ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Невероватан успех РАФ-овог тима на Google-овом светском програмерском такмичењу Hash Code

У низу фантастичних такмичарских успеха студенти Рачунарског факултета постигли су до сада највеће достигнуће.

Да су међу најбољима у свету, доказали су Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, студенти Рачунарског факултета. Екипа RAF Penguins, коју чине ова три сјајна програмера, још једном је заблистала пуним сјајем остваривши пласман у светско финале Google-овог програмерског такмичења Hash Code. На овом престижном такмичењу, које је одржано 25.02.2021. године, за пласман у финале борило се чак 9000 тимова из целог света, а екипа RAF Penguins са Рачунарског факултета освојила је 14. место и још једном показала да јој је место у самом светском програмерском врху.

Hash Code је Google-ово годишње, тимско, програмерско такмичење у коме екипе, које могу бројати од два до четири члана, током четири сата решавају алгоритамски проблем, сачињен према стварном инжењерском изазову, на који би наишли да су запослени у компанији као што је Google. Светско финале такмичења Hash Code одржаће се 24. априла 2021. године. Листу финалиста (39) и пласман свих такмичара можете погледати на следећем линку. https://codingcompetitions.withgoogle.com/hashcode/archive/2021

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

Морамо да преиспитамо друштвене мреже пре него што буде касно јер смо прихватили фаустовски уговор

Пословни модел који мења начин на који размишљамо, делујемо и живимо води нас ка дистопији. Када људи схвате да технологија преузима друштво, многи помисле на филм Терминатор и роботе којима меци не могу ништа, или на Великог брата из романа (филма) 1984. Џорџа Орвела, који представља симбол спољног и свемоћног угњетавања. Ипак, сасвим је очигледно да дистопијска технологија не мора много да се труди да би нас потчинила. Уместо тога, сасвим несвесно и нехотице подлећи ћемо договору са ђаволом, односно, мимови ће изражавати наше подсвесне жеље, сједињавање и повезаност са друштвом заменићемо тренутном везом, а истина ће бити само оно што желимо да чујемо. У ствари, као што бивши инсајдери у компанијама „Гулг“, „Твитер“, „Фејсбук“, „Инстаграм“ и „Јутјуб“ потврђују у новом документарцу Друштвена дилема (енгл. The Social Dilemma), све то се већ догађа. Већ живимо у верзији Врлог новог света Олдоса Хакслија, или како је то Нил Постман написао 1985. године у својој књизи Забављајући се до смрти: јавни дискурс у доба шоу-бизниса (енгл. Amusing Ourselves to Death: Public Discourse in the Age of Show Business): „У Хакслијевој визији, никакав Велики брат не мора да лишава људе њихове аутономије, зрелости и историје. Хаксли сматра да ће људи заволети то што су угњетавани и обожаваће технологије које им поништавају способност да размишљају.“

Технологија која угрожава наше друштво, демократију и ментално здравље вреба у нашим спаваћим собама, понекад лежи заједно с нама на јастуку све док не заспимо. Будни смо на њен позив, носимо њена звонка обавештења за трпезаријски сто и слепо јој верујемо док нас води тамо где треба да стигнемо. Нестрпљиво се крећемо, не слутећи да технологија која нас повезује, посебно сада у свету који одржава социјалну дистанцу, такође нас и контролише. Платформе друштвених мрежа покреће пословни модел заснован на надзору, а направљен тако да рудари, манипулише и извлачи наша људска искуства по сваку цену и узрокује слом нашег информационог екосистема и заједнички осећај истине широм света. Такав пословни модел није направљен за нас, већ је изграђен да би нас искоришћавао.

Трећина одраслих Американаца и скоро половина оних од 18 до 29 година, каже да су на мрежи „готово стално“, али, за разлику од грађана Врлог новог света, ми смо јадни. Како је време које проводимо на мрежи све дуже, тако расте и анксиозност, депресија и стопа самоубистава, посебно међу младима. Друштвене мреже, такође, избацују из свакодневног живота продуктивну јавну расправу. Интерни допис, који је прошао потпуно непримећен, упућен 2018. године старијим руководиоцима у компанији „Фејсбук“ објашњава: „Наши алгоритми искоришћавају то што људски мозак привлачи подвојеност“. Ако се алгоритми ускоро не провере и измене, корисницима ће давати „све више и више садржаја у коме су истиче подвојеност и сукобљавање у настојању да привуку пажњу корисника и продуже време проведено на платформи“.

Истраживачки центар „Пју“ је 2014. године открио да су партијске нетрпељивости и поделе у Америци „дубље и обимније него у последње две деценије“. Током протеклих шест година, друштвени медији су само погоршали такво стање. У 2019. години, 77 процената републиканаца и 72 процента демократа рекло је да гласачи у обема странкама „не само да се не слажу око планова и политике, већ да не могу да се сложе око неких основних поставки.“ У документарном филму Друштвена дилема, Тристан Харис, некада задужен за етику дизајна у компанији „Гугл“ и суоснивач Центра за хуману технологију, истиче да ће технологија много пре савладати људске слабости него што ће надвладати људске моћи. Напредни и осетљиви алгоритми уче наше емоционалне рањивости и искоришћавају их да би дошли до зараде на све могуће подмукле начине. Платформе друштвених мрежа, преко надзора скоро свих наших активности на мрежи, сада могу да предвиде наша осећања и понашање. Користећи сва та сазнања, стављају нас на лицитацију и продају оглашивачима који дају највишу понуду. Због тога се налазе и међу најбогатијим компанијама у историји света.

Наравно, није у питању само ко ће први продати корисницима пар ципела. Те платформе поседују такву способност циљаног надзора која даје свима, који су заинтересовани, моћ и прецизност да на нас утичу тако да не треба да уложе ни много новца, а ни много труда. Кампање за ширење дезинформација појавиле су се у више од 70 земаља, а удвостручене су од 2017. до 2019. године. Узбуњивачица Софи Џанг открила је колико је тај проблем раширен на Фејсбуковој платформи и како компанија не предузима скоро ништа да би га решила. Друштвена мрежа је недавно објавила серију исправки за ублажавање политичких дезинформација на предстојећим америчким председничким изборима, укључујући забрану објављивања политичких огласа недељу дана пре избора, али те мере су сувише благе, сувише се закаснило са њиховим увођењем и не баве се основним проблемом пословног модела који извлачи и искоришћава податке корисника.

После скоро три године рада на филму Друштвена дилема, сада видим да је та дилема темељни проблем нашег времена и да лежи у основи многих других друштвених сукоба који захтевају компромис и заједничко разумевање да би се решили. Ако се две стране непрестано хране одразима својих пређашњих идеологија и наводним екстремним ставовима оне друге стране, никада нећемо моћи да изградимо мостове поверења и савладамо изазове који муче човечанство. Ипак, има наде. У наставку филма Терминатор, Арнолд Шварценегер се враћа као позитиван лик. „Ко те је послао?, пита Џон Конор. Терминатор одговара, „Ти си ме послао. За тридесет пет година репрограмирао си ме да будем твој заштитник.“ Пошто не можемо да путујемо кроз време, решење треба да укључи рад и глас посвећених активиста, организација, научника и оних који су искусили штету експлоатационе технологије, која појачава системско угњетавање и неједнакост. Не можемо да се ослонимо на то да ће проблем решити људи који су га створили. Нећу да верујем компанијама друштвених мрежа све док не промене свој пословни модел да би служио нама, односно, јавности. Људи су створили ову технологију, а ми можемо – а и наша је одговорност – да је променимо.

Аутор текста је Џеф Орловски, режисер документарног филма Друштвена дилема. 

  • Обавештење о пријему бруцоша

    Пријем деветнаесте генерације студената Рачунарског факултета одржаће се у суботу, 2. октобра 2021. у просторијама факултета (Трг Републике 5). Пријем ће бити организован према распореду који ће бруцоши добити мејлом. Настава на Факултету за све студенте почеће у понедељак, 4. октобра 2021. према важећем распореду.  Добро дошли!

  • Изабрани стипендисти РАФ-а за 2021/2022. годину

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2021/2022. годину.  Додељено је 8 пуних и 14 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2021. године. 

  • Златни Пингвини са РАФ-а поново у светском програмерском врху

    Фантастична прогамерска екипа RAF Penguins не престаје да ниже успехе. Престижно информатичко ICPC такмичење завршавају на сјајном другом месту које им је донело златну медаљу, прво место на Балкану и пласман на, друго по реду, светско ACM финале.   Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета, Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, показали су још једном на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу (ICPC) које су завршили у самом врху. На такмичењу које је одржано онлајн 23. маја 2021. године освојили су друго место.

  • Директор Мајкрософт развојног центра о Рачунарском факултету

    У интервјуу са Драганом Томићем, директором Мајкрософт развојног центра у Србији (Microsoft Development Center Serbia - MDCS) који је приредио РТС, говорило се о профилима људи које Мајкрософт тражи у Србији. Као један од најбољих послодаваца у Србији који броји између 300 и 400 запослених, MDCS унапређује свој тим и запошљава нове инжењере. Неретко су управо студенти Рачунарског факултета кадар који испуњава критеријуме запошљавања у овој престижној ИТ компанији. Ову чињеницу истакао је Драган Томић у поменутом интервјуу, нагласивши:  "Првенствено тражимо техничке људе. Доста их долази са ЕТФ-а јер је највећи, онда Математички и Рачунарски факултет у Београду. Долазе са ПМФ-а из Новог Сада, са ФТН-а из Новог Сада. Имамо људе из Крагујевца, Ниша. Из целе Србије имамо људе са наших техничких факултета." Мајкрософт развојни центар у Србији први је у Југоисточној Европи и један је од свега 20 развојних центара широм света. Како је компанија увећавала свој програмерски тим, тако је растао и број студената Рачунарског факултета који су им се придружили. Наши садашњи и дипломирани студенти започињали су своју професионалну каријеру праксом, али су у Мајкрософту нашли и запослење. Више о каријерама РАФ-оваца и компанијама у којима раде прочитајте у одељку АЛУМНИ. Цео интервју на тему "Какве људе Мајкрософт тражи у Србији" доступан је на ЛИНКУ.

  • Студенти РАФ-а први на Planet Балкан хакатону

    Фондација „Serbian Case for Space“ заједно са фирмом „Planet“, чије је седиште у Сан Франциску, организовала је 31. октобра и 1. новембра први Planet Balkan Hackathon који се одржао онлајн и у ком је учествовало око 40 тимова. На овом такмичењу бирала се једна од три теме ("Климатске промене", "Пољопривреда" или "Паметни градови") и задатак је био креирати решење користећи сателитске податке које је обезбедила компанија Planet. Прво место је освојила екипа GitGud у чијем су саставу четири студента Рачунарског факултета : Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић.  

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра 2019. године на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Бриљантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су бриљантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC, које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији, коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења, које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати, колико је трајало такмичење, тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије, такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је својим пуним сјајем, оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.