Из техничких разлога садржај читалишта можете пратити искључиво на латиници.

Virtualizacija i Cloud computing (2.)

Instant-On Gaps

Virtuelizovana okruženja ne moraju obavezno biti manje sigurna od fizičkih rešenja. Međutim u nekim slučajevima, praktično korišćenje virtuelizacije povlači sa sobom određene rizike, sem ukoliko administratori nisu upoznati sa istim i preduzmu određene korake da bi se propusti uklonili. Instant-On Gaps je primer takvog propusta.

Pored konsolidacije servera, firme koriste prednosti dinamičke prirode VM-a kao što su kloniranje, premeštanje VM, zatim stvaranje test okruženja i mašina za backup-ovanje.

Kao rezultat svega toga, kada se VM-e aktiviraju i deaktiviraju u brzim ciklusima

konstantno pružanje sigurnosti ovim VM-ama može biti veliki izazov.

Sigurnost određenih VM-a posle nekog perioda može toliko odstupati od početnog stanja da samo startovanje VM-e predstavlja bezbednosni propust. Čak i ukoliko su virtuelne mašine skrivene, napadač im i dalje može pristupiti. Može se desiti i da nove VM-e mogu biti klonirane uz pomoć VM template-a sa out-of-date bezbednošću. Čak ukoliko su nove VM-e kreirane iz template sa antivirus softverom i drugim aplikacijama za bezbednost, VM-ama je potreban security agent kako bi obezbedile antivirusnom softveru uvek ažuriranu bazu potpisa.

Kada skrivena, reaktivirana ili klonirana VM-a nema update-ovanu bazu potpisa, napadač je u mogućnosti da iskoristi propust na duže vreme. Ukoliko guest VM-a nije online u toku premeštaja ili update-ovanja antivirus softvera, biće skrivena u nezaštićenom stanju i trenutno ugrožena kada se pojavi online. Jedna od mogućnosti da se ovakav scenario predupredi je postavljanje jedne VM-e na host koja će se brinuti o tome da svaka guest VM-a koja je klonirana i aktivirana se automatski i ažurira.

 

Kontrola resursa

Kada se operacije koje zahtevaju tešku upotrebu resursa kao što je npr. regularno skeniranje sistema antivirusom i ažuriranje antivirus aplikacije, inače dizajnirane da se pokreću na fizičkim uređajima, pokrenu na VM-ama mogu dovesti do teškog opterećenja sistema. Kada se ove operacije istovremeno pokrenu na svim VM-ama rezultat je tzv. “antivirus storm” i povlači značajno korišćenje procesora, memorije i uređaja za skladištenje podataka.

Nasleđena bezbednosna struktura sa sobom povlači linerano povećanje alokacije memorije kako broj VM-a raste na jednom host-u. U fizičkom okruženju antivirus aplikacija mora biti instalirana na svakom operativnom sistemu. Ovaj način nije primenjiv u virtuelizovanom okruženju jer bi podrazumevao da svaka VM-a zahteva dodatne resurse da bi se zaštitila od napada što sa sobom povlači neželjeno iscrpljivanje resursa.

Ukoliko se ne uzme u obzir glavni cilj virtuelizacije neki proizvodi predlažu random-izaciju i stvaranje grupa da bi se izbeglo dodatno, nepotrebno korišćenje resursa. U slučaju random-izacije se ne poboljšava situacija jer je potrebno obezbediti veći period za kompletno skeniranje sistema, dok grupiranje odbacuje dinamičku prirodu virtuelizovanih sistema jer zahteva rekonfigurisanje VM-a posle kloniranja ili migracije.

Rešenje je dedicated-scanning VM-a koja koordinira skeniranjima na svim VM-ama.

Tzv. agent-less antivirus uklanja antivirus software sa guest VM-a i prebacuje njihovu ulogu na dedicated-scanning VM-u i samim tim smanjuje potrebu za dodatnim korišćenjem resursa.

Cloud Computing Kontrola i Bezbednost

Uvod

Cloud computing je dodatna opcija prilikom virtuelizacije sistema, dodajući automatizaciju virtuelnom okruženju. Napredak u izradi virtuelnih sistema omogućava firmama bolje iskorišćenje kapaciteta fizičkih servera čiji hardver koriste. Jedan od glavnih ciljeva je smanjenje cene poslovanja.

Servis provajderi su vremenom otkrili da korišćenjem virtuelizacije mogu koristiti tzv. single-tenant sisteme kao multi-tenant na već postojećem hardveru. Private cloud sistemi generalno imaju bolje iskorišćenje resursa i lakše održavanje. Struktura ovih različitih cloud sistema – private, public i hybrid- omogućava različite nivoe kontrole i uticaja na bezbednost istih.

Private Cloud Servis Modeli

Private cloud sistemi proširuju virtuelizaciju dodajući joj automatizaciju da obezbedi samouslužni portal koji omogućava firmama on-demand pristup kompjuterskim uslugama. Virtuelizovanom infrsatrukturom različita odeljenja u firmi mogu deliti iste podatke na istom host-u.

Privatni cloud sistemi mogu biti kontrolisani kompletno in-house ili koristiti third party hardware. Međutim s obzirom da private cloud sistem se zasniva na sopstvenom hardveru i omogućava hypervisor nivo kontrole, lakši je za konfiguraciju od public cloud sistema.

Public Cloud Servis Modeli

Public cloud je multi-tennant okruženje ponuđeno od strane provajdera , sa manjom kontrolom od private cloud sistema i većom izloženošću na napade. Koriste se najčešće tri modela kontrole:

  • Infrastructure as a Service (IaaS) - Servis provajderi nude VM platformu i hardver sa CPU-om, memorijom, uređajem za skladištenje i mrežom. Firme mogu razvijati svoje VM-e u ovom okruženju. Firme imaju kontrolu nad operativnim sistemom, podacima na disku i instaliranim aplikacijama. Nemaju kontrolu nad hardverom i hypervisor-om ali zadržavaju veliku kontrolu u bezbednosti sistema.
  • Platform as a Service (PaaS) - Firme imaju kontrolu nad aplikacijama i limitiranu kontrolu nad aplikacijama za hosting konfiguraciju. Što se bezbednosti sistema tiče u potpunosti se oslanjaju na servis provajdera.
  • Software as a Service (SaaS) - Firme imaju kontrolu nad limitiranim brojem korisnika - konfiguracija opcija vezana za aplikacije, i u potpunosti se oslanja na provajdera kada je bezbednost sistema u pitanju.

U PaaS i SaaS sistemima firme se oslanjaju u potpunosti na servis provajdera. Ovo praktično znači da je odgovornost osobe zadužene za sigurnost samo ta da se zaštite šifre, korisnička imena i browser sesije zaposlenih. SaaS provajder je zadužen za svu ostalu kontrolu. U većini slučajeva SaaS provajderi nude izuzetno sigurne sisteme i dobro treniran tim koji obezbeđuje visok nivo sigurnosti sistema.

IaaS model nudi najveću fleksibilnost firmama kada je u pitanju konfiguracija bezbednosnih alata i mnogi IaaS provajderi nude samo osnovni stepen bezbednosti.

 

Hybrid Cloud Service Model

Hybrid cloud sistemi su kombinacija public i private cloud-a i omogućavaju da se kritični podaci obrađuju sigurno u private-cloud okruženju dok manje bitni podaci mogu biti smešteni u public cloud-u.

Samim tim hybrid cloudsistemi poseduju iste rizike kao i public i private cloud ali su fleksibilniji jer se mogu birati različiti nivoi sigurnosti u zavisnosti od značaja podataka.

Enkripcija podataka je dobar izbor u ovom slučaju iz razloga da ukoliko su podaci enkriptovani mogu se sigurno čuvati ili na public ili na private cloud-u. Ovo omogućava firmama izbor cloud-a na osnovu pruženih resursa a ne bezbednosti koji jedan od ova dva pružaju.