ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Невероватан успех РАФ-овог тима на Google-овом светском програмерском такмичењу Hash Code

У низу фантастичних такмичарских успеха студенти Рачунарског факултета постигли су до сада највеће достигнуће.

Да су међу најбољима у свету, доказали су Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, студенти Рачунарског факултета. Екипа RAF Penguins, коју чине ова три сјајна програмера, још једном је заблистала пуним сјајем остваривши пласман у светско финале Google-овог програмерског такмичења Hash Code. На овом престижном такмичењу, које је одржано 25.02.2021. године, за пласман у финале борило се чак 9000 тимова из целог света, а екипа RAF Penguins са Рачунарског факултета освојила је 14. место и још једном показала да јој је место у самом светском програмерском врху.

Hash Code је Google-ово годишње, тимско, програмерско такмичење у коме екипе, које могу бројати од два до четири члана, током четири сата решавају алгоритамски проблем, сачињен према стварном инжењерском изазову, на који би наишли да су запослени у компанији као што је Google. Светско финале такмичења Hash Code одржаће се 24. априла 2021. године. Листу финалиста (39) и пласман свих такмичара можете погледати на следећем линку. https://codingcompetitions.withgoogle.com/hashcode/archive/2021

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

„Hibridni“ plan rada na daljinu je teži od rada od kuće

Mada je navala na rad od kuće poremetila mnoge korporativne planove kako se pandemija COVID-19 pogoršavala, povratak na posao mogao bi biti još teži, kaže Nirva Fereshetian (direktorka CBT Architects). "Nema povratka na ono gde smo bili", kaže ona. Usvajanje rada na daljinu u celoj kompaniji bilo je veliki zadatak tokom prvih dana pandemije COVID-19, kaže Nirva Fereshetian, direktor kompanije za arhitekturu i dizajn enterijera sa sedištem u Bostonu, CBT Architects. Ali, podrška „hibridnom“ načinu rada biće još veći izazov dok se zaposleni spremaju na povratak u kancelarije. Kao i većina direktora, Fereshetian je morala da osigura da zaposleni ostanu povezani jer je rad od kuće (WFH - work from home) postao neminovnost ranije ove godine, kako se pandemija pogoršavala. To je značilo da je pristup aplikacijama u oblaku, uključujući Zoom i Microsoft Teams - koje su prethodno korišćene ad-hoc u celoj Americi i međunarodnim operacijama - postao presudan za produktivnost. Upotreba aplikacija za saradnju je takođe porasla, što pokazuje njihovu važnost za timsku komunikaciju i produktivnost.

Dok se CBT Architects priprema za eventualni povratak osoblja u svoje kancelarije, izazov će biti podržati radnike bilo da su za svojim stolom, kod kuće, ili bilo gde drugo. To znači preispitivanje dizajna sala za fizičke sastanke, prilagođavanje procesa na radnom mestu i ulaganja u digitalne alate kako bi se premostila razdaljina do udaljenog osoblja. Jedan fokus će biti na kreiranju prostora za saradnju, pri čemu će sobe za sastanke biti opremljene tehnologijom „pametne kancelarije“ koja eliminiše potrebu da se uređaji dodiruju. Fereshetijan je govorila o tome kako se kompanija ponašala do sada i o tome šta sledi.

Koji su bili vaši prioriteti za saradnju na radnom mestu i za digitalnu produktivnost pre pandemije? Koji ste alate koristili za povezivanje zaposlenih? "U poslednjih nekoliko godina fokus je bio na digitalnom preoblikovanju, pretvaranju u digitalnu saradnju, [i] prelasku u oblak za bolji pristup i bolju saradnju. U poslednja tri meseca smo to sprovodili više nego ikad ranije. "Na primer, neko vreme smo imali Skype i Teams i sve te tehnologije za kolaboraciju, ali se one nisu efikasno koristile. Imali smo puno kancelarijskih sastanaka, puno konferencijskih sala ... u našim kancelarijama i u kancelarijama naših klijenata, ali proces se sada potpuno transformisao.

„Mi radimo u industriji koja je veoma kolaborativna; gradimo zgrade sa više partnera, više dizajnera, više konsultanata, ponekad i za više klijenata. Potrebni su nam svi ovi alati i digitalne metodologije. Koristili smo ih, ali ne u ovoliko ekstremnoj meri: sada je svaki projekat i svaki sastanak zaista u digitalnom kontekstu. "Kao što je mnogo ljudi već reklo, mislim da su se dve godine [digitalne transformacije] nekako slile u dva meseca." Do koje mere se ranije podržavao rad na daljinu? "Mi imamo kancelariju, malu kancelariju, u Abu Dabiju sa kojom sarađujemo. Takođe koristimo sisteme za saradnju sa mnogim drugim konsultantima, klijentima i različitim partnerima iz celog sveta. Mnogi naši projekti imaju neka međunarodna partnerstva. Većina naših zaposlenih bila je u sedištu u Bostonu. Deset odsto su bili udaljeni, uglavnom ljudi koji su radili skraćeno ili su imali razloga da rade od kuće. Koristili smo [alate za kolaboraciju] za te situacije, ne baš kao udaljenu radnu snagu. "Uglavnom, transformisali smo se od jedne kancelarije u Bostonu i male kancelarije u Abu Dabiju sada u onoliko kancelarija koliko imamo zaposlenih. Ovo je potpuno drugačiji pejzaž od onoga što smo imali pre.

Mnoge stvari koje smo plaćali za optimizaciju naše kancelarije, sada menjamo u plaćanje za optimizaciju [internet] opsega naših zaposlenih i drugih potrebnih stvari. To je zato što su sve te lokacije sada za nas kancelarije. " Koji su koraci preduzeti kad je osoblje bilo prisiljeno da radi na daljinu? Već ste imali nekoliko aplikacija za saradnju u oblaku - da li ste morali da preduzmete i druge korake za podršku osoblju? "Mnogo toga je već bilo uvedeno; morali smo da ulažemo u krivulje učenja za zaposlene. Mnogi ljudi nisu neke od tih tehnologija koristili jer nisu morali. Stvarno smo uložili vreme i trud u podsticanje i ubrzavanje učenja ovih tehnologija. Skype ili Teams ili Zoom sastanke su [ranije] drugi uspostavljali. Sada je svaki pojedinac morao da ih koristi i da bude u stanju da to učini na svom mobilnom uređaju ili svom mobilnom telefonu. "Neke jednostavnije stvari kao što je deljenje svojeg sadržaja i učestvovanje u onlajn sastancima nisu određenim grupama ljudi bile lake, jer su [navikli] na fizičke sastanke u kancelarijama ili da im neko drugi obavi postavljanje."

Usvajanje novih načina rada izazov je i u najboljim vremenima, ali to ste sada morali da učinite brzo. Koja je bila vaša strategija da se nosite sa ovom promenom? "Ovo je bila prilika za usvajanje, a upravljanje promenama je zaista ključna komponenta tehnologije, a ne toliko da li da postavljamo Zoom ili Teams ili Skype ili bilo koju drugu tehnologije. Veći izazov je usvajanje i obezbeđivanje da promena bude blagovremena. "Imali bismo diskusije o tome kako bi daljinski rad funkcionisao za nas. [Arhitektonska industrija] je veoma praktična kolaborativna industrija. Nisu to toliko prodavci ili programeri softvera, već dizajneri i saradnici koji vrlo blisko sarađuju na projektu. A kako bi to moglo da funkcioniše kada su ljudi udaljeni? Te diskusije su se svakodnevno dešavale u našim kancelarijama. "Nema više povratka na ono što je bilo. Gde god da idemo dalje, sve izgleda sasvim drugačije, fizički i digitalno. Planiramo šta posle tih ključnih meseci, razmišljamo o široj slici kako će to da izgleda i doživljava se dok pokrećemo situaciju hibridne [radne snage] i na kraju, verovatno ostaje tako i ubuduće. "

Koji su bili uspesi strategije oko povećanja rada na daljinu? I da li ima nešto što biste učinili drugačije ili neka iskustva od kojih ste nešto naučili? "U nekim slučajevima dolazi do povećanja produktivnosti, jer se smanjuje vreme putovanja na posao, to povećava vreme za porodicu. Ali sa druge strane, postojali su i gubici produktivnosti zbog drugih okolnosti u kojima se svi nalazimo. Izazov je bio da se radi na daljinu, ne u uobičajenim uslovima, već da se radi na daljinu u pandemijskim uslovima sa kojima se sve porodice bore. "Glavni uspeh je pojačanje komunikacije, što se [desilo] od kada smo zatvorili kancelariju. Imali smo toliko sastanaka svih kancelarija, toliko grupnih sastanaka i toliko mnogo onlajn događaja kojima su ljudi prisustvovali, zbog činjenice da je u našem životu manje aktivnosti van posla i izlazak iz kuće je ograničen. "U našem poslu je bilo toliko fizičkih događaja u našim kancelarijama i toliko mogućnosti da se ljudi upoznaju i saznaju šta se dešava u kancelariji. Ali nismo imali nivo pohađanja visok kao sada, kao na drugim sastancima i tako dalje. Mnogi zaposleni imaju bolju interakciju sa rukovodstvom, osećaju se bliže, osećaju da je bolja transparentnost.
"Takođe, mentorisanje, posebno za mlađe osoblje. Mnogo toga bi se dogodilo slučajno kad imamo otvorene kancelarije, otvoren sprat, imamo projektne timove koji sede zajedno, kako bi ljudi čuli razgovor, bili svesni i učestvovali, to sada nedostaje. Ako nije sastanak na koji ste pozvani, nemate [pregled] svega što se događa.

"To su stvari o kojima zaista moramo da razmislimo sada kad se vraćamo, ili tačnije u hibridu na koji se vraćamo." Dok prelazite iz daljinskog rada, koji su izazovi u upravljanju hibridnom radnom snagom? „Bez obzira na mnoge izazove koje smo savladali u trenutnoj [potpuno udaljenoj] situaciji, izazovniji deo je hibridna situacija kojoj se približavamo i pokušavamo da je implementiramo.  "Kad su svi bili onlajn bilo je nekako jednostavno. Znali smo da su svi tu, znali smo da su svi dostupni i znali smo da su svi potpuno povezani. "Sledeći korak u načinu upravljanja hibridnom [radnom snagom] - gde će neki od nas biti u kancelariji, a drugi će biti udaljeni - je potpuno nov način razmišljanja i zahteva novi način primene digitalnih procesa kako bismo pokušali da odgovorimo na to. Ideja o odlasku u kancelariju radi vašeg stola nekako se eliminiše, na primer. 

"Prvo što pokušavamo da uradimo uglavnom je pokušaj postavljanja tehnologija bez dodira tamo gde se soba aktivira kada neko uđe sa svojim uređajem, u pogledu svetla i projekcije ekrana i kontrole mnogih aspekata prostorije za početak sastanka. Pored toga, mnogi alati kao što su Teams - i nešto što se zove Teams Together - odgovaraju nekim našim trenutnim potrebama. Uključujemo dodatne kamere i dodatne projekcije kako bismo bili sigurni da se ljudi koji su povezani na daljinu osećaju takođe fizički povezani u prostoriju. Trenutno nemamo tu potrebu jer su svi virtuelni. Ali kada pređemo u hibridnu situaciju, pripremamo neke od naših prostorija za delotvorno sarađivanje sa fizičkim i virtuelnim prisustvom. "

Pošto se službenici vraćaju u kancelariju, kako osiguravate da se razgovori odvijaju i digitalno? Da li će ovo zahtevati promenu procesa na radnom mestu kako bi se premostio jaz između digitalnog i fizičkog okruženja? "Aktivno gledamo i koristimo dodatne alate za saradnju. Počeli smo sa korišćenjem više proizvoda. Jedan je Miro, drugi je Mural. To su alati za internetsku saradnju gde imate veliko platno i velike prostore gde se stavlja sadržaj za sesije mozganja, glasanje, dobijanje stvarnog uvida u to šta svi doprinose. "Na primer, uglavnom na sastanku, bilo da je u pitanju Teams ili Zoom ili bilo šta drugo, radna površina jedne osobe se deli, i morate se prebacivati tamo, ovamo da biste prikazali različite stvari na radnim površinama različitih ljudi. Sa ovim kolaborativnim rešenjima ..., ne moraju se deliti ekrani svih učesnika; svi mogu prosto tamo da ubace sadržaj, bez prebacivanja tamo, ovamo na svom uređaju. "Označavanje, na primer, je vrlo važan aspekt našeg procesa. Obično bi neko štampao [nacrt dizajna] i nekolicina pretpostavljenih bi ga označavali da unesu promene. Sada smo čisto u virtuelnom okruženju i jedan od izazova koji smo pokušali da rešimo je kako da taj proces u potpunosti digitalizujemo. Prazne ploče i platno su tu, tako da oni koji ih ocenjuju mogu da ih označuju.  Prevođenje toga u potpuno digitalni proces jedan je od primera kako se proces mora promeniti. "

Da li će prelazak na hibridnu radnu snagu imati još neki uticaj? "Mislim da postoji potpuna promena paradigme od onog ko smo nekad bili, ka onome ko ćemo biti. Važan deo nije samo kako preživeti ovih nekoliko meseci, već i kakav je poslovni rezultat na drugom kraju, kada COVID-19 više ne bude problem. Mislim da će se poslovni model mnogo razlikovati, jer smo svi imali potpunu transformaciju u smislu digitalnih mogućnosti. Gledišta o tome šta je digitalna transformacija dala poslednjih nekoliko godina u potpunosti su se promenila “.

Izvor: COMPUTERWORLD

  • Обавештење о пријему бруцоша

    Пријем деветнаесте генерације студената Рачунарског факултета одржаће се у суботу, 2. октобра 2021. у просторијама факултета (Трг Републике 5). Пријем ће бити организован према распореду који ће бруцоши добити мејлом. Настава на Факултету за све студенте почеће у понедељак, 4. октобра 2021. према важећем распореду.  Добро дошли!

  • Изабрани стипендисти РАФ-а за 2021/2022. годину

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2021/2022. годину.  Додељено је 8 пуних и 14 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2021. године. 

  • Златни Пингвини са РАФ-а поново у светском програмерском врху

    Фантастична прогамерска екипа RAF Penguins не престаје да ниже успехе. Престижно информатичко ICPC такмичење завршавају на сјајном другом месту које им је донело златну медаљу, прво место на Балкану и пласман на, друго по реду, светско ACM финале.   Врхунско програмерско знање талентовани студенти Рачунарског факултета, Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, показали су још једном на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу (ICPC) које су завршили у самом врху. На такмичењу које је одржано онлајн 23. маја 2021. године освојили су друго место.

  • Директор Мајкрософт развојног центра о Рачунарском факултету

    У интервјуу са Драганом Томићем, директором Мајкрософт развојног центра у Србији (Microsoft Development Center Serbia - MDCS) који је приредио РТС, говорило се о профилима људи које Мајкрософт тражи у Србији. Као један од најбољих послодаваца у Србији који броји између 300 и 400 запослених, MDCS унапређује свој тим и запошљава нове инжењере. Неретко су управо студенти Рачунарског факултета кадар који испуњава критеријуме запошљавања у овој престижној ИТ компанији. Ову чињеницу истакао је Драган Томић у поменутом интервјуу, нагласивши:  "Првенствено тражимо техничке људе. Доста их долази са ЕТФ-а јер је највећи, онда Математички и Рачунарски факултет у Београду. Долазе са ПМФ-а из Новог Сада, са ФТН-а из Новог Сада. Имамо људе из Крагујевца, Ниша. Из целе Србије имамо људе са наших техничких факултета." Мајкрософт развојни центар у Србији први је у Југоисточној Европи и један је од свега 20 развојних центара широм света. Како је компанија увећавала свој програмерски тим, тако је растао и број студената Рачунарског факултета који су им се придружили. Наши садашњи и дипломирани студенти започињали су своју професионалну каријеру праксом, али су у Мајкрософту нашли и запослење. Више о каријерама РАФ-оваца и компанијама у којима раде прочитајте у одељку АЛУМНИ. Цео интервју на тему "Какве људе Мајкрософт тражи у Србији" доступан је на ЛИНКУ.

  • Студенти РАФ-а први на Planet Балкан хакатону

    Фондација „Serbian Case for Space“ заједно са фирмом „Planet“, чије је седиште у Сан Франциску, организовала је 31. октобра и 1. новембра први Planet Balkan Hackathon који се одржао онлајн и у ком је учествовало око 40 тимова. На овом такмичењу бирала се једна од три теме ("Климатске промене", "Пољопривреда" или "Паметни градови") и задатак је био креирати решење користећи сателитске податке које је обезбедила компанија Planet. Прво место је освојила екипа GitGud у чијем су саставу четири студента Рачунарског факултета : Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић.  

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра 2019. године на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Бриљантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су бриљантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC, које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији, коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења, које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати, колико је трајало такмичење, тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије, такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је својим пуним сјајем, оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.