ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Невероватан успех РАФ-овог тима на Google-овом светском програмерском такмичењу Hash Code

У низу фантастичних такмичарских успеха студенти Рачунарског факултета постигли су до сада највеће достигнуће.

Да су међу најбољима у свету, доказали су Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, студенти Рачунарског факултета. Екипа RAF Penguins, коју чине ова три сјајна програмера, још једном је заблистала пуним сјајем остваривши пласман у светско финале Google-овог програмерског такмичења Hash Code. На овом престижном такмичењу, које је одржано 25.02.2021. године, за пласман у финале борило се чак 9000 тимова из целог света, а екипа RAF Penguins са Рачунарског факултета освојила је 14. место и још једном показала да јој је место у самом светском програмерском врху.

Hash Code је Google-ово годишње, тимско, програмерско такмичење у коме екипе, које могу бројати од два до четири члана, током четири сата решавају алгоритамски проблем, сачињен према стварном инжењерском изазову, на који би наишли да су запослени у компанији као што је Google. Светско финале такмичења Hash Code одржаће се 24. априла 2021. године. Листу финалиста (39) и пласман свих такмичара можете погледати на следећем линку. https://codingcompetitions.withgoogle.com/hashcode/archive/2021

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

Торгерсен: Зашто је програмски језик C# и даље толико популаран и каква му је будућност

Две деценије након свог стварања, програмски језик C# је и даље један од најпопуларнијих и најчешће коришћених програмских језика на свету. Милионима људи је најомиљенији због свестраности и лако читљиве синтаксе, и тако је брзо постао приручник за веб и мобилне апликације, развој игара, пословне апликације и још много тога. Иако са програмским језиком Јава дели блиско порекло – првобитно је замишљен као супарник програмском језику развијеном у компанији Sun Microsistems (данас Oracle) 1996. године – C# се углавном развијао својим путем од самог почетка 2001. године, не само захваљујући снажној подршци компаније „Мајкрософт“. Језик је у највећој мери популаран због своје тенденције да брзо прихвати нове функције. Мадс Торгерсен, менаџер „Мајкрософтових“ програма и водећи дизајнер за C#, каже да је управо тај напредни дизајн омогућио програмском језику да прикупи тако велику корисничку базу током своје двадесетогодишње историје.

„Снажно стремљење ка иновацијама одувек је разликовало C# од осталих програмских језика“, каже Торгерсен. „Мислим да постиже прилично прагматичну равнотежу јер се све оно што радимо усредсређује се на сценарије у којима се налазе прави програмери. Веома нам је стало да свака иновација буде подстакнута тежњом за развијањем корисности, а не првенствено лепоте. Истовремено, трудимо се да одржимо језик јасним и разумљивим и да ви томе тежимо.“ Торгерсен је био главни руководилац дизајна C# у последњих 15 година. Провео је четири године као ванредни професор на данском Универзитету Архус, пре него што је 2005. године напустио академску заједницу и отиснуо се у индустрију. Сада води тим у компанији „Мајкрософт“ и главна дужност му је да координира будући правац развоја C#. За разлику од Торгерсена, већина чланова дизајнерског тима језика C# укључена је у стварање и примену програмског језика и углавном ради у одређеним областима активности у компанији. У међувремену, Торгерсенов задатак је управља поступком дизајнирања језика C# и одржава спецификацију језика.

Према његовим речима, чланови тима се прилично често окупљају, отприлике два пута недељно по два сата, да би доносили одлуке и покретали креативни рад у следећој верзији C#.

Милион различитих извора

Иако је своје тежиште увек имао у „Мајкрософту“, C# је програмски језик отвореног кода и као такав развија се онако како се развијају програми отвореног кода. Иако га је првенствено покренула компанија „Мајкрософт“, идеје редовно долазе од заједнице која се бави тим програмским језиком. Постоје две GitHub странице, једна је намењена дизајнирању C#, а друга је посвећена његовој примени. На веб локацији за дизајн постоји значајна интеракција са људима који нису свакодневно укључени у рад са C#, али често га користе и они дају идеје за разматрање. Неке функције које се додају C# потекле су са тог извора. Пошто идеје долазе са свих страна, Торгерсен и његов тим филтрирају оно што је важно, што уопште није лак задатак. То је велики програмски језик у погледу употребе – постоје милиони програмера за C#, тако да има много идеја и предлога.

У том процесу се одлично примењује старомодна демократија. Да би себи олакшали посао, Торгерсен и његови колеге дизајнери C# усвојили су механизам за бирање, при чему сваки члан тима процењује идеје које долазе путем ГитХуб-а и залаже се за све оне за које сматра да их треба размотрити.Одлуке се не заснивају само на томе колико је људи која идеја заинтересовала, већ и на томе да ли одговара планираном еволуционом путу језика и усвајању сличних идеја у другим језицима, објашњава Торгерсен.

Успостављање прекретница

Иако C# можда не заузима прво место по популарности (та част припада језику C или JavaScript-у, у зависности од тога који индекс гледате), заслужан је за увођење значајних техничких промена код програмера са преласком на асинхроно програмирање у средином 2000-их, међу којима су првенствено биле промене у суштинском дизајну које су направили Торгерсен и његов тим у „Мајкрософту“. Поседовање подршке за програмски језик за асинхроно програмирање одједном је од пусте жеље постало кључни аспект многих програмера, што је поставило нови стандард за индустрију и довело до тога да неколико других главних програмских језика – укључујући JavaScript – крене истим путем.

„То је била велика прекретница, јер нам је помогла да се позабавимо једном од великих промена у области програмирања, а то је био прелазак на облак и мобилне уређаје“, каже Торгерсен. „Одједном се појавила много већа потреба за програмима за комуникацију на различитим уређајима, било да се ради о серверу у облаку, или о комуникацији између мобилних уређаја и сервера, и тако даље. То смо врло успешно решили и индустрија је од тада почела да се развија захваљујући нашем приступу. На то сам веома понсан.“ Наравно, много тога се догодило за петнаест година откако је Торгерсен преузео кормило C# од творца Андерса Хејлсберга. У новије време, пораст броја платформи без кода и са кратким кодом – посебно усред пандемије COVIDА-19 – омогућио је људима са мало или нимало знања о програмирању да праве функционалне апликације.
Те платформе су толико једноставне да, с обзиром на тренутни глобални недостатак програмера, омогућавају чак и онима који нису програмери да развију потпуно функционалне пословне програме који могу да се интегришу у ширу ИТ инфраструктуру предузећа.

„Знам да многи програмери гледају на то са извесним презиром, али схватамо да такве платформе не могу много тога да нам пруже. Ипак, истовремено, драго ми је због тога што се све више људи посвећује рачунарима на креативан начин, а само програмирање постаје мање мистериозно и много приступачније“, каже Торгерсен. Торгерсен оптимистично сматра да споменуте платформе и традиционално програмирање могу заједно да постоје, мада признаје да постоји изазов у смислу „шта се дешава у граничним подручјима“.

C# 9.0 и новије верзије

Као и сви савремени програмски језици, C# наставља да се развија. Уз C# 9.0 који треба да се појави у новембру, следеће ажурирање ће се усредсредити на подршку „краткотрајном и непроменљивом“ представљању облика података. „C# 9.0 покушава да предузме неке наредне кораке за C# како би олакшао бављење подацима који долазе кроз жицу и да изрази праву семантику података, која проистиче из онога што називамо објектно оријентисаном парадигмом“, каже Торгерсен. C# 9.0 предузима следећи корак у том правцу уводећи функцију која се назива Рецордс, каже Торгерсен. То су референтни типови који омогућавају да читав објекат буде непроменљив и да делује као вредност.

„Већ дуго схватамо да позајмљујемо идеје из функционалног програмирања да бисмо допунили објектно оријентисано програмирање на начин који заиста помаже, на пример, оријентисаном програмирању у облаку и помаже у руковању подацима“, објашњава Торгерсен. Торгерсен сматра да не постоји конкретни „последњи чин“ програмског језика – или бар док коначно не достигне неки, још непознати, датум рока трајања, а то ће се догодити.

  • Обавештење о пријему бруцоша

    Пријем деветнаесте генерације студената Рачунарског факултета одржаће се у суботу, 2. октобра 2021. у просторијама факултета (Трг Републике 5). Пријем ће бити организован према распореду који ће бруцоши добити мејлом. Настава на Факултету за све студенте почеће у понедељак, 4. октобра 2021. према важећем распореду.  Добро дошли!

  • Изабрани стипендисти РАФ-а за 2021/2022. годину

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2021/2022. годину.  Додељено је 8 пуних и 14 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2021. године. 

  • Златни Пингвини са РАФ-а поново у светском програмерском врху

    Фантастична прогамерска екипа RAF Penguins не престаје да ниже успехе. Престижно информатичко ICPC такмичење завршавају на сјајном другом месту које им је донело златну медаљу, прво место на Балкану и пласман на, друго по реду, светско ACM финале.   Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета, Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, показали су још једном на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу (ICPC) које су завршили у самом врху. На такмичењу које је одржано онлајн 23. маја 2021. године освојили су друго место.

  • Директор Мајкрософт развојног центра о Рачунарском факултету

    У интервјуу са Драганом Томићем, директором Мајкрософт развојног центра у Србији (Microsoft Development Center Serbia - MDCS) који је приредио РТС, говорило се о профилима људи које Мајкрософт тражи у Србији. Као један од најбољих послодаваца у Србији који броји између 300 и 400 запослених, MDCS унапређује свој тим и запошљава нове инжењере. Неретко су управо студенти Рачунарског факултета кадар који испуњава критеријуме запошљавања у овој престижној ИТ компанији. Ову чињеницу истакао је Драган Томић у поменутом интервјуу, нагласивши:  "Првенствено тражимо техничке људе. Доста их долази са ЕТФ-а јер је највећи, онда Математички и Рачунарски факултет у Београду. Долазе са ПМФ-а из Новог Сада, са ФТН-а из Новог Сада. Имамо људе из Крагујевца, Ниша. Из целе Србије имамо људе са наших техничких факултета." Мајкрософт развојни центар у Србији први је у Југоисточној Европи и један је од свега 20 развојних центара широм света. Како је компанија увећавала свој програмерски тим, тако је растао и број студената Рачунарског факултета који су им се придружили. Наши садашњи и дипломирани студенти започињали су своју професионалну каријеру праксом, али су у Мајкрософту нашли и запослење. Више о каријерама РАФ-оваца и компанијама у којима раде прочитајте у одељку АЛУМНИ. Цео интервју на тему "Какве људе Мајкрософт тражи у Србији" доступан је на ЛИНКУ.

  • Студенти РАФ-а први на Planet Балкан хакатону

    Фондација „Serbian Case for Space“ заједно са фирмом „Planet“, чије је седиште у Сан Франциску, организовала је 31. октобра и 1. новембра први Planet Balkan Hackathon који се одржао онлајн и у ком је учествовало око 40 тимова. На овом такмичењу бирала се једна од три теме ("Климатске промене", "Пољопривреда" или "Паметни градови") и задатак је био креирати решење користећи сателитске податке које је обезбедила компанија Planet. Прво место је освојила екипа GitGud у чијем су саставу четири студента Рачунарског факултета : Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић.  

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра 2019. године на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Бриљантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су бриљантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC, које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији, коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења, које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати, колико је трајало такмичење, тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије, такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је својим пуним сјајем, оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.