ИТ догађаји

Разлози за неповерење у крипто валуту компаније „Фејсбук“

Помпезна најава крипто валуте либра компаније „Фејсбук“ донела је и неколико великих обећања. Плаћања ће се вршити на најједноставнији и најудобнији начин икад виђен и омогућиће 1,7 милијарди људи који нису у банкарском систему приступ финансијским услугама. Најава нове валуте, међутим, није наишла на опште одобравање. Законодавци и руководиоци у привреди уочавају читав низ разлога који их наводе да буду прилично неповерљиви према најављеним добробитима које увођење нове валуте доноси, односно, према претњама по финансијске системе. Наравно, постоје потпуно оправдани разлози да се верује да би либра могла да буде успешна, као што су огромни и раширени утицај компаније на глобалном пољу и очигледна способност да привуче пословне сараднике. Ми ћемо, међутим, навести четири најуочљивија разлога који могу утицати на неуспех нове крипто валуте.

Опширније...

Компанија „Гугл“ коначно уводи нови сервис за размену порука

Да смо ову вест прочитали пре пет година, одушевљење би сигурно било огромно. Изгледа да је вест, ипак, закаснила. Компанија „Гугл“ је после неколико година чекања одлучила да сама предузме одлучујуће кораке. Наиме, мобилни оператери већ дуго обећавају да ће својим корисницима пружити сервис за размену порука нове генерације. За то време, компанија је коначно успела да развије сопствени систем за слање порука који има својства која не можемо пронаћи у сервису за размену кратких порука (SMS). Дакле, говоримо о RCS (engl. Rich Communication Services) протоколу који ће корисницима омогућавати размену много дужих порука, пренос великих датотека и, наравно, анимираних налепница.

Опширније...

Како су чудесни клинци из Силицијумске долине коначно остали без пријатеља

Оснивачи великих технолошких компанија говорили су да нимало не личе на зле капиталисте из прошлости. Није требало да им верујемо. Сећате ли се оног времена кад су технолошке компаније биле популарне? Некада давно, Силицијумска долина била је драгуљ у круни америчке привреде, магнет за људе са високим коефицијентом интелигенције – углавном мушкарце – из целог света. Пало Алто је био центар, а многи његови занесени становници су га називали ренесанса Фиренца 2.0. Родитељи су блистали од поноса кад би њихова деца успела да добију посао у „Гуглу“, „Амазону“, „Фејсбуку“ и сличним компанијама, у којима су имали прилику да постану богати као што је то можда могло да им се деси да су добили посао у „Голдман Саксу“ или „Лиман брадерсу“, али без моралних осуда које прате новац и инвестиције. Другим речима, од које друге компаније би сваки председник, премијер или политичар у успону најрадије желео да добије позивницу? У којој бисте компанији могли да будете стваралац будућности? Тако је било некад, а сада је другачије. Било је потребно невероватно много времена да би дошло до промене, али ставови су се ипак променили. Технолошке компаније су изненада изгубиле свој ореол. Где год да се окренемо, угледамо противнике који спремају оружје за напад на технолошке компаније. У једном чланку се спомиње бар петнаест различитих противничких група које им спремају заседу. Међу њима су бесни конзервативци и прогресивни политичари, разочарани технолошки ауторитети, адвокати који се баве конкуренцијом на тржишту, борци за очување приватности, европски законодавци, државни медији, критичари, друге корпорације (телекомуникационе компаније, на пример, као и компанија „Oracle“ и друге софтверске фирме, на пример), организације за заштиту потрошача, и коначно, кинеске интернет компаније. Са таквим непријатељима, америчке технолошке компаније изненада схватају да су им потребни прави пријатељи.

Опширније...

Не, нисте зависни од друштвених мрежа

Оно што многи критичари описују као зависност је, у ствари, снажна друштвена норма. Разлика је значајна. Једног априлског поподнева, седео сам у кафићу у предграђу Филаделфије и чуо занимљив разговор који се водио између, рекао бих, тинејџерке и њеног деде. Разговарали су о утицају друштвених мрежа, а девојчица се жалила да јој изазивају депресију. И док јој је ајфон звонио у руци, објаснила је да никако не може да се склони са друштвених мрежа јер их „сви моји пријатељи користе“. Девојчицин конфликтни однос према мобилном телефону могао би да буде типичан за данашње тинејџере. У једном чланку који је објављен 2017. године, психолог Џин Твенџ описује тинејџере постмиленијалце као генерацију коју су паметни телефони скоро уништили. У доба Снепчета и Инстаграма, апликације за разговоре и друштвене мреже су скоро потпуно замениле праве друштвене односе младих. Тинејџери се много ређе срећу са пријатељима него миленијалци, мање излазе на састанке и мање упражњавају секс. Статистички, имају више изгледа да се осећају одбачено, усамљено и депресивно – иако, морамо признати, такве корелације не морају да буду узрочне.

Опширније...

Помоћу IMEI броја Саудијска Арабија проналази жене које су побегле из државе

Саудијска Арабија користи војну технологију да би пронашла мобилне телефоне жена које су побегле од патријархалног система. Четири жене, које су захтевале да остану анонимне због страха од одмазде, схватиле су да их прате преко IMEI броја њихових телефона. Преко тог јединственог матичног броја могуће је лоцирати телефон било где у свету. Такав поступак углавном користи америчка војска да би прецизно усмерила нападе беспилотних летелица, али врло ретко се употребљава у цивилне сврхе. Због тога је сасвим јасно да је Саудијска Арабија веома озбиљно схватила околности у којима се нашла. Наиме, све већи број жена бежи из репресивног друштва у коме доминирају мушкарци. Међутим, све оне знају да ће бити праћене, као и да ће власти испитивати њихове пријатеље, надзирати објаве на друштвеним мрежама и поништити њихове пасоше. Ипак, нико не очекује да ће саудијска полиција тражити старе кутије у којима су били спаковани телефони у потрази за IMEI бројем.

Опширније...

На такву опасност ни Орвел није могао да помисли

Џорџ Орвел је упорно одбијао животно важну медицинску помоћ да би завршио књигу „1984“, која представља синоним за наше најгоре страхове од тоталитарне будућности, а овог месеца се навршава седамдесет година од њеног изласка. Шест месеци после објављивања, њен аутор је умро. Пошто је веровао да опасност прети, жртвовао је све, укључујући свог малог сина, одану сестру, младу супругу и захвалну публику која је канонизовала његову књигу, која је предвиђала будућност. Међутим, данас нас опседа једно питање, а то је: Да ли је Џорџ Орвел умро узалуд? Орвел је покушавао да упозори британско и америчко друштво на опасности које са собом носи тоталитарно друштво, а које су претиле демократији чак и после пораза нациста. У писмима која је написао пре и после завршетка књиге, Орвел је подстицао на „стално преиспитивање“, упозоравао да било какав „имунитет“ према тоталитарности не треба узимати здраво за готово. „Ако се тоталитарност не спутава, могла би да победи било где.“

Опширније...

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079