ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Невероватан успех РАФ-овог тима на Google-овом светском програмерском такмичењу Hash Code

У низу фантастичних такмичарских успеха студенти Рачунарског факултета постигли су до сада највеће достигнуће.

Да су међу најбољима у свету, доказали су Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, студенти Рачунарског факултета. Екипа RAF Penguins, коју чине ова три сјајна програмера, још једном је заблистала пуним сјајем остваривши пласман у светско финале Google-овог програмерског такмичења Hash Code. На овом престижном такмичењу, које је одржано 25.02.2021. године, за пласман у финале борило се чак 9000 тимова из целог света, а екипа RAF Penguins са Рачунарског факултета освојила је 14. место и још једном показала да јој је место у самом светском програмерском врху.

Hash Code је Google-ово годишње, тимско, програмерско такмичење у коме екипе, које могу бројати од два до четири члана, током четири сата решавају алгоритамски проблем, сачињен према стварном инжењерском изазову, на који би наишли да су запослени у компанији као што је Google. Светско финале такмичења Hash Code одржаће се 24. априла 2021. године. Листу финалиста (39) и пласман свих такмичара можете погледати на следећем линку. https://codingcompetitions.withgoogle.com/hashcode/archive/2021

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

Рачунар може да погоди више од 100 000 000 000 лозинки у секунди. Да ли и даље мислите да су ваше лозинке безбедне?

Лозинке се користе хиљадама година као средство које помаже другима да вас идентификују, а у новије време помаже рачунарима при идентификацији корисника. Концепт је сасвим једноставан – појединци деле заједничку информацију, која се међу њима чува у тајности и користи се за „доказивање“ идентитета. Лозинке су се у контексту информационих технологија појавиле шездесетих година прошлог века уз главне рачунаре (велике рачунаре којима се управља из центра који имају удаљене „терминале“ који омогућавају приступ корисницима). Сада се лозинке користе за све, од личног идентификационог броја који уносимо на банкомату, до пријављивања на рачунар и на разне веб-локације. Због чега треба да „доказујемо“ свој идентитет системима којима приступамо? Због чега је тешко поставити исправну и одговарајућу лозинку?

Шта чини добру лозинку?

До недавно, добра лозинка је могла бити реч или фраза од само шест до осам знакова. Сада, међутим, имамо смернице о минималној дужини лозинке. Због чега? Због „ентропије“. Када говоримо о лозинкама, ентропија представља мерило предвидљивости. Математика која стоји иза тог процеса није сложена, али целу процедуру можемо испитати једноставнијим мерилом, односно, одређивањем броја могућих лозинки, који се понекад назива и „простор лозинке“. Ако се лозинка састоји од једног знака и садржи само једно мало слово, постоји само 26 могућих лозинки (од слова „а“ до слова „з“ – ако говоримо о енглеском алфабету). Ако укључимо и велика слова, повећавамо простор лозинке на 52 потенцијалне лозинке.
Простор лозинке наставља да се шири како се повећава њена дужина и како се додају други типови знакова.

Ако поставите дужу и сложенију лозинку, у великој мери се повећава потенцијални „простор лозинке“. Што је већи простор лозинке, она је безбеднија или што је лозинка сложенија, то је потребно више покушаја да се погоди. Међутим, и у случају кад поставимо врло сложену лозинку, можемо се наћи у невољи, јер рачунари изузетно ефикасно понављају задатке – укључујући и погађање лозинки. Прошле године, рачунар је поставио рекорд кад је покушао да генерише сваку замисливу лозинку. Остварио је брзину већу од 100.000.000.000 покушаја у секунди. Уз такву рачунарску снагу, сајбер-криминалци могу да упадну у систем тако што ће га бомбардовати са што више комбинација лозинки, а тај процес је познат као напад „грубом силом“. Помоћу технологије засноване на облаку, погађање лозинке од осам знакова може се постићи за само 12 минута и коштаће само 25 америчких долара.

Пошто се лозинке скоро увек користе за омогућавање приступа осетљивим подацима или важним системима, то мотивише сајбер-криминалце да се посвете претраживању, што опет покреће уносно тржиште за продају лозинки, од којих неке имају адресе е-поште и/или корисничка имена. Због тога не треба да вас изненади податак да на мрежи можете да купите скоро 600 милиона лозинки за само 14 америчких долара! 

Како се лозинке чувају на веб-локацијама?

Лозинке за веб-локације обично се чувају на заштићен начин помоћу математичког алгоритма који се назива хеширање. Хеширана лозинка је непрепознатљива и не може се претворити у лозинку, дакле, говоримо о неповратном поступку.
Када покушате да се пријавите, лозинка коју сте унели хешира се истим поступком и упоређује са верзијом која је сачувана на веб-локацији. Тај поступак се понавља сваки пут када се пријављујете. На пример, лозинка „Pa$$w0rd“ добија вредност „02726d40f378e716981c4321d60ba3a325ed6a4c“ када се израчунава помоћу алгоритма хеширања SHA1. Можете и сами да проверите. Када пронађете датотеку пуну хешираних лозинки, може да користите напад „грубом силом“, тако што ћете испробати сваку комбинацију знакова за распон дужина лозинки. То је постала толико уобичајена пракса да постоје веб-локације које поред уобичајених лозинки наводе и њихове (израчунате) хеширане вредности. Једноставно можете да потражите хеш да бисте потенцијално открили лозинку која му одговара.

Крађа и продаја пописа лозинки је сада тако честа, да је наменска веб-локација – haveibeenpwned.com – доступна корисницима да би им помогла да провере да ли су њихови налози компромитовани. Попис се непрестано проширује и тренутно обухвата податке за преко 10 милијарди налога. Ако је ваша адреса е-поште наведена на тој веб-локацији, дефинитивно би требало да промените откривену лозинку, као и на било којој другој веб-локацији за коју користите исте акредитиве.
Да ли сложенија лозинка представља решење проблема?

Могли бисте да помислите да су нас многобројни упади и откривања лозинки нечему научили и натерали нас да их пажљивије бирамо. Нажалост, прошлогодишње истраживање лозинки под називом СпласхДата показало је да се мало тога променило током пет година. Како се рачунарске могућности повећавају, изгледа да је право решење да повећамо сложеност лозинки. Међутим, чини се да нисмо баш вешти (нити мотивисани) да памтимо изузетно сложене лозинке. Уз то, одавно већ користимо много више од два или три система којима је потребна лозинка. Сада сасвим уобичајено приступамо бројним веб-локацијама, а за сваку је потребна лозинка (често различите дужине и сложености). Недавно истраживање показује да у просеку свака особа користи између 70 и 80 лозинки.

Добра вест је да постоје алати за решавање тих проблема. Већина рачунара сада подржава складиштење лозинки било у оперативном систему или у веб-прегледачу, обично уз могућност дељења на више уређаја. Навешћемо примере као што су iCloud Keychain компаније „Епл“ и могућност чувања лозинки у Internet Explorer-у, Chrome-у и Firefox-у (иако мање поуздане). Менаџери лозинки као што је KeePassXC могу да помогну корисницима да генеришу дуге и сложене лозинке и чувају их на сигурном месту и користе их када су им потребне. Иако ту локацију и даље треба заштитити (обично дугачком „главном лозинком“), коришћење менаџера лозинки омогућава вам да употребите јединствену и сложену лозинку за сваку веб-локацију коју посетите.

То неће спречити крађу лозинке са осетљиве веб-локације, али ако је неко и украде, нећете морати да бринете о промени исте лозинке на свим другим веб-локацијама. Постоје рањивости и у тим решењима, али то је прича за неку другу прилику.

Извор: theconversation.com

  • Обавештење о пријему бруцоша

    Пријем деветнаесте генерације студената Рачунарског факултета одржаће се у суботу, 2. октобра 2021. у просторијама факултета (Трг Републике 5). Пријем ће бити организован према распореду који ће бруцоши добити мејлом. Настава на Факултету за све студенте почеће у понедељак, 4. октобра 2021. према важећем распореду.  Добро дошли!

  • Изабрани стипендисти РАФ-а за 2021/2022. годину

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2021/2022. годину.  Додељено је 8 пуних и 14 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2021. године. 

  • Златни Пингвини са РАФ-а поново у светском програмерском врху

    Фантастична прогамерска екипа RAF Penguins не престаје да ниже успехе. Престижно информатичко ICPC такмичење завршавају на сјајном другом месту које им је донело златну медаљу, прво место на Балкану и пласман на, друго по реду, светско ACM финале.   Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета, Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, показали су још једном на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу (ICPC) које су завршили у самом врху. На такмичењу које је одржано онлајн 23. маја 2021. године освојили су друго место.

  • Директор Мајкрософт развојног центра о Рачунарском факултету

    У интервјуу са Драганом Томићем, директором Мајкрософт развојног центра у Србији (Microsoft Development Center Serbia - MDCS) који је приредио РТС, говорило се о профилима људи које Мајкрософт тражи у Србији. Као један од најбољих послодаваца у Србији који броји између 300 и 400 запослених, MDCS унапређује свој тим и запошљава нове инжењере. Неретко су управо студенти Рачунарског факултета кадар који испуњава критеријуме запошљавања у овој престижној ИТ компанији. Ову чињеницу истакао је Драган Томић у поменутом интервјуу, нагласивши:  "Првенствено тражимо техничке људе. Доста их долази са ЕТФ-а јер је највећи, онда Математички и Рачунарски факултет у Београду. Долазе са ПМФ-а из Новог Сада, са ФТН-а из Новог Сада. Имамо људе из Крагујевца, Ниша. Из целе Србије имамо људе са наших техничких факултета." Мајкрософт развојни центар у Србији први је у Југоисточној Европи и један је од свега 20 развојних центара широм света. Како је компанија увећавала свој програмерски тим, тако је растао и број студената Рачунарског факултета који су им се придружили. Наши садашњи и дипломирани студенти започињали су своју професионалну каријеру праксом, али су у Мајкрософту нашли и запослење. Више о каријерама РАФ-оваца и компанијама у којима раде прочитајте у одељку АЛУМНИ. Цео интервју на тему "Какве људе Мајкрософт тражи у Србији" доступан је на ЛИНКУ.

  • Студенти РАФ-а први на Planet Балкан хакатону

    Фондација „Serbian Case for Space“ заједно са фирмом „Planet“, чије је седиште у Сан Франциску, организовала је 31. октобра и 1. новембра први Planet Balkan Hackathon који се одржао онлајн и у ком је учествовало око 40 тимова. На овом такмичењу бирала се једна од три теме ("Климатске промене", "Пољопривреда" или "Паметни градови") и задатак је био креирати решење користећи сателитске податке које је обезбедила компанија Planet. Прво место је освојила екипа GitGud у чијем су саставу четири студента Рачунарског факултета : Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић.  

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра 2019. године на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Бриљантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су бриљантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC, које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији, коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења, које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати, колико је трајало такмичење, тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије, такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је својим пуним сјајем, оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.