Из техничких разлога садржај читалишта можете пратити искључиво на латиници.

Arhitektura mrežnog upravljanja (1.)

Na početku razvoja umrežavanja, kada su računarske mreže bile primitivno sredstvo za istraživanje, a ne infrastruktura od presudnog značaja za svakodnevni rad miliona ljudi, o „upravljanju mrežom" nije bilo ni govora. Kad god bi se naišlo na neki problem, jedina mogućnost bila je promena parametara i ponovno pokretanje datog hardvera ili softvera, a ako je problem otkriven na nekoj udaljenoj lokaciji, onda je to moralo da se uradi fizički na toj lokaciji, što je znatno usporavalo rešavanje i najsitnijih problema.

 

Kako su javni Internet i privatne internet mreže lagano rasli u veliku globalnu infrastrukturu, rasle su i potrebe za nekim ko bi sistematičnije upravljao sve većim brojem komponenata neophodnim za funkcionisanje jednog takvog sistema.

Računarske mreže sastoje se od mnogo složenih delova hardvera i softvera koji se nalaze u međuso­bnoj interakciji – od linkova, svičeva, rutera, matičnih računara i drugih uređaja koji predstavljaju fizičke komponente mreže, pa do brojnih protokola (i u hardver­skoj i u softverskoj varijanti) koji kontrolišu i koordiniraju rad ovih uređaja. Kada se od stotina ili hiljada ovakvih komponenata napravi mreža, dešava se da neke od ovih komponenata ne funkcionišu, da mrežni elementi nisu konfigurisani na najbolji način, da su mrežni resursi preopterećeni, ili da neka od mrežnih komponenata jednostavno otkaže. Da bi se jedan ovakav sistem održavao u ispravnom stanju, moraju da nam budu na raspolaganju odgovarajući mehanizmi za praćenje i kontrolu mreže; imajući u vidu postojanje čak i hiljade mre­žnih komponenata koje su raspoređene na širokom prostoru, osoblje koje se nalazi u Stanici za upravljenje mrežom nema nimalo lak posao.

U ovom radu pozabaviću se osnovnim arhitekturama, mehanizmima i protokolima za upravljanje mrežnom infrastrukturom.


2 Osnovna arhitektura NMS-a

Generalno, sistem za upravljanje mrežom ima osnovnu arhitekturu kao što je prikazano na slici.

Slika 1: Arhitektura sistema za upravljanje mrežom

Arhitektura sistema za upravljanje mrežom satoji se od sledećih elemenata:

  • Stanica za upravljanje mrežom; na ovoj stanici izvršava se upravljačka aplikacija koja prikuplja informacije o upravljanim uređajima od upravljačkih agenata koji se nalaze u upravljanim uređajima. NM aplikacija tipično procesira velike količine podataka, tako što reaguje na događaje i priprema relavantne informacije za prikaz. Ona obično ima kontrolnu konzolu sa GUI interfejsom, koji dozvoljava administratoru da vidi grafičku predstavu mreže, kontrolnih upravljačkih uređaja i programa NM aplikacija. Neke NM aplikacije programirane su tako da reaguju na informacije prikupljene od upravljačkog agenta i/ili na postavljene pragove sa sledećim akcijama:
    • izvršiti test i automatski korektivnu akciju (rekonfiguraciju, isključenje...);
    • zabeležiti mrežni događaj;
    • prezentovati statusne informacije i obavestiti operatera.
  • Upravljani uređaj: može biti bilo koji tip čvora u mreži, kao što su računar, štampač, ruter... Upravljani uređaj sadrži upravljački agent.
  • Upravljački agent: obezbeđuje informacije o upravljanom uređaju NM aplikacijama i takođe može da prihvati kontrolne informacije.
  • Protokol za upravljanje mrežom: protokol koji koriste NM aplikacije i upravljački agenti za razmenu upravljačkih informacija.
  • Upravljačke informacije: informacije koje se razmenjuju između NM aplikacija i upravljačkih agenata i koje dozvoljavaju monitoring i kontrolu upravljanih uređaja.