Најамбициознија игра ове године долази из „Мајкрософта“

Да ли сте спремни за игре које покреће вештачка интелигенција? Flight Simulator 2020 компаније „Мајкрософт“ представља најновију верзију добро познатих и популарних игара симулације, али напредак у технологији нам је показао какве нас сјајне видео-игре тек чекају. Видео-игре су одувек главни покретач технолошког напретка јер програмери успевају да из хардвера извуку оно што нико не би могао да помисли да је могуће. Такав напредак има своју прилично високу цену. Погледајте само игру Star Citizen и биће вам јасно колико се времена и финансијских средстава може уложити у једну игру. Због тога је и симулатор летења компаније „Мајкрософт“ импресивна творевина.

Најновија верзија рачунарске игре, која је уједно и једна од најстаријих, значајно се разликује од тек још једне верзије игара симулације. Игра ће користити Bing мапе које су власништво компаније да би дочарала утисак путовања широм света и користиће Azure рачунарску технологију да би те мапе испунила рељефом, грађевинама, дрвећем и воденим површинама. У продаји ће се појавити пакет са 10 двослојних DVD-ова при чему је потребно преузети још неке датотеке, а биће вам потребно 127GB простора на диску само да бисте инсталирали игру. Шта заузима толики простор? Хајде да видимо шта то симулатор летења садржи што ће ову врсту игре увести у потпуности у 21. век.

Први лет

Симулатори летења генерацијама су били занимљиви онима који су играли рачунарске игре. Први симулатор летења компаније „Мајкрософт“ је био страствени пројекат тек настале компаније, која се првенствено усредсредила на пословни и производни софтвер. Ипак је симулатор летења најдуговечнији производ компаније и појавио се три године пре оперативног система Wиндоwс. Као и многи компанијини успешни производи, и овај је настао ван „Мајкрософта“. Наиме, игру је развила једна мања фирма коју је Бил Гејтс са својим сарадницима купио. Фирма се звала Сублогиц и у Индијани ју је 1977. године основао Брус Артвик.

Као и многи тадашњи програмери који су радили по кућним гаражама, и Артвик се фокусирао на кућни рачунар компаније „Епл“ и направио игру FS1 Flight Simulator за рачунар Apple II 1979. године. Игра је била прилично ограничена и дозвољавала је виртуелним пилотима да управљају једним авионом преко примитивног земљишта обележеног мрежом и ограниченим на неколико квадратних километара, али такве карактеристике су за оно време биле импресивне.

Менаџер за развој производа у „Мајкрософту“ Алан Бојд се 1982. године обратио Артвику и импресиониран његовим радом, предложио му да Сублогиц направи верзију симулатора која би показала нове графичке могућности 16-битних рачунара који су се тек појављивали. У ажурираној верзији мрежа је замењена многоугловима, а играчима је омогућено да преузму нове пејзаже са флопи диска и тако је створена једна од најдуговечнијих рачунарских игара.

Усавршавање

Кад су конзоле за игре постале неизоставни део дневних соба у Америци, рачунарске игре су постале комплексније и специјализованије. Тастатура и миш омогућили су програмерима да убаце разне прекидаче, полуге и бројчанике на контролну таблу авиона. Произвођачи хардвера почели су да праве квалитетне ручице за летење да би привукли што више корисника. Даљи напредак игра је доживела средином деведесетих када је компанија искористила предности нових графичких картица да би многоугловима додала одређену текстуру, тако да се појавило више авиона и аеродрома, али одушевљење је по мало сплашњавало са сваким новим додатком. Побољшање интерфејса и графике није оправдавало повећање цене коју су хтели да плате само они најзагриженији играчи.
Симулатор летења је коначно престао да се продаје 2006. године. Тада је изгледало да је тај жанр доживео свој природни крај јер се ништа више није могло предузети да се игра побољша, али научили смо да технологија увек може да нас изненади. У то време, свет игара и рачунарства се драстично променио. Компанија је покушавала да искористи неке од највећих помака у технологији да би направила потпуно другачији симулатор летења.

Прелетање

Компанија није желела да објави нови симулатор летења све док не буде могла да уради нешто заиста ново са игром. Основни модел интеракције у симулаторима летења није се значајно променио од осамдесетих и увек се пажња посвећивала прецизним контролама и све реалистичнијим пејзажима преко којих се летело. Проблем је био у томе што су ти пејзажи морали да буду направљени ручно, што је ограничавало њихов обим. Околности су биле такве све док Бинг мапе нису успеле да прикупе два петабајта сателитских снимака планете. Игре које користе стварне топографске податке нису ништа ново, али скупови података којима располаже компанија су најдетаљније и имају најбољу резолуцију. Осим општих снимака, постоје и дубока фотограметричка скенирања 400 градова.

Да би компанија увела симулатор летења у модерно доба, обратила се француској програмерској фирми Asobo, која је сличан концепт применила у својој игри Фуел, у којој се тркате са осталим играчима после апокалипсе на Земљи. Наиме, творци игре су користили сателитске податке као „семе“ за пејзаже који су алгоритамски креирани да би се вожња одвијала на мапи површине 14.500 квадратних километара. У новој игри би тај општи концепт био искоришћен на мало другачији начин. Ти сателитски снимци високог квалитета се убацују у серију алгоритама машинског учења који их претварају у тродимензионалне слике и користе вештачку интелигенцију да би се попуниле нејасне области и да би се све повезало у целину.

Коначни резултат је задивљујући. Можете да летите широм света и земљиште не изгледа као тапета, односно није непокретно. Тим у компанији Asobo је симулирао ефекте турбуленција ветра које се дешавају док летите поред дрвећа и грађевина. Уз то, приказана је и интеракција ветра са тим својствима. Наравно, многе светске знаменитости не могу бити направљене помоћу вештачке интелигенције. И док су се програмери намучили да у симулацију поставе јединствене грађевине и географска обележја, планирају да после објављивања игре наставе да попуњавају свет.
Да би игра функционисала, искоришћено је неколико производа компаније „Мајкрософт“. Бинг сателитске мапе Земље само су део слагалице. Поред њих треба напоменути да је највећи допринос дао Азуре сервис рачунарства у облаку, који вас снабдева подацима док летите. Да би сте у потпуности искористили све предности игре потребна вам је веза са интернетом, мада је могуће преузети мапе и играти се без повезаности на мрежу.

Сигурно спуштање

Није тешко уочити због чега је компанији било потребно десет година да објави нови симулатор летења. Представља огроман технолошки помак у жанру јер је реалност саме игре доведена на сасвим нови и, наравно, виши ниво. Можете да летите по целом свету и све ће вам изгледати сасвим реално, али можда не увек и прецизно. Симулатори летења обично имају водећу улогу у технолошком напретку у играма јер је њихов модел интеракције врло ограничен. Лако је нацртати велики број географских одлика ако немате ниједан други вид интеракције са њима осим да ударите у њих.

Систем приказивања земљишта који је први пут употребљен у игри треба унапредити. Верујемо да ће убрзо вештачка интелигенција, која је сателитске снимке претворила у пределе преко којих прелећемо, постати довољно напредна да прикаже унутрашњост грађевина или оно што се налази између дрвећа у шуми. Замислите да можете у овој игри да препешачите цео свет.