Британци се више приклањају Јутјубу него телевизији

Платформа нуди разноврстан материјал који традиционални медији немају, каже Бен МакОвен Вилсон. Директор Јутјуба у Великој Британији рекао је да је његова платформа репрезентативнија за модерну Британију од емитера као што је BBC и додао да телевизијски канали заостају јер не пружају материјал који се директно односи на све делове земље. Видео-услуга у власништву компаније „Гугл“ на корак је од преузимања улоге доминантног медијског извора од BBC-ја за популацију од шеснаест до тридесет и четири године у Великој Британији, где просечни одрасли корисник интернета проведе 46 минута дневно гледајући садржај на Јутјубу. Све већа доминација платформе на британском медијском пољу натерала је владу да се усредсреди на анализу утицаја Јутјуба на традиционалне емитере, али и на питање да ли би требало да има сличне обавезе јавног сервиса као традиционални телевизијски канали.

Опширније...

Због чега би требало да избришете апликацију WhatsApp

Време је да изаберете поузданију услугу за размену порука. Ова велика технолошка компанија позната је по својим подлим методима прикупљања података. Иако је у власништву компаније „Фејсбук“, ипак је некако успевала да избегне темељније преиспитивање. Пошто има две милијарде корисника месечно, најпопуларнија је апликација за размењивање порука у свету. Откад је, 2016. године, применила потпуно шифровање порука од пошиљаоца до примаоца, људи углавном верују да је садржај њихових WhatsApp порука безбедан – што изгледа да је тачно, али то не би требало да буде једино што је важно када је у питању избор платформе за размену порука. Потпуно шифровање обезбеђује да нико осим пошиљаоца и примаоца нема приступ садржају разговора – чак ни сама апликација. Коришћење било које платформе за размену порука која нема тај ниво шифровања изгледа као одлазак на планинарење у јапанкама, дакле, прилично глупо.
Ипак, WhatsApp има и својих мана. Када мало детаљније анализирамо апликацију, примећујемо да приватност корисника и заштита података није више њен приоритет, а планира се и спајање са другим услугама у власништву компаније „Фејсбук“, као што су Messenger и Instagram DM.

Опширније...

Вештачка интелигенција која фалсификује стварност у име приватности

У ери пажљивог преуређивања видео-записа (енгл. deep fakes) да бисмо се добро забавили или да бисмо некога обманули, сада смо почели да их користимо да бисмо очували приватност. Као и сви други лажни видео-записи, и ови постављају озбиљна морална и етичка питања. Технологија деепфаке, о којој говоримо потиче, из берлинског стартапа под називом Brighter AI, који нуди решења за очување приватности у свету коме се све више шири политика надзора: замућују се регистарске таблице и замућују се лица тако да компаније које су власници камера могу да се придржавају европских закона о приватности, посебно Опште уредбе о заштити података о личности. Сада компанија лансира нови производ, ПротецтПхото, који на потпуно другачији начин успева да лицима на сликама обезбеди анонимност. „Издвајамо оригинална лица и замењујемо их новим лицима која не могу да се повежу са оригиналним“, рекао је директор компаније Brighter AI Марјан Глесер. „На пример, издвојимо једно лице и изменимо га тако да добијемо сасвим ново лице, али задржимо исту старост, пол и националност, које уопште не лични на оригинално. У суштини, то лице је потпуно вештачко и не би га било могуће препознати ни пратити.“

Опширније...

Шта је EXIF технологија и како се користи за проучавање Трампових фотографија?

Дигитални фотоапарати могу да чувају много информација о томе где су, када и како направљене фотографије. Случај председника Доналда Трампа, који је заражен корона вирусом, обезбедио је прилично неприметној технологији - која се бави подацима о фотографијама – познатој као EXIF, петнаест минута интернетске славе кад су људи почели да прегледају његове фотографије снимљене овог викенда у болници Волтер Рид. Шта је, у ствари, EXIF? Укратко, то је стандардни начин на који камере могу да уграђују метаподатке у датотеку фотографије. Ти подаци могу да обухвате модел фотоапарата који је снимио снимак, која су подешавања експозиције коришћена, где је фотографија снимљена и, што је најважније у Трамповом случају, време снимања фотографије. Та последња ставка је од посебног интереса, јер су подаци, које је обезбедила EXIF технологија, о двема Трамповим фотографијама које је Бела кућа објавила у суботу показали да су могле да буду направљене у размаку од десет минута. То је подстакло расправе о томе да су фотографије монтиране, што је, даље, изазвало истраживања способности EXIF технологије и питања о томе колико може да открије података и можда довело до одлуке Беле куће да, наводно, избаци EXIF податке са фотографија које су направљене у недељу.

Опширније...

Како је Excel изгубио 16.000 ковид-тестова у Енглеској

Завод за јавно здравље у Енглеској кривицу за грешке у подацима приписује ограничењима Excel табела компаније „Мајкрософт“. Коначно је откривено да је ограничење од милион редова у „Мајкрософтовом“ Excel програму за прорачунске табеле могло да доведе до тога да Завод за јавно здравље Енглеске изгуби скоро 16.000 резултата тестова за ковид-19. Грешка у подацима, која је довела до тога да се 15.841 позитиван тест изостави из званичних дневних података, значи да је апликацијама које се баве праћењем контаката промакло 50.000 потенцијално заразних људи којима није речено да примене мере самоизолације. Завод за јавно здравље био је одговоран за прикупљање резултата тестова из јавних и приватних лабораторија и објављивање дневних ажурирања о броју случајева и урађеним тестовима.

Опширније...

„Фејсбук“ негира наводе из документарног филма „Друштвена дилема“

Компанија је у петак негирала наводе из Нетфликсове документарне драме „Друштвена дилема“, која је постала хит. Филм је можда први пут неким гледаоцима открио како друштвене мреже користе алгоритме да би натерале људе да их свакодневно користе. Такође се позабавио утицајем технолошких компанија на изборе, на снажење етничког насиља и повећање стопе депресије и самоубистава. Неки гледаоци су рекли да су обрисали Фејсбук и Инстаграм одмах пошто су погледали филм. Сматра се да „Фејсбук“ оспорава наводе у филму вероватно због тога што је забринута да ће документарац утицати на смањење броја корисника. Филм „Друштвена недоумица“ налазио се у септембру на Нетфликсовој листи десет најпопуларнијих филмова и ТВ емисија и још увек је наведен у одељку У тренду.

Опширније...