Добављач технологије за препознавање лица обећава деци у школама у Великој Британији брзу услугу ако пристану да своје оброке плаћају користећи споменути систем. Према данашњим извештајима, технологија за препознавање лица користи се у више школа у Великој Британији како би ученицима омогућила да плате оброк. У области Шкотске која обухвата и острво Аран, девет школа ће почети да наплаћује оброке у школској кантини користећи технологију скенирања лица. Надлежни орган и компанија CRB Cunninghams, која добавља и примењује технологију, тврде да ће систем смањити редове, а тако и могућност ширења вируса ковид-19, јер ће се укинути плаћање картицама или скенирањем отиска прста, наводи се у данашњем издању Фајненшал тајмса.

Иако је коначна цена услуга сајбер-криминалаца обично тема преговора, напади на појединце су најскупљи, наводи се на веб-страници Comparitech. На тамној страни интернета, познатијој као дарк wеб, могу се пронаћи, прецизније, купити разноразне илегалне и криминалне услуге и производи међу којима се, свакако, налазе и многобројне услуге у домену сајбер-криминала. Од хакера за изнајмљивање можете да купите разноврсне услуге, од хаковања веб-локација преко DDoS напада и прилагођеног злонамерног софтвера до промене школских оцена. Сигурно се питате колико такве услуге коштају. У блогу који се у уторак појавио на веб-страници Comparitech наводи се да је извршено испитивање врсте услуга хаковања доступних на мрачном вебу, као и цене које су одређене за поједине услуге. Истраживачи из компаније Comparitech су при обављању своје анализе проучили више од 100 пописа из 12 различитих хакерских услужних фирми. Коначне цене многих услуга одређују се на основу времена, обима, сложености и нивоа ризика, каже аутор објаве Пол Бишоф. Поред тога, компанија Comparitech је успела да пронађе просечне цене за многе од тих незаконитих услуга. Цене су обично наведене у биткоинима, које је Comparitech за свој извештај претворила у америчке доларе.

Скенирање корисничког садржаја, како се технологија назива, заиста би требало сматрати прислушкивањем и, у складу с тим, требало би га законски регулисати. Вековима је шифровање било искључиво у домену државних институција. Онда су, 1976. године, Витфилд Дифи и Мартин Хелман осмислили практичну методу за успостављање заједничког тајног кључа преко аутентификованог (али не и поверљивог) комуникационог канала без употребе претходно дељене тајне. Следеће године, три научника са MIT-а – Рон Ривест, Ади Шамир и Леонард Адлеман – смислили су RSA алгоритам (назван по њиховим иницијалима) за његову имплементацију. Био је то почетак криптографије помоћу јавног кључа, бар у јавном домену.

Путници нису могли да се укрцају на трајекте и у авионе јер су имали проблема да приступе својој ковид-пропусници на телефону. Путницима је онемогућено укрцавање у авионе и на трајекте за путовања у иностранство јер је функционисање апликације британског Министарства здравља (HNS) било прекинуто на четири сата. Људи, једноставно, нису могли да приступе својој ковид-пропусници да би показали и доказали свој статус вакцинације. Многи су покушали да преузму информације које су у многим земљама потребне пре поласка – укључујући QR кôд и детаље о вакцинама које су примили – али добили су само поруку да „покушају поново касније“, што је изазвало хаос и бес.
Проблеми у апликацији и на веб-страници нхс.ук почели су да се појављују у среду пре подне, а одсек NHS Digital је рекао да је проблем био решен до 16.30. За прекид функционисања је крив „технички проблем са глобалним добављачем услуга који је утицао на многе различите организације“.

Компјутер који би успешно могао да положи тест Алана Тјуринга представљао би велики корак ка развоју опште вештачке интелигенције. Британски математичар и стручњак за криптологију Алан Тјуринг је 1950. године објавио рад у коме је представио изазовни мисаони експеримент. Такозвани Тјурингов тест је игра за три особе у којој рачунар користи писану комуникацију како би покушао да превари људског испитивача да помисли да је рачунар права особа. Упркос великом напретку у развоју вештачке интелигенције, ниједан рачунар никада није положио Тјурингов тест.

Објаве у споменутој услузи, која је у власништву компаније „Мајкрософт“, цензурисане су у Кини, у складу са законима који се у тој земљи спроводе. Услуга LinkedIn је у четвртак рекла да ће затворити своју услугу умрежавања стручњака и високообразованих професионалаца у Кини крајем ове године. Као разлоге за такав поступак навела је „знатно захтевније оперативно окружење и строже захтеве усклађивања“. Услуга, која је у власништву компаније „Мајкрософт“, саопштила је да ће понудити нову апликацију која би се усредсредила само на огласе за послове у Кини. Нова апликација неће имати функције друштвених мрежа, као што су дељење објава и коментарисање, које су биле кључне за успех LinkedIn-а у Сједињеним Државама и другим земљама у свету. Одлука о укидању услуге завршава један од најдалекосежнијих експеримената иностране друштвене мреже у Кини, где влада строго контролише интернет. Твитер и Фејсбук су већ годинама блокирани у Кини, а компанија „Гугл“ се повукла пре више од једне деценије. Кинески интернет, који функционише иза система филтера познатог као Велики заштитни зид, строго је цензурисан и развија се у посебном смеру.