине Алекса Милисављевић и Павле Мартиновић, чланови сјајног тима RAF Penguins, као и Младен Пузић, уз тренера Душана Здравковића, заузео је четврто место и освојио сребрну медаљу на ICPC регионалном такмичењу у програмирању југоистичне Европе – SEERC. На такмичењу, које су онлајн организовали Politehnica University of Bucharest (Румунија) и Vinnytsia National Technical University (Украјина), учествовало 120 тимова са 57 универзитета из 7 земаља - Бугарске, Грчке, Македоније, Румуније, Украјине, Србије и Турске. Тим РАФ-а је остварио изузетан успех и једини је тим из Србије који је освојио медаљу.

  • Стипендисти Рачунарског факултета 2022/2023.

    Рачунарски факултет и наредне школске године наставља са традицијом стипендирања ученика за бесплатно четворогодишње студирање на РАФ-у. Петнаест матураната је добило стипендију за бесплатно четврогодишње школовање на Рачунарском факултету, док је пет матураната добило полустипендију која подразумева попуст од 50% за четврогодишње школовање на РАФ-у. Ученици су одабрани на основу постигнућа на такмичењима из математике, информатике и физике.

  • РАФ успоставио сарадњу са НИС-ом

    Компанија НИС и Рачунарски факултет Универзитета Унион успоставили су сарадњу у области образовања, истраживања и трансфера знања. Меморандум о сарадњи су потписали Вадим Смирнов, заменик генералног директора НИС-а и Бојана Димић Сурла, декан Рачунарског факултета. Циљ овог меморандума је повезивање научног рада факултета са пословним активностима НИС-а, што ће допринети научној афирмацији факултета и успешнијем пословању компаније. Меморандумом су предвиђена размена знања и искустава, научна истраживања и научно-консултативне услуге, обуке и тренинзи, учешће у заједничким пројектима, организација узајамних гостујућих предавања, као и укључивање студената у програме НИС-а намењене младима и стручне праксе, у складу са потребама и могућностима компаније. Сарадња НИС-а и Рачунарског факултета одвијаће се и у оквиру мастер програма „Master in Computational Finance (MCF) програм“. Овај програм један је од пионира у интегративном образовању у области рачунарских финансија. Он интегрише финансије, рачунарство, машинско учење и дигиталну трансформацију модерне економије.  

  • Компанија TX Services додељује стипендије студентима РАФ-а

    Рачунарски факултет са поносом преноси сјајну вест којој ће се посебно обрадовати студенти треће године Рачунарских наука. РАФ је оставарио сарадњу са компанијом TX Services која ће стипендирати два студента која су ове школске године уписана на трећу годину студијског програма Рачунарске науке. Студенти, које након конкурса буде одабарала компанија TX Services, добиће стипендију која износи половину школарине за трећу годину и половину школарине за четврту годину студија. Стипендисте након завршетка четврте године студија очекује прилика за запослење од две године у TX Services где ће имати сјајну прилику да примене знања стечена на факултету и упознају се са реалним пословним окружењем.

  • Компанија mBrainTrain донацијом опреме подржала нови предмет Интерфејс мозак-рачунар на РАФ-у

    Домаћа компанија mBrainTrain дала је подршку извођењу новог предмета на РАФ-у донирањем опреме за мерење мождане активности која је неопходна за рад студената. Студенти Рачунарских наукаРачунарског инжењерства и Мултимедијалног дизајна у наредном семестру имају прилику да одаберу нови изборни предмет Интерфејс мозак-рачунар. Овим предметом др Јелена Младеновић, која ће држати наставу, уводи једну сасвим нову област чији је зачетак у нашој земљи управо на Рачунарском факултету. Интерфејс мозак-рачунар представља спој рачунарства и неуронауке који је у свету увелико актуелан у науци, док ће на овај начин почети академско бављење њиме у Србији. Ова област је веома привлачна и занимљива како студентима Рачунарских наука и Рачунарског инжењерства, тако и студентима Мултимедијалног дизајна. На овај начин се постиже интердисциплинарност која у студијским програмима неретко изостаје, а РАФ увидевши њену важност уводи је као пример који ће следити у будућности.

  • Нови акредитовани мастер програм на Рачунарском факултету - Master in Computational Finance (MCF)

    На мастер студијама Рачунарског факултета у понуди је нов студијски програм Master in Computational Finance (MCF). MCF је иновативан мастер програм који је јединствен у нашој земљи, док је у свету област којом се бави веома актуелна и примењива. Овај програм је акредитован од стране Комисије за акредитацију и проверу квалитета Националног савета за високо образовање. MCF представља програм који је спој рачунарства и финансија, а који прати најсавременије токове из ових области на глобалном нивоу. РАФ са поносом истиче да је баш он препознат као факултет који може да обједини област рачунарства са финансијама и усмери један овакав програм према најновијим трендовима како у академској сфери, тако и у пословној сфери која у свету увелико напредује и мења се. На MCF-у образују се студенти за различите врсте послова који садрже рад са структурираним и неструктурираним финансијским подацима. Студијски програм се бави рачунарским и алгоритамским аспектима проблема који се примењују на реална пословна окружења. Студенти се припремају за послове у Србији и на међународном тржишту рада, пре свега у области дигиталне економије и финансија, као и у фирмама које се баве финансијском технологијом.

  • Нови предмети на Рачунарском факултету – Интерфејс мозак-рачунар и Физиолошко рачунарство

    На Рачунарском факултету и онлајн путем Зума одржано је представљање предмета Интерфејс мозак-рачунар и Физиолошко рачунарство које ће студенти моћи да одаберу у наредном семестру. Наставу на овим изборним предметима ће држати др Јелена Младеновић. Предмети су намењени студентима треће године студијских програма Рачунарско инжењерство, Рачунарске науке и Мултимедијални дизајн.