Из техничких разлога садржај читалишта можете пратити искључиво на латиници.

Razvoj računara u ex YU

Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ) je bila komunistička zemlja, koja je postojala u drugoj polovini 20. veka. Komunistička partija je odredila stroga uvozna pravila koja su uticala na razvoj računara u zemlji, koji je bio drugačiji od razvoja u zapadnom svetu. Kako je SFRJ bila nesvrstana zemlja, nije bilo utiicaja sovjetskog bloka. Bitan faktor razvoja informacionih tehnologija je bio akcenat koji se davao isključivo na jačanju domaće proizvodnje, pa samim tim i računara i njihovih delova.Do 1957. godine su inženjeri koristili takozvani algoritmare (šibere) i postojao je mehanički stoni kalkulator. Nomogram je prva konstrukcija pre analogne računarske tehnike. U to vreme je analogna tehnika bila mnogo razvijenija od digitalne. U Vinči je napravljen analogni računar i korišćeni su mrežni analizator, analogni računar za rešavanje jednačina sa 50 nepoznatih i diferencijalni analizator. Sve je upućivalo ka izradi digitalnog računara, čime bi se prekrila oblast računarstva. Kako je ova oblast u našoj zemlji bila nerazvijena, tako je naš stručni kadar sticao znanja u inostranim računarskim institutima: Tihomir Aleksić i Ahmed Madzić u Parizu, Vukašin Masnikosa u Darmštatu i Beču, Petar Vrbavac u Kembridžu, Dušan Hristović u Londonu.

CER računari

Vrlo važan element u razvoju računarske nauke SFRJ je osnivanje instituta u Vinči. CER (Cifarski Elektronski Računar) predstavlja seriju ranih računara 60-tih i 70-tih godina, proizvedenih kod nas. Kako je tada počela da se razvija tranzistorska tehnologija, tako je prvi CER 10 računar urađen delimično u cevnoj i delimično tranzistorskoj tehnologiji. CER 10 predstavlja prvi digitalni računar namenjen statističkoj obradi šifrovanih informacija. Projektovan je u Vinči, a završen u institutu "Mihajlo Pupin". Pre CER 10, svi računari u Evropi su bili paralelni, a CER je bio jedini dinamički serijski.

Ime CER je dobio po planini Cer ispod koje je rođen doktor Aleksić , što se složilo sa logikom rada računara Cifarski Elektronski Računar, dok je broj 10 predstavljao prvi računar nulte serije.

Računar je bio ogroman (zauzimao je sobu 12 metara dugačku i četiri široku), trošio je 60 kw električne energije. Rešeni su svi zahtevi: U/I jedinica, čitači i bušači traka, jedino se tada kupovala spoljna memorija (bubanj memorija ) i štampači koje domaći instituti nisu bili u stanju da realizuju. Osnovni takt CER-a je bio 100 000 impulsa u sekundi, dok je danas to preko više desetina milijardi impulsa u sekundi. Sa 50 hiljada operacija u sekundi bio je 4-ti računar u svetu, posle Nemačke, Rusije, Francuske i Engleske. 

Prvo je radio u okviru SKNE Vinča u cilju matematičkih proračuna, a potom za specifična kriptološka i statistička procesiranja informacija u DSUP-Tanjug. Nakon toga je predat školi ETŠ Nikola Tesla u Beogradu.

1

2Na slici su projektanti sa prof.dr T.Aleksićem i akad.dr R.Tomovićem. Tim ljudi je bio pod rukovodstvom akademika Dušana Mitrovića i akademika Rajka Tomovića (prva dva doktora u institutu Vinča). Tim projektanata računara CER 10 u Vinči činili su: akad. Rajko Tomović, prof. Ahmed Mandžić, prof. Tihomir Aleksić, ing. Petar Vrbavac, dr Vukašin Masnikosa, ing. Dušan Hristović i dr Milojko Marić.

Zanimljivost je da su šifranti SKNE Vinča dešifrovali veoma važnu radio-poruku za Egipat, sa teritorije Izrael–Sirija, pa je Tito lično poslao kurira avionom da je prenese Naseru. Iz ovoga se može zaključiti da je CER 10 bio uspešan, posebno u (de)šifrovanju.

Posle 1960. godine pod rukovodstvom Tihomira Aleksića, Laboratorija započinje razvijanje serije računara. Postojalo je u četiri odeljenja koja su se bavila razvićem računara: logičko projektovanje i digitalni procesori- kojim je rukovodio Ahmed Mandžić, primena digitalnih računara u industriji (vodio Masnikosa), razvoj elekričnih logičkih kola i elektronskih modula (Petar Vrbavac), razvoj elektronskih memorija (Dušan Hristović), razvoj programskih sistema i sistemi programiranja (Nedeljko Parezanović). CER 20, 1964-te godine je bio namenjen knjigovodstvenim poslovima. Napravljen je u institutu "Mihajlo Pupin".

Međutim najviše uspeha u seriji su imali računari CER 22 (razvijan i projektovan od 1967. do 1969. godine u insitutu M.P. gde su proizvedena ukupno tri računara) koji je radio u Beogradskoj banci u računarskom centru, u beogradskom vodovodu i Jugopretrolu u obradi podataka i planiranju poslovnih odluka. U banci je bio i u okviru online mreže daljinskih terminala koja je tada ostvarena prvi put u Jugoslaviji.

Serija CER 200 - proizvedeno je 20 tak komada u raznim preduzećima i ustanovama od Slovenije do Crne Gore. Koristili su se u preduzećima Planika-Kranj; PIK-Tamiš; GIK-Banat; Kanal DTD-N.Sad; Jugodrvo Bgd; Ei-Niš; Jugopetrol-Beograd; VMA; Mehanografija; Poljobanka Beograd; Institut M.Pupin, idr.

Treću grupu čine računari koji su korišćeni u vojne svrhe (CER 11, CER kosmos i CER 111). CER 11 su kreirali prof. dr Tihomir Aleksić (hardverski deo računara) i prof. dr Nedeljko Parezanović (softverski deo sistema), sa nekoliko saradnika iz Instituta „Mihajlo Pupin“ Beograd (M.Momčilović, D.Hristović, M.Marić, M.Hruška, P.Vrbavac i drugi).Predstavlja prvi mobilni vojni terenski računar, korišćen u SFRJ do 1988. Konstruisan je u M.P. 1966-te.

Zbog velikog uspeha računara CER11, razvijen je model CER111 (projektovao Mr Vladislav Paunović) za potrebe vojne industrije, koji je tada bio glavni konkurent računaru američke proizvodnje. U skladu sa zahtevima JNA, pored informatičkih osobina, CER111 je bio konstruisan tako da bude lako prenosiv u vanrednim situacijama i da može neometano da nastavi sa radom na terenu. Do 1961-62. upotreba računara je isključivo u vojne svrhe.

Kako u svetu 1964. godine pojavom IBMovog računara razvijanje računara ide van vojske u igru ulazi velika količina kapitala, kako za komponente, tako i za same fabrike proizvodnje. Siromašnije zemlje odustaju od trke za proizvodnju najboljeg računara, ali ne i SFRJ, koja se uklapa u dalji sistem proizvodnje.

Dalji razvoj 60 tih i 70 tih

Od 1969. god. naziru se postepeno integrisane tehnologije. To je podiglo ulaganje kapitala na novi viši nivo koji domaće tržište nije moglo da isprati. U saradnji sa Institutom u Moskvi dolazi se do hibridnog računara (analogno/digitalnog) koji je povezan link jedinicom i predstavlja prvi najveći uspeh posle CER-a. Primene u Institutu Akademije u Moskvi, u Novosibirsku, ovog računara su se svodile na kosmonautiku, energetiku, hemiju, elektroniku, medicinsku upotrebu i komunikacije.

70tih godina M.P. razvija sisteme za daljinski nadzor koji se koriste u raznim oblastima energetike. Zahtevi za razvijanje ovakvih sistema su dolazili isključivo od elektroprivrede. U oblasti elektroprivrede imamo 2 programa čiji je razvoj započet 70ih godina. Prvi je ATLAS (čija se familija dalje razvijala) čiji je prvi uređaj ugrađen u HE Đerdap 1, zatim HE Bajina Bašta i mnoge druge. Dalje razvijanje ide u pravcu dispečerske upotrebe, transporta, proizvodnje i elektroprivrede (softverske i hardverske inovacije). Domaće firme u to vfeme ulažu veliku količinu novca u razvoj informatičkih sistema i projekata koje M.P. realizuje. Jedan od primera je Beobanka, Beogradski vodovod, Zavod za statistiku, Gradski zavod za statistiku i informatiku (statistika stanovništva, poreski obveznici, vojni obveznici itd). Paraleno se razvijaju i softverski paketi SKADA (Supervisory Control and Data Acquisition), čije su prve instalacije bile u HE Đerdap 1970 - SCADA view.

  • 1975. statistika pokazuje da je SFRJ jedna od 20 zemalja u svetu koje najviše koriste računare.
  • 1977. god razvijen je sistem naplate komunalnih usluga u Beogradu.
  • 1980. god kompjuterizuje se "Zastava" (izdavanje radnih naloga, praćenje procesa proizvodnje).

Edukacija

Dalje popularizovanje računarskih nauka je bilo moguće zahvaljujući prihvatanju i priznavanju računarstva kao naučne discipline u okviru škola i univerziteta.

  • 1961. na ETF-u se pojavljuju prvi računarski predmeti na postdiplomskim studijama.
  • 1970. nastaje prva računarska katedra na ETF-u (Prof. Tihomir Aleksić i Borivoj Lazić).
  • 1972. i 1973. Matematicka gimnazija je prva srednja skola koja je imala računar “Lington”.
  • Praktičan rad i vežbe na računarima se uvode na PMF i Građevinski fakultet ;
  • 1977. uveden smer na PMF - E smer.

80-te i kućni računari

Početkom 80-tih nastaju prvi mikroračunari sa jasno definisanim standardima (imaju tastaturu i monitor). Institut "Ivo Lola Ribar" razvija prvi svoj računar Lola 8 sa ortogonalnom tastaturom koji je bio izrađen od komponenti koje su se koristile za CNC mašine koje predstavljaju računarske tehnike za obradu operacija unetih alfanumeričkim kodovima preko upravljačke jedinice. Lola 8 je imao mikroporcesor intel 8085, ROM od 8 kb, sa interpreterom BASIC, dok je primarna memorija bila 16 kb, a sekundarna kasetna traka.

TIM serije su realizovane nakon uspešne serije CER-a, a rukovodioci su bili dr Dragoljub Milićević i dr Dušan Starčević. M.P je proizveo oko 10 modela koji su svoju upotrebu našli u poštama, bankama, vojsci i ostalim državnim naučnim i školskim ustanovama, elektroprivredi itd… Izdvajaju se jednostavniji PC sistemi TIM 100 i TIM 011, kao i složeniji TIM 600.

TIM 100 je višekorisnički višeprocesni računar namenjen šalterskoj upotrebi. U PTT-u Srbije je korišćeno oko 1000 komada. Konfiguracija je slična Loli 8, s tim što se izdvaja upotreba eksterne memorije na flopi disketi od 5,25 i 3,5 inča i jača memorija .

TIM 600 je imao Intelov mikroprocesor 80386, učestalost cilkusa 20 MHz i radio je na OS u UNIX v.3. Imao je mogućnost korišćenja štampača, magnetnih diskova, kaseta i disketa i naprednije korišćenje softverskih paketa za bazu podataka (Informix, Oracle). Primenu je našao u kancelarisjkim poslovima, naučnim ustanovama, državnoj upravi, zdravstvu i naravno JNA .

TIM 011 je bio školski i kućni računar, realizovan od strane M.P-a. 1200 komada je bilo uglavnom u kabinetima srednjih škola.

Mnogo kompanija je pokušalo da napravi kućne mikroračunare iz 80-tih, međutim zbog visoke cene, malog izbora zabavnog i ostalog programa, kao i nemogućnosti da se do njih dođe u prodavnicama, doživeli su neuspeh u masovnoj proizvodnji.

Izdvajamo sledeće primere:

  • EI NIŠ - PECOM 32 i 64 obrazovni i kućni računar ,
  • PEL Varaždin Galeb 8-bitni kućni računar,
  • PEL Varaždin Orao koji je trebalo da bude napredniji od svog prethodnika Galeba, međutim zbog lošeg izbora komponenti postojali su problemi u instalaciji.
  • IVEL ULTRA ili Impuls 9020 je naziv za računar kompatibilan Apple 2 računaru proizveden u firmi "Ivasim" iz Ivanić grada. Koristio se u školama i fakultetima širom Hrvatske 80-tih. Imao je dve disketne jedinice i dodatnu karticu Zilog sa mikroprocesorom Zilog Z80 i mogao je da koristi SR/M OS .

Partner, koji je proizvodio "Iskra Delta", koristiio je mikroprocesor Zilog Z80 A, RAM memorija je imala kapacitet od 2x64 kb. Operativni sistem je bio SR/M plus.

Treba spomenuti da je vlada konstatno, radi očuvanja domaće proizvodnje, kontrolisala priliv stranih kućnih komponenti uvodeći razne vrste ograničenja na uvoz. Međutim kompjuterski entuzijasti su ilegalno uvozili računare rastavljajući ih na delove, čime je takva siva ekonomija nepovoljno uticala na proizvodnju .

Galaksija

3Prvi domaći samopravljivi računar koji je kroz časopis "Glaksija" doživeo ogromnu popularnost i stigao u domove preko 8000 ljudi. Konstruisao ga je Voja Antonić, koji je 1983. započeo projekat, a već iste godine je bio spreman za prve prezentacije.

4

Zasnovan je na procesoru Zilog Z80A, imao je 6 kb memorije, 4kb ROM-a a na ekranu monitora ili crno belog televizora mogao je da ispiše 32x16 slova i 64x48 tačaka. Parirao je svetskom računaru Sinclair ZX81.

Izdvajaju se dva originalna rešenja: softverska podrška, podrška videu i BASIC interpretaror koji je Voja Antonić sam razvio koristeći floating point aritmetiku.

Ponuđen je kao samogradnja u specijalnom izdanju "Računari u vašoj kući". Legalnim uvozom komponenata u kombinaciji sa domaćom proizvodnjom, bila je moguća realizacija ovog računara u kućnoj radinosti.

Kroz edukaciju preko časopisa "Galaksija" i sklopljenim ugovorom sa "Mipro","Elektronika" iz Buja u saradnji sa "Institutom za elektroniku i vakuum tehniku ", "Mikrotehnika" iz Graca koje su obezbedile odgovarajući kit za izgradnju, realizovan je veliki projekat, koji je omogućio velikom broju ljudi (preko 8000 u startu narudžbenica) da poseduju Galaksiju u svojim domovima. Postojala je i emisija na RTS u kojoj se dalje razvijala manija Galaksije, promovisale igrice, pravljenje džojstika i mnogi drugi noviteti.

Komunikacije i mreže

Ranih 90-tih se dolazi do prvog softvera (Dejan Ristanović, Zoran Životić), konferencijskog sistema (BBS sistem, kupovina modema) komunikacije koji je uzrokovao stvaranje velikog User community-a, sa vrlo malo grafike i multimedije, uglavnom za razmenu txt poruka. Taj sistem je sa jedne linije prešao na profesionalni sa tri linije, postao servis Šahovske Olimpijade u Novom Sadu, i za manje od 2 godine najveći BBS u bivšoj Jugoslaviji i na kraju postao provajder SezamPro.

1989. računar Republičkog Zavoda za statistiku ulazi u Akademsku Evropsku Mrežu koja nudi usluge elektronske pošte, interaktivnog razgovora (chat), diskusione grupe (forumi). Međutim, zbog sankcija, link koji nas je povezivao sa ostatkom sveta između Beograda i Linca biva prekinut.

Zahvaljujući sankcijama sledeće 4 godine Akademska Mreža koristi usluge poštanske mreže za razmenu pošte. Za to vreme u SAD se razvija dial up, dok Evropa za to vreme iz akademskih krugova izlazi u poslovno okruženje. 1995-te godine, kada su skinute sankcije, pojavljuju se provajderi u Srbiji i Yu domen koji predstavlja državu Jugoslaviju. Njega je registrovao 1989. institut Jožef Štefan u Ljubljani kao nosilac projekta akademske mreže.

Autor: Branko Petijević

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079