Facebook, Instagram i WhatsApp spadaju među najčešće preuzimane aplikacije 2010. godine.

Autor: Alison DeNisco Rayome

U deceniji od 2010. godine primetili smo neke značajne promene u načinu na koji komuniciramo sa svetom: Sada se vozimo sa nepoznatima preko platformi za vožnju poput Uber-a i Lifta, iznajmljujemo tuđe kuće preko Airbnb-a i Vrbo-a umesto da rezervišemo hotel. Takođe na telefonima igramo video igre kvaliteta konzole sa Apple Arcade i mobilnim izdanjima igara kao što su Call of Duty. U središtu svih ovih promena nalazi se jedna stvar: mobilne aplikacije. Samo u 2019. godini ljudi širom sveta se približavaju preuzimanju rekordnih 120 milijardi aplikacija na iOS i Android uređajima - što je povećanje od 5% u odnosu na godinu pre toga, pokazao je u ponedeljak izveštaj analitičke firme App Annie. Ovaj broj se odnosi samo na nova preuzimanja, a ne na ponovne instalacije ili ažuriranja aplikacija, navodi se u izveštaju. Potrošnja na aplikacije raste još brže, približavajući se 90 milijardi dolara širom sveta ove godine - što je 15% više nego prošle godine.

Većina direktora za bezbednost informacija ne očekuje da će biti otpuštena zbog prekršaja bezbednosti.  Svega 6,8% od 207 američkih direktora za bezbednost informacija (engl. CISO- chief information security officer) anketiranih od strane Osterman Research-a za Nominet izveštaj 2019, „Život unutar poligona: Razumevanje modernog direktora za bezbednost informacija" (https://www.nominet.com/life-inside-the-perimeter-understanding-the-modern-ciso/), veruje da bi značajno kršenje bezbednosti dovelo do njihovog otpuštanja. Samo 21,7% kaže da bi možda dobili službeno upozorenje. U stvari, većina tih direktora - 56% - kaže da bi im kolege rukovodioci priskočili u pomoć i pomogli im da to razreše.

Autor: Mary K. Pratt

Oni mere šta se blokira ili uklanja i zašto. Ubrzo nakon što je početkom ove godine napustio međunarodni aerodrom Bole u Adis Abebi u Etiopiji, Moses Karanja se u automobilu sa pozivom iz aplikacije suočio sa neprijatnom situacijom: nije mogao da plati vozaču. Dok se vozio u grad, telekom pod državnom kontrolom zatvorio je pristup internetu, zbog čega je aplikacija postala beskorisna. Ni Karanja ni vozač nisu znali koliko treba da košta njegova vožnja. Karanja, doktorant Univerziteta u Torontu, izvukao je nešto gotovine i dogovorio se sa vozačem. Ali uskraćivanje usluga koje je usledilo posle niza atentata u zemlji u junu, nateralo je Karanju da razmotri koliko je duboko i dugo bilo to uskraćivanje. Sumnjao je da su neke usluge, poput WhatsAppa, ostale nedostupne čak i kada su se drugi delovi interneta pojavili nekoliko dana nakon ubistava.

Autor: LAURA HAUTALA

Veštačka inteligencija pomogla je potvrđivanje jedne od najstarijih ideja o evoluciji, ali je postavila i nova pitanja. Prirodni svet je pun kopiranja. Piralidski moljci koriste iste piskave zvukove upozorenja kao tigrasti moljci da uplaše predatore, a bezopasne kraljeve zmije i otrovne koraljne zmije imaju sličnu obojenost. Kraljeve zmije i piralidski moljac koriste se nečim što se naziva Batezijska mimikrija, kada bezopasna vrsta plaši predatore tako što se predstavlja kao nešto svirepije ili otrovnije. To, naravno, nije namerno lukavstvo; reč je o tome da su vremenom kraljeve zmije koje su češće bile zamenjene za koraljnu zmiju preživele dovoljno dugo da se razmnože, pa su prenele tu sličnost na svoje potomstvo.

Autor: Kiona N. Smith

Graboid je prvi poznat primer kriptominirajućeg crva koji se koristi za stvaranje botneta koji se širi pomoću kontejnera. Napadači koriste implementacije Docker Engine koje su izložene Internetu bez autentifikacije i tako implementiraju i pokreću zlonamerni softver za prekopavanje kriptovaluta na serverima. Novi botnet za kriptovalute sa mogućnostima samopoširivanja do sada je zarazio preko 2.000 takvih primena Dockera.
„Bilo je slučajeva širenja zlonamernog softvera koji se širi kao crv, ali ovo je prvi put da vidimo kako se kriptoaktivni crv širi koristeći kontejnere u Docker Engine-u (Community Edition)“, izjavili su danas (https://unit42.paloaltonetworks.com/graboid-first-ever-cryptojacking-worm-found-in-images-on-docker-hub/) istraživači iz Palo Alto Networks-a. "S obzirom da većina tradicionalnog softvera za zaštitu krajnjih tačaka ne vrši pregled podataka i aktivnosti unutar kontejnera, ova vrsta zlonamernih aktivnosti može biti teška za otkrivanje."

11. marta 2011. godine, najgora nuklearna katastrofa u istoriji pukla je kao bomba. Čak i sada, roboti se približavaju samo toliko da vide koliko je stanje stvarno loše. Svrbi me nos. Instinktivno podižem ruku, ali moji prsti, prekriveni sa tri rukavice - jedne od platna, dve od lateksa - udaraju u providni plastični štit gas maske. Ruka mi nespretno drži svesku i olovku. Nosim beli Tyvek kombinezon preko pantalona, košulje i glave, koja je pokrivena svetlo žutim šlemom. Takođe nosim duple čarape i teške gumene čizme. Hodanje nije lako, a opremu osećam kao nespretnu drugu - i treću, i četvrtu - kožu. Klaustrofobična oprema izgleda kao pravo iz trilera o zombi apokalipsi. A tu je i taj svrab koji ne mogu da počešem.  Za svu tu zaštitu postoji dobar razlog - nalazim se unutar šupljeg vrha reaktora Jedinice 3 u nuklearnoj elektrani Fukušima Daiči. Da, upravo Fukušima Daiči, mesto najgore nuklearne katastrofe na svetu. Jedinica 3 je bila jedan od tri reaktora osakaćenih 11. marta 2011. godine, nakon što je zemljotres od 9 stepeni Rihterove skale udario 129 km od obale Japana. (Jedinice 4, 5 i 6 u Daičiju nisu u to vreme radile.) Potres je toliko tresao da je pomerio Zemljinu osu za skoro 10 centimetara, a obalu Japana za 2,5 metra. U to vreme je radilo jedanaest reaktora u četiri nuklearne elektrane širom regiona. Sve su se isključile automatski. Sve su prijavile da nema značajne štete.