Из техничких разлога садржај читалишта можете пратити искључиво на латиници.

Istorijat razvoja printera,štampača i skenera

Šta je to štampač?

Predstavlja standardnu izlaznu jedinicu, koja izlazne podatke iz računara transformiše i prikazuje ih u punoj formi. Postoje razne vrste štampača, u zavisnosti od tehnologije i načina rada, postoje različite vrste štampača. Prema ciklusu štampanja, dele se na:

  • Serijske – oni koji štampaju jedan znak u jednom ciklusu
  • Linijske – oni koji štampaju jedan red u jednom ciklusu
  • Stranične – koji najpre pripreme, a zatim odštampaju jednu celu stranicu

Postoji i podela prema načinu štampanja, dele se na:

  • Elektromehaničke – ili udarne, koji znakove na papiru formiraju udarom u papir preko trake natopljene bojom
  • Nemehaničke – ili bezudarne, čiji princip rada se zasniva na elektrostatičkom, termičkom, ili piezoelektričnom principu, kao što je slučaj sa termičkim, laserskim štampačima sa ubrizgavanjem mastila

Vrste štampača i karakteristike?

Najznačajnije karakteristike štampača su kvalitet štampe i brzina rada. Brzina rada se izražava u broju odštampanih strana u minuti. Postoje:

  • Matrični štampači
    • Oni su mehanički, glava za štampanje udara iglicama preko trake, koja ostavlja otisak na papiru. Glava za štampanje se sastoji od 9,18,24 iglice. Brzina štampanja kod ovih štampača se izražava u broju odštampanih znakova u sekundi. Ostavljaju crno beli otisak. Ovi štampači su serijski elektromehanički štampači koji se danas sve manje koriste.
  • Laserski štampači
    • Imaju izvor laserskog zraka, koji menja intenzitet u zavisnost iod dobijenog signala. Laserski zrak osvetljava foto osetljivi valjak koji je pokriven jednakim nabojem. Ovi štampači štampaju i kolor otisak. Prednost je i brzina štampanja. Nedostaci su visoka cena štampača, kao i visoka cena potrošnog materijala. Prvi laserski štampač proizvela je kompanija Hewlett-Packard 1984. godine.
  • Ink-džet štampači
    • Imaju glavu za štampanje, u kojoj se nalaze ketridži(posude sa mastilom), koji pod pritiskom izbacuju zagrejano mastilo i prskaju ga po papiru. Prilikom dodira sa papirom mastilo se hladi i stvrdnjava. Prednost iovih štampača: visoka rezolucija, visoka brzina štampe, niska cena štampača. Nedostaci ovakvih štampača su: visoka cena potrošnog materijala.

Istorija štampača

Prvi štampač nastao je još davne 1938. godine, i osmislio ga je Čester Karslon. Bio je baziran na procesu suve štampe zvanom elektrofotografija, poznatiji pod nazivom Kseroks (Xerox). Posle toga, prvi printer veće brzine, osmišljen je 1953. i koristio se na takozvanom UNIVAC računaru. Prvi laserski štampač zvani EARS razvijen je u Kseraksovim laboratorijama 1969. godine, a kompletiran je 1971. Prema Kseraks-ovim podacima, prvi Xerox 9700, koji je pušten u prodaju, bio je direktan potomak EARS-a. Nakon toga, IBM se uključuje u trku 1976. godine, a istorija razvoja ih vodi do početka '90-ih godina kada su kroz kompaniju HP, i popularnim modelom LaserJet 4, ušli u masovnu upotrebu. Smatra se da je od tih godina postao kućni ili kancelarijski uređaj, jer pre toga samo su retki mogli sebi priuštiti tako nešto.

U svetu ink-džet, situacija je poprilično slična, 1976. je izmišljen prvi štampač ovog tipa, ali tek 1988, postaje dostupan širim narodnim masama. Stiže na tržište sa cenom koja je iznosila 1000$. Tehnologija se dalje razvijala, od 1995. godine se masovno radilo na poboljšanju ovih štampača. Model FespaDigital 2006, pokazuje nam kako su za 10 godina, drastično napredovali u tehnlogiji i izradi ove vrste štampača.

Još od davne 1949. razvijali su se merni instrumenti koji su mogli da ispisuju poput olovke. Krenuo je razvoj inkdžet štampača velikog formata i to sa velikim uspehom. Ista tehnologija je usavršavana i primenjena na velikom formatu. Danas, jeftini štampači, velikog formata, sa dalekog istoka, su preplavili tržište, postali su veoma dostupni i uobičajni.

Šta je to skener?

Skener predstavlja optički ulazni uređaj, koji omogućava da se crtež, fotografija, ili štampani onosno rukopisni tekst pretvore u kod koji odgovarajući računarski programi mogu da obrade, prikažu na ekranu ili odštampaju.

Istorija skenera

Preteče skenera su razni fototelegrafski uređaji. Mogu se smatrati naslednicima ranih telefotografskih uređaja. Oni su slali linearni analogni AM signal kroz standardnu telefonsku žicu ka receptoru koji je sinhronizovano štampao jednakim intenzitetom na specijalni papir.

1Prvi skeneri, u pravom smislu te reči, bili su doboš ili bubanj skeneri, koji su se pojavili 1957. godine. Ime su dobili po ključnom delu uređaja, rotirajućem cilindru koji se okretao velikom brzinom sa skeniranim objektom ispred precizne optike koja je slala signal vakumskim cevima, odnosno lampama. Samo nekoliko firmi danas proizvodi rotacione skenere usled skupe proizvodnje i zbog toga više su cene u odnosu na druge tipove skenera. Ipak oni su i dalje traženi na tržištu zbog njihove superiorne rezolucije koja može ići i do 14000 piksela po inču, dubine boja i ekonomske isplativosti. Rotacioni skeneri su najbolji uređaji za digitalizovanje retkih dokumenata. Ograničenje je da se mogu samo skenirati savitljivi dokumenti.

Prva skenirana slika, 3 meseca staro dete upravo Rasela Kirča, čoveka koji je bio vođa tima u razvoju prvog skenera 1957. godine


Skeneri danas

Najpoznatiji proivođači skenera danas su kompanije poput Fujitsu, Panasonic, Canon, Kodak, kao i mnoge druge, pretežno kompanije iz Azije, preciznije dalekog istoka.

2 3

 

 

 

 

Autor: Nikola Šimšić