Ako želite da optimizujete Windows 10, odvojite nekoliko minuta da isprobate ove savete kako biste ubrzali računar i učinili ga manje podložnim problemima performansi i sistemskim problemima. Želite da Windows 10 radi brže? Imamo rešenje. Za samo nekoliko minuta možete da isprobate 15 saveta; vaša mašina će biti živahnija i manje sklona problemima performansi i sistemskim problemima.

Android je praktično prenatrpan opcijama, pa je lako usput izgubiti iz vida neke korisne stvari. Sa svakom novom verzijom Android-a dolazi mnoštvo fensi svežih karakteristika. Neke od njih odmah promene način na koji radimo, dok druge samo tiho nestanu bez mnogo buke. A tu su i funkcije koje spadaju negde između - one koje izgledaju korisne, možda čak i pobude naše zanimanje kada prvi put čujemo za njih, ali se onda izgube u gužvi i zaborave kako vreme odmiče. Naročito kada pomenute funkcije nisu na videlu i nisu nimalo očigledne, previše ih je lako prevideti i napustiti. Pa, dok se radujemo lansiranju još jedne nove verzije Androida - Android 12, za koju se očekuje da će biti objavljena svakog trenutka (a već je procurela) - smatrajte ovo svojim prijateljskim podsetnikom: ove skrivene Android funkcije, dodate u operativni sistem u raznim trenucima tokom proteklih nekoliko godina, još uvek postoje i još uvek su neverovatno zgodne. Odvojite trenutak da ih ponovo otkrijete i prisetite se šta sve propuštate.

Microsoft je ove nedelje predstavio „Poništenje poznatog problema“, koje omogućava IT administratorima da ponište pojedinačne nebezbednosne elemente ažuriranja ako je promena nešto pokvarila. Microsoft je ove nedelje najavio novu fleksibilnost u servisiranju Windows-a samo za preduzeća, koja IT stručnjacima omogućava poništenje pojedinačnih nebezbednosnih elemenata ispravke kada ažuriranje nešto pokvari. Karakteristika, nazvana „Poništenje poznatog problema“, zvana KIR (Known Issue Rollback), neobično je iskreno priznanje da je skoro šestogodišnji eksperiment kompanije u kome se kupci primoravaju da prihvate celo ažuriranje ili da ga u potpunosti preskoče, nije uspeo.

Šta treba da znate kada odlučujete da li da izaberete Ubuntu LTS, Oracle Linux, Fedora Server, Red Hat Enterprise Linux ili SUSE Enterprise Server Sve veći broj mrežnih profesionalaca mora da se upoznaje sa Linuxom, jer ovaj operativni sistem podržava toliko korporativnih alata i platformi, uključujući softverski definisano umrežavanje i SD-WAN-ove, umrežavanje u oblaku, automatizaciju mreže i upravljanje konfiguracijom. Tokom decenija od kada je prvi put predstavljen, broj distribucija Linuxa je procvetao pošto programeri kreiraju verzije da bi zadovoljili potrebe određenih interesnih grupa. Iako sve verzije imaju zajedničko jezgro, svaka od njih ima prepoznatljive karakteristike primerene za određene svrhe. Ovaj članak prikazuje pet tih distribucija - Debian, Fedora, CentOS, RHEL i Ubuntu - kako ih nabaviti i instalirati, kao i procenu za šta bi one mogle da budu najprikladnije.

Sličnosti distribucija

Sve distribucije Linuxa koriste jezgro Linuxa i koriste ispravke koje se vrše u osnovnom softveru i procesima operativnog sistema. Sve koriste standardne Linux naredbe poput cd, ls, rm i cp za kretanje kroz strukturu direktorija. Takođe uključuju mnoge poznate komande poput find, grep, tail, more, cat i ps. Sve verzije Linuxa imaju slične komande za dodavanje i uklanjanje korisnika, premeštanje fajlova i interakciju sa spoljnim uređajima pomoću upravljačkih programa uređaja. Linux zajednica takođe je standardizovala LibreOffice kao paket produktivnosti, koji se često podrazumevano instalira.

Većina Linux sistema koristi systemd kao svoj početni sistem, upravljanje procesima i sistemski menadžer. Administratori koriste naredbu sistemctl da bi kontrolisali konfigurisanje i pokrenuli (start), ponovo pokrenuli (restart), omogućili (enable), onemogućili (disable), ponovo učitali (reload) ili proverili (check) status usluga pokrenutih na operativnom sistemu.

Što se tiče umrežavanja, većina Linux OS-ova koristi NetworkManager, podržava DHCP za IPv4 i DHCPv6, SLAAC sa RDNSS/DNSSL i izvorno podržava IPv6.

Glavne razlike distribucija

Postoji nekoliko važnih karakteristika za razlikovanje među Linux distribucijama.

Linux distribucije mogu da podržavaju različite arhitekture računarskog hardvera, mada su popularni x86-64-bitni i Arm. Neophodno je da izabetere distribuciju koju vaš hardver podržava.

Linux OS-ovi mogu da koriste različite podrazumevane tipove fajlova, s tim što su tipovi ext4 i xfs uobičajeni među popularnim Linux distribucijama.

Jedna od najistaknutijih razlika među Linu

Kako prelazimo na uslugu Desktop-as-a-Service zasnovanu na oblaku, ne bi trebalo da nas iznenadi da Chrome OS, originalni DaaS, pretiče macOS kao radna površina br. 2. Već godinama govorim da će Google-ov Chrome OS postati glavni konkurent Microsoft-ovom Windows-u. Pogrešno sam procenio vreme, ali moje predviđanje da će se „većina nas preseliti na operativne sisteme orijentisane na oblak“ konačno se ostvaruje. Prema najnovijim IDC-ovim izveštajima o prodaji računara, do četvrtog kvartala 2020. godine, Chromebook prestiže Mac za dva prema jedan.

Microsoft je tokom godina uveo brojna poboljšanja Windowsa 10, ali i dalje ima nekih dosadnih nedostataka. Mi vam pomažemo da ih rešite. Kada je debitovao 2015. godine, Windows 10 je rešio nekoliko problema koji su bili endemski u ranijim verzijama Windows-a - posebno Windowsa 8 - i Microsoft od tada neprekidno unapređuje Windows 10. Ali još uvek je daleko od savršenog operativnog sistema i ima svoje muke. Pregledom različitih korisničkih diskusija (kao i sopstvenih iskustava) identifikovali smo pet problema na koje se mnogi ljudi žale: česta, nezgodno tempirana ažuriranja Windowsa 10; izgubljeni prostor na disku; tromo pokretanje; dosadna obaveštenja; i problemi sa menijem Start.