Planovi za uvođenje šifrovanja s jednog kraja na drugi na Fejsbuku i Instagramu odloženi su do 2023. godine zbog brige za bezbednost dece. „Meta“ – kako se sada zove Fejsbukova matična kompanija – rekla je da će šifrovanje poruka u aplikacijama biti omogućeno 2023. godine. Uz proces šifrovanja s jednog kraja na drugi samo pošiljalac i primalac poruka mogu da ih čitaju, dok takvu mogućnost uvida u poruke nema ni sama kompanija, pa prema tome ni organi za sprovođenje zakona. Međutim, grupe koje se bore za zaštitu dece i političari upozorili su da bi to moglo da predstavlja problem i stvara poteškoće policiju u istragama slučajeva zlostavljanja dece.
Nacionalno društvo za prevenciju nasilja nad decom (National Society for the Prevention of Cruelty to Children – NSPCC) {/xa}tvrdi da proces razmene privatnih poruka otvara širom vrata seksualnom zlostavljanju dece.
Britanska ministarka unutrašnjih poslova Priti Patel takođe je kritikovala spomenutu tehnologiju šifrovanja. Naime, nešto ranije ove godine istakla je da bi takva tehnologija mogla „ozbiljno da oMeta” policijske snage u sprovođenju zakona i praćenju kriminalnih aktivnosti, uključujući zlostavljanje dece na mreži.
Odnos između privatnosti i zaštite
Proces šifrovanja s jednog kraja na drugi funkcioniše tako što „zamagljuje“ ili šifruje podatke dok se kreću od jednog do drugog telefona ili nekih drugih uređaja. Takvu poruku možete da pročitate (ako nije vama namenjena) samo ako dobijete fizički pristup otključanom uređaju koji je poslao ili primio poruku. Ta procedura je podrazumevana postavka u popularnom servisu za razmenu poruka WhatsApp, takođe u vlasništvu kompanije „Meta“, ali ne i za druge aplikacije iste kompanije.
NSPCC je prošle godine poslalo zahteve za uvid u informacije u 46 policijskih stanica širom Engleske, Velsa i Škotske tražeći od njih da preduzmu odgovarajuće mere protiv platformi koje su korišćene za seksualno maltretiranje dece.
Odgovori su otkrili sledeće:
- Policiji je prijavljeno više od 9.470 slučajeva seksualnog zlostavljanja dece i seksualnih delikata na mreži.
- Pedeset i dva procenta slučajeva pojavilo se u aplikacijama u vlasništvu Fejsbuka.
- Više od trećine slučajeva dogodilo se na Instagramu, a 13 procenata na Fejsbuku i Mesindžeru, a vrlo mali broj je zabeležen u aplikaciji WhatsApp.
Takvi podaci su izazvali zabrinutost da bi planovi kompanije „Meta“ da proširi šifrovanje na masovno korišćene aplikacije za razmenu poruka, u ovom slučaju Mesindžer i Instagram, mogli da zaštite većinu seksualnim prestupnika i otežaju njihovo otkrivanje. Iz NSPCC ističu da standardno šifrovanje poruka može dovesti do lakšeg širenja slika zlostavljanja dece ili aktivnosti pedofila.
Međutim, oni koji se zalažu za šifrovanje kažu da ono štiti privatnost korisnika i sprečava radoznale vlade da do njih dođu, a istovremeno obeshrabruje beskrupulozne hakere. Izvršni direktor kompanije „Meta“ Mark Zakerberg lično je izneo te argumente kada je, 2019. godine, objavio planove koje je tada kompanija imala.
„Moramo da uradimo sve kako treba“
Antigona Dejvis, „Metina“ globalna nadzornica za bezbednost, rekla je da je kompanija odložila uvođenje šifrovanja do 2023. godine, zbog toga što im je potrebno još vremena „da bismo uradili sve kako treba“. Kompanija je ranije napomenula da će do promene doći najranije 2022. godine. Gospođa Dejvis je rekla: „Kao kompanija koja povezuje milijarde ljudi širom sveta i koja stvara vodeću tehnologiju u industriji, odlučni smo da zaštitimo privatnu komunikaciju ljudi i zaštitimo korisnike na mreži.“
Ona je takođe navela niz dodatnih preventivnih mera koje je kompanija već uvela, uključujući:
- „Tehnologiju proaktivne detekcije“ koja skenira sumnjive obrasce aktivnosti, kao što je korisnik koji stalno postavlja nove profile ili šalje poruke velikom broju ljudi koje ne poznaje.
- Podrazumevano postavljanje korisnika mlađih od 18 godina na privatne naloge ili naloge „samo za prijatelje“ i ograničavanje odraslih da im šalju poruke ako već nisu povezani.
- Edukaciju mladih putem saveta u aplikaciji kako da izbegnu neželjene interakcije.
Endi Barouz, šef politike bezbednosti dece na mreži u NSPCC-u, podržao je odlaganje planova kompanije. On je istakao da kompanija treba da uvede proces šifrovanja, ali tek onda kad bude imala odgovarajuću tehnologiju koja će obezbediti da deca ne budu izložena većem riziku od zlostavljanja.