Из техничких разлога садржај читалишта можете пратити искључиво на латиници.

Uticaj računara na zdravlje

U poslednje tri decenije računari su značajno izmenili ne samo radno već i životno okruženje čoveka pojednostavljujući i ubrzavajući različite vrste zadataka u raznim oblastima. Ipak, ovakav napredak tehnologije je doveo i do pojave različitih zdravstvenih problema kod ljudi koji koriste računare. Malo ljudi u potpunosti shvata koliko je naporan rad na računaru za naše telo i koliko je veliki njegov uticaj na naše fizičko i mentalno zdravlje.

Za potrebe ovog rada, definisaćemo „računar“ kao kombinaciju opreme i nameštaja koji čine: računarski hardver, računarsko radno mesto i radna okolina. U ovom smislu računarski hardver čine displej monitor/monitori, tastatura i/ili miš ili drugi „input“ uređaji. Računarsko radno mesto podrazumeva računar i računarski nameštaj (sto, stolica, telefon, printer i sl). Na kraju, radnu okolinu čine osvetljenje, ventilacija, buka i sl u radnom prostoru.

Bez obzira da li se govori o radu na računaru u okviru ili van radnog mesta, kada govorimo o uticaju računara na zdravlje, nameću se sledeća pitanja: Koji su to potencijalni zdravstveni problemi do kojih može doći prilikom upotrebe računara? Koji faktori utiču na pojavu zdravstvenih tegoba? Na koji način se može bezbedno raditi na računaru?

Potencijalni zdravstveni problemi koji se povezuju sa radom na računaru

Zdravstveni problemi koji se povezuju sa radom na računaru se mogu podeliti u četiri osnovne grupe i to:

  1. Fizička neprijatnost, bol ili povreda
  2. Vidne smetnje i promene na očima
  3. Stres
  4. Zamor

1. Fizička neprijatnost, bol ili povreda

Rad na računaru može da dovede do pojave problema u vezi sa mišićima, vezivnim tkivom, tetivama, zglobovima, koštanim strukturama, cirkulacijom, nervima i kožom. Simptomi koji se opisuju ponekad imaju medicinski naziv bolesti kao na primer: sindrom karpalnog tunela, epikondilitis, ali češće se koriste generalni opisi kao što su: sindrom okupacione prekomerne upotrebe (engl: occupational overuse syndrome) ili povreda repetitivnog naprezanja (engl: repetitive stain injury). U poslednje vreme često se upotrebljava i opisni izraz povreda postepenog procesa (engl: gradual process injury). U okviru ovih zdravstvenih problema korisnici računara se žale na bol, ukočenost, slabost, osećaj žarenja i neprijatnost u rukama, vratu ili leđima.

Korisnici računara često navode da se ovi simptomi pogoršavaju u toku radne nedelje, a da se tegobe smanjuju vikendom ili na godišnjem odmoru.

2. Vidne smetnje i promene na očima

Prema navodima stručnjaka 70 do 75% onih koji rade ili sede za računarom imaju problem sa vidom. Ovo stanje nazvano je “sindrom računarskog vida”.
Iako, za sada, nema pouzdanih dokaza da upotreba kompjutera dovodi do trajnog oštećenja očiju, ovi simptomi mogu predstavljati značajan problem.
U sklopu sindroma raunarskog vida mogu se javiti vidne smetnje u smislu otežanog fokusiranja, promene u percepciji boja, osetljivost na svetlot, osećaj treperanja teksta. Čest je osećaj suvoće, crvenilo, svrab, peckanje, pojačano suzenje, osećaj težine u kapcima. Kod nosilaca kontaktnih sočiva često se javlja osećaj stranog tela u oku.

Da bi se ublažile ili eliminisale tegobe nastale dugotrajnim radom na računaru oftalmolozi savetuju da se:

  • Podesi osvetljenje monitora na intenzitet koji prija očima,
  • Ograniči vreme neprekidnog rada za računarom.
  • Korisnih računara bi trebalo da poštuje pravilo da na svakih 20 minuta gleda u daljinu 20 sekundi.
  • Savetuje se upotreba specijalnih filtera u naočarima ili za ekran koji smanjuju odsjaj. Nošenje posebnih naočara dizajniranih za rad na kompjuteru smanjuje naprezanje oka. One mogu imati i dioptriju, ukoliko je to potrebno, a poželjno je da imaju i antirefleks sloj.

3. Stres

Stres se može definisati kao događaj ili okolnost koja dovodi čoveka do percepcije da će fizički ili psihološki zahtevi koje ima pred sobom prevazići granice njegovih mogućnosti. Simptomi stresa uključuju pojavu iritabilnosti, fizičkog bola, problema u koncentraciji, snu, nemogućnost da se osoba opusti, zamor, depresiju, anksioznost, teškoće u logičnom zaključivanju i donošenju odluka. Stres se može javiti na poslu (novo zaposlenje, promena radnog mesta, dugo radno vreme), ali i van njega (nepovoljna životna ili porodična okolnost i sl) kod korisnika računara.

4. Zamor

Zamor podrazumeva privremenu nemogućnosti ili smanjenu mogućnost da se adekvatno reaguje u nekoj situaciji i koja je posledica prevelike predhodne aktivnosti. Prevelika aktivnost koja je predhodila nekoj situaciji u kojoj se osoba žali na zamor može biti fizička, mentalna ili emocionalna.

Korisnici računara se najčešće žale na fizički zamor koji za posledicu ima pojavu bola ili neprijatnosti u nekom delu tela. Mentalni zamor se javlja kod dužeg rada na računaru, zatim ukoliko postoje kratki rokovi za izvršenje nekog radnog zadatka ili je radni zadatak kompleksan. Emotivni zamor se najčešče javlja u stituaciji kada je prisutan mentalni zamor, npr. u slučaju kratkih rokova za izvršenje nekog radnog zadatka može se javiti osećaj nesigurnosti ili neko drugo emotivno stanje ili reakcija.

Faktori koji utiču na pojavu zdravstvenih tegoba prilikom rada na računaru

Rad na računaru podrazumeva interakciju čoveka sa računarom, računarskim radnim mestom, računarskom okolinom, ali i sa drugim korisnicima računara i ljudima iz radne okoline. Sve ovo ima značajne fizičke i psihosocijalne implikacije za korisnika računara koji mogu uticati na zdravlje. Ne treba izgibiti iz vida ni činjenicu da svaka osoba reaguje na specifičan i individualan način u datoj situaciji.

U literaturi se opisuje uticaj sedam različitih faktora koji utiču na pojavu zdravstvenih tegoba prilikom rada na računaru, posebno do pojave fizične neprijatnosti, bolova i povreda. To su:

  • Individualni faktori
  • Psihosocijalni faktori
  • Organizacija rada
  • Neadekvatno računarsko radno mesto
  • Jednoličnost radnih zadataka
  • Neprikladni/iznuđeni pokreti tela u toku korišćenja računara
  • Faktori radne okoline

Uslovi za bezbedan po zdravlje rad na računaru

Kao što je već rečeno, računari čine značajan deo radnog okruženja velikog broja zaposlenih ljudi. U poslednje vreme sve veći broj ljudi koristi računare i van radnog mesta. Računare koriste i deca, studenti, nezaposlene osobe i penzioneri. Za sve korisnike računara, neophodo je postojanje bezbednih uslova za rad na računaru ili upotrebu računara kako bi se sprečila pojava zdravstvenih tegoba o kojima je do sada bilo reči.

Kada se govori o radu na računaru u sklopu radnog mesta tj. zaposlenja neke osobe, u Republici Srbiji na snazi je Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ( „Sl. glasnik RS“,br. 101/2005 i 91/2015). Ovim zakonom uređuje se: „sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.” Zakonom su definisana: prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca i zaposlenih, radi osiguravanja bezbednosti i zdravlja na radu. Svaka radna organizacija odnosno poslodavac je dužan da obezbedi odvijanje radnog procesa na način da se ne ugrožava bezbednost i zdravlje zaposlenog.

Ljudi koji rade na računaru van radnog mesta bi trebalo da se pridržavaju upustava za bezbedan rad za računarom koji podrazumeva niz preporuka proizvođača računarske opreme sa jedne strane i medicinske zajednice sa druge strane.

Najpre, treba posvetiti izuzetnu pažnju da se koriste ergonomski dizajnirani računari (u smislu definicje date u uvodu ovog rada) kao oprema koja je najbolje prilagođena ljudskom telu i najmanje ugrožava zdravlje čoveka.

S druge strane prilikom samog rada na računaru treba se pridržavati osnovih pravila kao što su:

  • pravilno sedenje za stolom
  • monitor mora da bude 45-60 cm od očiju
  • kućište nikako ne sme biti blizu nogu i nikako se ne sme opkoračiti jer i tu postoji izvor zračenja
  • nakon svakog sata rada na računaru treba praviti pauze od 10-15 minuta
  • zaštita monitora od refleksije i bljeska svetla
  • Lekari pored pridržavanja ergonomskih mera savetuju da se rad za računarom prekida u određenim intervalima kako bi korisnik u tim pauzama uradio vežbe za ugrožene mišićne grupe, ističu značaj adekvatne dužine rada za računarom, odmora, pravilne ishrane i pridržavanja zdravih životnih stilova.

Izrađeni su i specijalizovani programi koji se bave ovom problematikom kao npr: Workrave i Ergonomix.

Workrave je program koji pomaže u oporavku i sprečavanju se ponavljaju povreda (RSI). Program često upozorava da se mikro-pauze, pauze za odmor, a ograničava korisnika na korisnikov dnevni limit. Program radi na GNU/Linux i Microsoft Windows.

Ergonomix nadgleda aktivnosti korisnika i predlaže odgovarajuće vreme za oporavak i mikro- pauze. Program pruža niz vežbi istezanja, namenjenih ublažavanju napetosti mišića i poboljšanju držanja.

Zaključak

Ljudi su međusobno izuzetno različiti, ali u današnje vreme veliki broj njih provodi značajno vreme koristeći računar. Iz ovog razloiga ne iznenađuje činjenica da se sve više korisnika računara žali na različite zdravstvene tegobe. Da bi se smanjili rizici pojave problema u vezi sa zdravljem treba omogućiti postojanje uslova za bezbedan po zdravlje rad na računaru i pridržavati se pravila o radu na računaru. Ukoliko se korisnik računara pridržava ovih princima, značajno će smanjiti rizike za pojavu zdravstvenih smetnji zbog upotrebe računara. Time bi se direktno smanjila pojava bolova, fizičke neprijatnosti i povreda, kao i korišćenje bolovanja. Takođe, pridržavanjem gore pomenutih principa bi se povećala i efikasnost rada na računaru.

Autor: Tamara Radivojević

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079