11. marta 2011. godine, najgora nuklearna katastrofa u istoriji pukla je kao bomba. Čak i sada, roboti se približavaju samo toliko da vide koliko je stanje stvarno loše. Svrbi me nos. Instinktivno podižem ruku, ali moji prsti, prekriveni sa tri rukavice - jedne od platna, dve od lateksa - udaraju u providni plastični štit gas maske. Ruka mi nespretno drži svesku i olovku. Nosim beli Tyvek kombinezon preko pantalona, košulje i glave, koja je pokrivena svetlo žutim šlemom. Takođe nosim duple čarape i teške gumene čizme. Hodanje nije lako, a opremu osećam kao nespretnu drugu - i treću, i četvrtu - kožu. Klaustrofobična oprema izgleda kao pravo iz trilera o zombi apokalipsi. A tu je i taj svrab koji ne mogu da počešem.  Za svu tu zaštitu postoji dobar razlog - nalazim se unutar šupljeg vrha reaktora Jedinice 3 u nuklearnoj elektrani Fukušima Daiči. Da, upravo Fukušima Daiči, mesto najgore nuklearne katastrofe na svetu. Jedinica 3 je bila jedan od tri reaktora osakaćenih 11. marta 2011. godine, nakon što je zemljotres od 9 stepeni Rihterove skale udario 129 km od obale Japana. (Jedinice 4, 5 i 6 u Daičiju nisu u to vreme radile.) Potres je toliko tresao da je pomerio Zemljinu osu za skoro 10 centimetara, a obalu Japana za 2,5 metra. U to vreme je radilo jedanaest reaktora u četiri nuklearne elektrane širom regiona. Sve su se isključile automatski. Sve su prijavile da nema značajne štete.

Od Bitbucket-a i GitLab-a do AWS CodePipeline-a i Travis CI-ja, pogledajte ovih 10 usluga za oblak da biste automatizovali svoje softversko građenje, testiranje i implementaciju. Oblak i kontinuirana integracija (engl. CI - continuous integration) su prirodno povezani. Dok nas oblak oslobađa muke instaliranja i održavanja fizičkih servera, kontinuirana integracija automatizuje mnoge mučne poslove izgradnje, testiranja i implementacije našeg koda. Ako oboje ima za cilj da se rasterete razvojni timovi, ima smisla da se oni kombinuju i tako se jednim korakom eliminiše još više napora. Postoje mnoge usluge kontinuirane integracije i sve one rade uglavnom isto, bar u apstraktnom smislu. One počinju sa listom zadataka kao što su prevođenje ili testiranje, koji se moraju obaviti pre nego što svet počne da koristi genijalnost vašeg novog softvera. Kada potvrdite svoje linije koda, alati počinju izvršavanje po kontrolnoj listi sve dok ne naiđu na prepreku. Ako ne bude prepreka, svi su zadovoljni.

Razmislite dalje od užasne (i pravedno otkazane) televizijske emisije CSI Ciber; digitalna forenzika je ključni aspekt zakona i poslovanja u doba interneta i može da predstavlja korisnu i unosnu karijeru.

U ekskluzivnom intervjuu, vrhovni šef Googlea kaže da bi veštačka inteligencija jednog dana mogla da prepozna da li ste frustrirani, ili da nastavi razgovor tamo gde ste stali. Sa visine od 170 metara, Google-ov potpredsednik inženjerstva Scott Huffman gleda horizont Las Vegasa. Sunčano popodne početkom januara i Google trenutno poseduje ovaj grad. Gigant za pretraživanje je zbog marketinških bliceva došao na CES, najveću tehnološku predstavu na svetu. Njegov jedini zadatak je oglašavanje Google Assistanta, njihovog softvera za digitalnog domara koji kontroliše vaš pametni termostat, pribavlja informacija o vašem letu i čita vam naslove iz novina. Huffman, potpredsednik inženjerstva za Assistant, stoji sa mnom u velikoj staklenoj kugli na High Rolleru, verziji osmatračkog točka London Eye u gradu greha. Upravo smo stigli do vrha. Dole se vide reči "Hey Google", okidački pozdrav za Assistant, ispisane džinovskim slovima na kongresnom centru u Las Vegasu. Pozdrav je delimično zaklonjen uglom druge zgrade koja zadire u vidokrug, tako da znak izgleda kao da kaže: "Hey Go".

I dok veštačka inteligencija i roboti menjaju mnoga radna mesta u privredi, postoje zanimanja koja će uvek zahtevati ljudsku kreativnost i rasuđivanje. Automatizacija i veštačka inteligencija su popularni izrazi koji su neodvojivi deo svakodnevnog života i, iz godine u godinu postaju neizbežniji. Njihov nagli razvoj omogućio je mašinama da zamene ljude u obavljanju određenih zadataka i dovedu do delotvornijeg napretka. Ipak, postoji još mnogo poslova koje mašine ne mogu da obavljaju jednostavno zbog toga što nisu dorasle zadatku. Navešćemo samo nekoliko zanimanja koje ni roboti ni mašine ne mogu da obavljaju, bar ne u skorijoj budućnosti.

Automatizacija može da poveća efikasnost, smanji greške i oslobodi osoblje za zadatke veće vrednosti - posebno kada se preduzima kao deo strateškog napora kompanije. Evo gde da se počne. Da biste iskoristili inovacije kao što je veštačka inteligencija, morate najpre da se udaljite od manuelnih poslova. Samo zbog toga, automatizacija bi trebalo da bude ključni kratkoročni prioritet za većinu direktora informacionih tehnologija. Automatizacija nije samo ušteda vremena ili novca. Ako je dobro urađena, automatizacija smanjuje greške, povećava zadovoljstvo zaposlenih jer oslobađa osoblje od zamornih zadataka, poboljšava iskustvo korisnika i omogućava vam da povećate broj korisnika. Automatizacija vas takođe primora da se pozabavite skrivenim problemima u vašim procesima koje obično mora da rešava osoblje koje na tim procesima radi. Takvo rutinsko bavljenje izuzecima uveliko smanjuje produktivnost zaposlenih. Automatizovani sistemi su i samouslužni sistemi; automatizovanje najčešćih zadataka u procesu oslobodiće vreme koje će osoblje moći da posveti nijansiranijim problemima koji zahtevaju prosuđivanje.