Budući da se Windows 7 ubrzano približava krajnjem roku za podršku, vreme je da započnete nadogradnju organizacije na Windows 10. Koristite ovaj planer kao pomoć za osiguranje uspešne migracije.

Autor: Jonathan Hassel

Sve dobre stvari imaju svoj kraj, pa tako ni vladavina Windows-a 7 kao aktivno podržanog, dovoljno dobrog operativnog sistema nije izuzetak. Mada može da vam se čini kao da ste upravo završili naporno prebacivanje svojih Windows XP mašina na Windows 7, pokazalo se da Windows 7 sada ima preko deset godina, najmanje dve i po verzije iza Windows-a 10 (u zavisnosti da li se smatra da je Windows 8.1 samostalna verzija Windows-a), i da se brzo približava kraj Microsoftove podrške, u januaru 2020. godine.
Sve ovo znači da vam treba plan. Osim u nekim graničnim slučajevima, nema mnogo smisla trošiti vreme i novac za prelazak sa Windows-a 7 na Windows 8.1, jer tako dobijate svega još par godina podrške. Pametno ulaganje je preći na Windows 10, kupiti svima skupe Mac-ove, ili (auh!) instaliti Linux na radnu površinu. I dok će mala preduzeća možda moći svima da kupe MacBook-ove ili da pređu na Linux, velike kompanije sa puno softverskog ulaganja u Microsoftov stek nastaviće da koriste Windows, pa tako Windows 10 ostaje jedina opcija.

Unix je bio standard za računanarstvo presudno za poslovanje. Sada se jedva održava u životu. Kako će se to završiti?

U devedesetim godinama prošlog veka, pa čak i tokom 2000-ih, ako ste imali kritične aplikacije za koje se tražilo nula zastoja, otpornost, zaobilaženje grešaka i visoke performanse, a niste želeli mejnfrejme, Unix je bio vaše rešenje.  Ako vaše baze podataka, planiranje resursa preduzeća, ljudski resursi, platni spiskovi, računovodstvo i druge poslovne aplikacije nisu radile na mejnfrejmu, verovatno su radile na Unix sistemima četiri dominantna proizvođača: Sun Microsystems, HP, IBM ili SGI. Svaki od njih imao je svoju vlastitu aromu Unixa i vlastiti RISC procesor. Za fajlove i štampu, ili možda za servere manjih odeljenja u najboljem slučaju su korišćeni serveri koji rade sa čipom x86. Danas je to svet x86 i Linuxa, sa određenim prisustvom Windows servera. Praktično svaki superračunar na listi Top 500 izvršava neku aromu Linuxa i koristi procesor x86. SGI je odavno otišao. Sun je neko vreme živeo kroz Oracle, ali je 2018. godine Oracle konačno odustao. HP Enterprise isporučuje samo nekoliko Unix servera godišnje, prvenstveno kao nadogradnju za postojeće korisnike sa starim sistemima. Jedino je IBM još uvek u igri, isporučujući nove sisteme i unapređenja u svom operativnom sistemu AIX. Nećemo da mozgamo o tome kako smo došli dovde. Umesto toga, ovo je uvid u to gde komercijalni Unix ide, i kako i kada će na kraju umreti. (Napomena: Mi konkretno govorimo o propadanju komercijalnog Unixa. Besplatne varijante i varijante otvorenog koda kao što je FreeBSD, koji je nastao iz projekta Berkeley Software Development (BSD) na Univerzitetu Kalifornija u Berkliju, i GNU još uvek cvetaju.)

Linux je samo protok. Pravi OS - prava vrednost - je Kubernetes!

Operativni sistem više nije bitan. A za programera i za oblak to znači da Linux stvarno više nije važan. Dokaz za to se može videti po onome što se nije dogodilo. Kompanija Canonical, koja je iza Ubuntua, nije dobila IBM-ovu ponudu za otkup u iznosu od 34 milijarde dolara, mada bi osnivač kompanije Mark Shuttevorth prihvatio tu ponudu, uprkos protestima da kompanija ne traži kupca. Razlog zbog kojeg Canonical nije dobio tu ponudu, i neće je uskoro dobiti, je to što tehnološka industrija više ne ceni taj operativni sistem. Ili, pre bi se reklo, tehnička industrija ceni jedan nov operativni sistem: on se zove Kubernetes.

Juniks je veoma popularan operativni sistem. Koristi se ne samo u laboratorijama, već i na univerzitetima, ali i u industriji. Raspoložive su verzije ovog sistema za upotrebu na: računarima opšte namene, specijalizovanim računarima, personalnim računarima… Juniks je stabilan, moćan i fleksibilan operativni sistem visokih preformansi pogodan za izvršavanje kritičnih aplikacija od visoke važnosti. On, poput drugih operativnih sistema, predstavlja spoj između hardvera i aplikacija koje se na računaru izvode. Ima dve vrste funkcija:

1. Za upravljanjem radom hardvera.
2. Za upravljanje izvođenjem aplikacija.

Ubuntu, ali ne Linux kao takav, će se izvršavati u sledećem velikom ažuriranju Windowsa 10, Redstone. Da, Microsoft će omogućiti korisnicima da izvršavaju originalni Bash na Windowsu 10, i da, Ubuntu u sledećem velikom ažuriranju Windowsa 10, Redstone. Kako li su uspeli u tome? Najpre, Ubuntuova roditeljksa kompanija Canonical i Microsoft će ga izvršavati ne u Linuxu u kontejneru ili virtualnoj mašini (VM), već na Windowsovim vlastitim bibliotekama i programima, u podsistemu WSL (Windows Subsystem for Linux).

Microsoftovi direktori kažu da će najnovija kolekcija novih mogućnosti biti raspoloživa korisnicima Windowsa 10 ovog leta, a da će zvanično da se zove Windows 10 'Anniversary Update.' Sada je zvanično: Microsoftovo sledeće veće ažuriranje Windowsa 10, šifrovano kao Redstone 1, biće raspoloživo ovog leta. Microsoftovi direktori su potvrdili datum prvog dana konferencije Microsoft's Build 2016, 30. marta u San Francisku.