Vizija Srbija je da postane inovativna zemlja u kojoj nau\u010dnici dosti\u017eu svetske standarde, doprinose ukupnom nivou znanja dru\u0161tva i unapre\u0111uju tehnolo\u0161ki razvoj privrede. Ra\u010dunarski fakultet aktivno radi na sprovo\u0111enju ove vizije.<\/p>\n\n\n\n
Osnovni cilj Ra\u010dunarskog fakulteta je pove\u0107anje nau\u010dnih kapaciteta, pre svega ljudskog kapitala i kvaliteta istra\u017eivanja u dva nau\u010dna polja: tehni\u010dko-tehnolo\u0161kom i prirodno-matemati\u010dkom. Ovaj cilj se ostvaruje kroz dva mehanizma: kroz razvoj nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dkog podmlatka i kroz povratak nau\u010dne dijaspore. Upravo iz tih razloga Ra\u010dunarski fakultet preduzima podsticajne mere za ostanak najboljih diplomiranih studenata i istra\u017eiva\u010da, istovremeno rade\u0107i na dugoro\u010dnom planu povratka na\u0161ih nau\u010dnika iz dijaspore.<\/p>\n\n\n\n
Ra\u010dunarski fakultet preduzima posebne mere za uklju\u010divanje u obrazovni i nau\u010dni rad afirmisanih nau\u010dnih radnika iz dijaspore kroz njihovo. Ovi istaknuti nau\u010dnici se ponajpre uklju\u010duju u doktorske akademske studije, potom i u osnovne i master akademske studije. Uklju\u010duju se i u upravlja\u010dka, savetodavna tela i komisije, kako bi mogli da prenesu svoja znanja i iskustva iz eminentnih svetskih laboratorija i institucija.<\/p>\n\n\n\n
Osim navedenog, povratak istra\u017eiva\u010da mo\u017ee biti i na odre\u0111eni period, za vreme kojeg su im obezbe\u0111eni uslovi za rad, sredstva, kao i neophodna oprema. Iako mlada institucija, Ra\u010dunarski fakultet se mo\u017ee pohvaliti slede\u0107im nau\u010dnicima povratnicima.<\/p>\n\n\n\n
Ivan Elezovi\u0107, Vanredni profesor<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n Ivan Elezovi\u0107 je diplomirao muzi\u010dku kompoziciju i elektroakusti\u010dnu muziku na Univerzitetu Manitoba, Winnipeg, 1997., a magistrirao na McGill Univerzitetu, Montreal, 2000. godine. Doktorirao je muzi\u010dku kompoziciju i elektroakusti\u010dnu muziku na Univerzitetu Illinois 2006. godine. Studirao je sa eminentnim svetskim stru\u010dnjacima kao \u0161to su Michael Matthews, Randolph Peters, Zack Settel, Alcides Lanza, Guy Garnett, Erik Lund i Scott Wyatt.<\/p>\n\n\n\n Neposredno posle dobijanja presti\u017ene Presser nagrade 2001. godine, Dr. Elezovi\u0107 odlazi u IRCAM (Institut za istra\u017eivanje zvuka i elektroakusti\u010dne muzike) gde radi sa Brian Ferneyhough i Marc-Andr\u00e9 Dalbavie. Godinu dana kasnije, Dr. Elezovi\u0107 je primljen na Internacionalni Muzi\u010dki Institut Darm\u0161tat u Nema\u010dkoj gde je bio u klasi Isabel Mundry, Tristan Murail, Robert HP Platz i Valerio Sannicandro.<\/p>\n\n\n\n U proteklih 20 godina, dela Dr. Elezovi\u0107a se klasifikuju od akusti\u010dnih preko elektroakusti\u010dnih do multidisciplinarnih projekata u kojima su mnoga od njih izvedena na zna\u010dajnim festivalima i takmi\u010denjima u Severnoj i Ju\u017enoj Americi, Australiji, Evropi i Aziji. Pored brojnih koncerata i prezentacija, Dr. Elezovi\u0107 je pisao i naru\u010dena dela od strane izvo\u0111a\u010da simfonijskih orkestara, solista, i raznih muzi\u010dkih sastava. Dr. Elezovi\u0107 je pozivan na brojne master klase i seminare na raznim Univerzitetima u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama i Kanadi.<\/p>\n\n\n\n Dr. Elezovi\u0107 je predavao muzi\u010dku tehnologiju, kompoziciju i teoriju muzike na Univerzitetu Ilinois, Oberlin Konzervatorijumu, Mahidol Univerzitetu, Nova Southeastern Univerzitetu i Palm Beach Atlantic Univerzitetu. Trenutno je vanredni profesor i \u0161ef katedre za akusti\u010dnu i elektroakusti\u010dnu kompoziciju kao i teoriju muzike na Jackson State Univerzitetu. Od 2013. godine je zaposlen na Ra\u010dunarskom fakultetu u Beogradu u oblasti dizajna zvuka.<\/p>\n\n\n\n Nevena Mari\u0107, Vanredni profesor<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n Nevena Mari\u0107 je doktorirala iz oblasti Verovatno\u0107e i Statistike na Univerzitetu u Sao Paulu, Brazil (2006). Prethodno je magistrirala na UNIKAMP-u, Brazil (2002), diplomirala matematiku na Univerzitetu u Beogradu (1998) i poha\u0111ala Matemati\u010dku gimnaziju. Svoju akademsku karijeru zapo\u010dela je u SAD na Univerzitetu Sirakjuz kao postdoktorand Filip T. \u010cur\u010d 2006. godine, nakon \u010dega je postala docent na Univerzitetu Misuri – St. Luis, gde je nastavila kao stalni vanredni profesor do kraja 2019. Od 2020. je vanredni profesor na Ra\u010dunarskom Fakultetu Univerziteta Union u Beogradu.<\/p>\n\n\n\n Nevenin fokus istra\u017eivanja je na verovatno\u0107i i slu\u010dajnim procesima. Napisala je i koautorisala vi\u0161e od 15 radova u vode\u0107im me\u0111unarodnim \u010dasopisima u ovoj oblasti i prezentovala na desetinama seminara i me\u0111unarodnih skupova. Za svoj rad dobila je i slede\u0107e zna\u010dajne nagrade: Najbolja magistarska teza iz verovatno\u0107e u Brazilu (prvo mesto, 2003, dodeljuje se svake dve godine) i Najbolja doktorska disertacija iz verovatno\u0107e u Latinskoj Americi (pohvala, 2007, dodeljuje se svake 2-3 godine). Nevena je bila i nosilac istra\u017eiva\u010dkog projekta \u201dSlu\u010dajni procesi sa prostornim ograni\u010denjima\u201d podr\u017eanog od presti\u017ene Ameri\u010dke nacionalne nau\u010dne fondacije NSF, od 2010-2014. Dobitnica je i mnogih grantova za svoja istra\u017eivanja od Univerziteta u Misuriju. Nevena Mari\u0107, radi kao vanredni profesor na Ra\u010dunarskom fakultetu od 2019. godine na katedri za Matematiku.<\/p>\n\n\n\n Vesna \u0160e\u0161um \u2013 \u010cavi\u0107, Vanredni profesor<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n Dr Vesna \u0160e\u0161um-\u010cavi\u0107 diplomirala je 1994. godine na Prirodno-matemati\u010dkom fakultetu u Beogradu, smer Ra\u010dunarstvo i informatika. Godine 1995. upisala je magistarske studije na istom fakultetu, gde je 1999. odbranila magistarsku tezu pod naslovom “Primena genetskih algoritama u re\u0161avanju geofizi\u010dkog inverznog problema”. Doktorsku disertaciju pod naslovom “Self-organization for Load Balancing and information Retrieval based on Shared Coordination Spaces” odbranila je 2011. godine, na Tehni\u010dkom univerzitetu u Be\u010du. Od 2011. godine bila je anga\u017eovana kao profesor na modulu Mathematics and Informatics, LBS University of Applied Sciences, Wien. U periodu 2011. \u2013 2013. bila je dekan na MIU International University Vienna. Tako\u0111e, od 2011. godine je radila kao Principal Scientist and University Lecturer u Space Based Computing \u2013 Compilers and Languages, Institute of Information System Engineering, Faculty of Informatics, Technical University Wien (TUW). Vesna \u0160e\u0161um-\u010cavi\u0107, radi kao vanredni profesor na Ra\u010dunarskom fakultetu od 2020. godine na katedri za Ra\u010dunarske nauke.<\/p>\n\n\n\n Vu\u0161kovi\u0107 L. Kristina, Redovni profesor<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n Doktorirala je u oblasti Algoritama, kombinatorike i optimizacije, na Carnegie Mellon University u SAD 1994. godine. Obavila je postdoktorske studije na Odseku za kombinatoriku i optimizaciju, University of Waterloo, od 1994. do 1996. godine. Od 1996. do 2000. godine dr Kristina Vu\u0161kovi\u0107 radila je kao docent na Odseku za matematiku, University of Kzentucky. Godine 1998. gostovala je na Federalnom univerzitetu u Rio de \u017deneiro. Od 2000. godine radi na Fakultetu za ra\u010dunarstvo, University Leeds, gde je birana u razna nastavni\u010dka zvanja zaklju\u010dno sa zvanjem redovnog profesora. Od 2007. godine ostvaruje saradnju sa Ra\u010dunarskim fakultetom, a od 2008. godine zaposlena je na njemu kao redovni profesor.<\/p>\n\n\n\n Pr\u017eulj B. Nata\u0161a, Redovni profesor<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n Dr Nata\u0161a Pr\u017eulj diplomirala je 1997. godine na Simon Fraser University, Department of Mathematics and Computing Science, BC, Canada. Na University of Toronto, Department of Computing and Science, 2000. godine odbranila je svoj master rad. Na istom univerzitetu odbranila je 2005. godine doktorsku tezu pod nazivom \u201cAnalyzing Large Biological Networks: Protein-Protein Internactions Example\u201d. U peiodu od 1995. do 1996. godine radila je kao Quality Assurance Engineer, za kompaniju Huges Aircraft of Canada Ltd, Richmond, BC, Canada. 1996. god. prelazi na Simon Fraser University, Canada. Za kompaniju Westech Information Systems, Vancuver, Canada, radila je u periodu 1997.\u20131998. godine. Od 1999. do 2002. godine je na University of Toronto gde predaje u oblasti diskretne matematike. Godine 2005. je postala Post-doctoral Fellow na Samuel Lunenfeld Research Institute, University of Toronto, gde je analizirala modele protein-protein interakcionih mre\u017ea. Od 2008. godine Nata\u0161a Pr\u017eulj je \u010dlan University of Califotrnia Irvine (UCI) Cancer Centar. Iste godine, izabrana je za vanrednog profesora na Ra\u010dunarskom fakultetu gde predaje nekoliko predmeta na doktorskom studijskom programu iz Algoritama, kombinatorike i optimizacije.<\/p>\n\n\n\n Dr. Borislav Agapiev, docent<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n Dr. Borislav Agapiev je doktorirao iz oblasti Ra\u010dunarskih nauka na Oregon Health & Science University. Radio je za kompaniju Intel u razvojnom odeljenju Intel Pentium Pro microprocesors. Posle toga, bio je osniva\u010d i rukovodilac firme Vast, Inc. gde se bavio vertikalnim Internet pretra\u017eiva\u010dima. Borislav Agapiev je 2006. godine do\u0161ao na ideju da se napravi distribuirani Internet pretra\u017eiva\u010d. Tako je nastao Wowd.com, pretra\u017eiva\u010d u realnom vremenu najnovije generacije pomo\u0107u koga je mogu\u0107e prona\u0107i najsve\u017eije i najpopularnije stranice sa celog Interneta. Od samog po\u010detka rada, najve\u0107i deo razvojnog tima Wowd-a \u010dinili su studenti RAF-a, a trenutno od 27 developera, vi\u0161e od polovine (ta\u010dnije njih 18) su sada\u0161nji ili svr\u0161eni studenti RAF-a. Posle diplomiranja jedan broj ovih studenata ostao je na fakultetu, gde danas rade kao asistenti. Dr Borislav Agapiev je anga\u017eovan kao docent na Ra\u010dunarskom fakultetu od 2010. godine.<\/p>\n\n\n\n Mirjana Radivojevi\u0107, Vanredni profesor<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n Dr Mirjana Radivojevi\u0107 je diplomirala 2001. godine na Elektrotehni\u010dki fakultet u Beogradu, na smeru Telekomunikacije. U toku studiranja bila stipendista Ministarstva prosvete i dobitnik nagrade Najbolji studenti Elektrotehni\u010dkog fakulteta i generacije. Nakon zavr\u0161enog fakulteta bila stipendista Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj u oblasti optoelektronskih telekomunikacija. Posdiplomske studije upisala na Elektrotehni\u010dkom fakultetu u Beogradu, smer Telekomunikacije. Magistrirala je na temu \u2019Analiza i modelovanje protokola u Ethernet pasivnoj opti\u010dkoj mre\u017ei\u2019 na katedri za Opti\u010dke telekomunikacije. Na Elektrotehni\u010dkom fakultetu u Beogradu odbranila je doktorsku disertaciju pod nazivom \u2019Analiza kvaliteta servisa u ethernet pasivnim opti\u010dkim mre\u017eama baziranim na multipleksiranju po talasnim du\u017einama\u2019. Na Ra\u010dunarskom fakultetu radi kao profesor na smeru Ra\u010dunarsko in\u017eenjerstvo svim nivoima studija. Od 2015. godine Mirjana Radivojevi\u0107 ostvaruje saradnju sa The Basel School of Business, gde radi kao predava\u010d.<\/p>\n\n\n\n Partnerstvo sa dijasporom<\/strong><\/p>\n\n\n\n Drugi vid strate\u0161kog opredeljenja Ra\u010dunarskog fakulteta je partnerstvo sa dijasporom kroz zajedni\u010dke projekte. Kapacitet i kvalitet nau\u010dne dijaspore u oblasti ra\u010dunarstva je vrlo zna\u010dajan. Ra\u010dunarski fakultet radi na identifikovanju na\u0161ih ljudi u inostranstvu i na prikupljanju podataka o njima. Nekoliko vode\u0107ih nau\u010dnika je uklju\u010deno u nau\u010dni rad na fakultetu kroz interesantan model saradnje u vidu u\u010de\u0161\u0107a na doktorskim studijskim programima. Nau\u010dnici koji rade u inostranstvu uklju\u010deni su u nastavu na klju\u010dnim predmetima doktorskih studija. Tako\u0111e, oni \u0107e voditi studente doktorante kroz nau\u010dno usavr\u0161avanje. Ovi istra\u017eiva\u010di dr\u017ee redovne kurseve iz svojih oblasti, dostupne za \u0161iru nau\u010dnu javnost.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Povratak nau\u010dne dijaspore Vizija Srbija je da postane inovativna zemlja u kojoj nau\u010dnici dosti\u017eu svetske standarde, doprinose ukupnom nivou znanja dru\u0161tva i unapre\u0111uju tehnolo\u0161ki razvoj privrede. Ra\u010dunarski fakultet aktivno radi na sprovo\u0111enju ove vizije. Osnovni … Read more<\/a><\/p>\n Read more<\/a>","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[209],"tags":[],"class_list":["post-14634","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-research"],"acf":[],"yoast_head":"\n