ИТ догађаји

Америчка војска жели да подучи вештачку интелигенцију основама здравог разума

Чак и најбољи програми вештачке интелигенције понекад праве глупе грешке. DARPA (Пројектна агенција за напредна одбрамбена истраживања) је организовала такмичење да би исправила најгоре грешке које се јављају у тој области. Где год је примењена вештачка интелигенција, увек би направила неку грешку која би забавила све стручњаке. Само се сетите чудне грешке коју су направили алгоритми за превођење и помешали изразе имати неког на вечери и за вечеру (have someone for dinner). Међутим, пошто се вештачка интелигенција све више користи у изузетно озбиљним ситуацијама, као што су аутономна возила, успостављање дијагнозе или доношење закључака од којих зависи живот, а све на основу прикупљених информација, такве грешке више неће бити смешне. Због тога је DARPA одлучила да се посвети најважнијем и најосновнијем недостатку вештачке интелигенције, а то је недостатак здравог разума.

Опширније...

Пентагон заостаје у заштити наоружања од сајбер-напада

Донедавно, Пентагон се мало бавио сајбер-безбедношћу свог система наоружања вредног неколико милијарди долара упркос дугогодишњих упозорења, изјавила је надзорна агенција америчког Конгреса. „Током дугог низа година, све до 2014, Министарство одбране је своје напоре за осигурање сајбер-безбедности усмерило на заштиту мрежа и традиционалних ИТ система, као што је рачуноводствени систем, уместо да се бави безбедношћу наоружања, написано је у извештају владине Канцеларије за утврђивање одговорности објављеном у уторак под насловом „Министарство одбране је тек почело да се бори са високим степеном рањивости система“(енгл. “DOD Just Beginning to Grapple with Scale of Vulnerabilities”).

Пентагон планира да потроши око 1,66 билиона (1012) долара да би развио постојећи портфолио система наоружања“, стоји у писму Канцеларије у коме се налази сажетак извештаја. „Најважније је да наоружање функционише кад је потребно, али сајбер-напади су потенцијална опасност која ће га спречити у савршеном извршавању задатака.

Летећи рачунар

У извештају се не издваја ниједан посебан систем наоружања, али истиче се да исти софтвер може да претвори авион F-35 компаније „Локид Мартин“ у летећи рачунар који је способан да прикупља и дистрибуира огромне количине података, али и да покупи рањивости које могу потпуно да оштете систем.
Постоји општа незаинтересованост за сајбер-безбедност још у процесу закључивања послова, а у оперативним тестирањима система спроведеним између 2012. и прошле године пронађене су по мисију критичне сајбер-рањивости у скоро свим системима наоружања који се налазе у фази развоја, наводи се у извештају Канцеларије поднетом Комитету за наоружање америчког Сената.

Уз помоћ релативно једноставних алатки и техника, стручњаци који су спроводили тестирања успели су да преузму контролу над тим системима и углавном неопажено раде у њима, а у неким случајевима, оператери система нису могли ефикасно да се одбране од сајбер-напада.

Изгледа да Министарство одбране поседује целу генерацију система који су дизајнирани и направљени без одговарајућег разматрања сајбер-безбедности.
Иако су званичници из Пентагона обећали да ће покренути иницијативе уз свесрдну помоћ Конгреса, постоје препреке у решавању слабости и рањивости система укључујући и борбу за запошљавање и задржавање стручњака за сајбер-безбедност.

Компаније „Епл“ и „Амазон“ тврде да се ниједно кинеско интегрисано коло не налази у њиховом хардверу

Технолошки гиганти са сигурношћу тврде да се не спроводи никаква масовна надзорна кампања. Компаније „Епл“ и „Амазон“ поричу да опрема у њиховим центрима података садржи кинеска интегрисана кола уграђена у производном процесу преко којих се врши свеопшти надзор. Шпијунска интегрисана кола су се користила за прикупљање интелектуалне својине и пословних тајни из „Епла“ и Веб сервиса „Амазона“, који представља подружницу компаније која пружа услуге рачунарства у облаку, што је објавио часопис компаније „Блумберг“ у четвртак. Интегрисана кола су пронађена у серверима које је саставила кинеска компанија „Супер микро“, вероватно под тајном истрагом америчке владе још од 2015. године.

Опширније...

Европска унија покреће пројекат за стварање најбржег суперрачунара на свету

Европска комисија окупља групу стручњака на пројекту вредном милијарду евра да би створила супер суперрачунар и достигла, односно, престигла највеће конкуренте, Кину и Сједињене Државе. Министарство индустрије Европске уније одобрило је пројекат вредан милијарду евра који би јој омогућио да достигне Кину, Сједињене Државе и Јапан и до 2023. године направи најбржи рачунар на свету. Најважнији циљ Европе је да направи два екса скаларна суперрачунара која би могла да обављају бар милијарду милијарди математичких израчунавања у секунди. Они би били десет пута бржи од данашњих најбржих и најсавременијих модела. Нова организација под називом „ЕуроХПЦ“ са седиштем у Луксембургу управљаће пројектом од почетка 2019. године. Група ће добити 486 милиона евра из буџета за истраживање „Хоризонт 2020“ Европске уније и приближно исту толику суму од осталих двадесет и пет држава чланица. Наравно, међу њима се не налази Уједињени Краљевство које према плану треба да иступи из заједнице у марту следеће године. Компаније се, такође, могу придружити и, ако желе, финансијски помоћи пројекат.

Опширније...

Трампов невешт одговор на кинески изазов

Кад је основана компанија „Гугл“ 1998. године, два милиона Кинеза је било повезано на интернет у поређењу са 83 милиона Американаца. Две деценије касније, Кина има 800 милиона корисника интернета, а Америку је премашила у многим областима, као што су беспилотне летелице, мобилна плаћања, дељење бицикала и вештачка интелигенција. Ако узмемо у обзир ту невероватну промену, не треба да нас чуде забринутост и страх председника Трампа. Међутим, његов одговор на кинески изазов је невешт и неспретан.

Опширније...

Проналазач веба Бернерс-Ли ствара нови начин коришћења интернета

Сер Тим Бернерс-Ли је створио веб, а сад покушава да га спаси тако што ће дати првенство поверљивости података. Можемо рећи да нам се данас живот одвија на интернету. Узрок таквог стања можемо тражити у ставу Тима Бернерса-Лија који је при стварању веба желео да га учини доступним сваком и да буде једноставан за коришћење да би сви могли да деле информације. Ако се одатле брзо пребацимо двадесет и осам година касније, односно у садашњост, видимо да наше личне податке углавном контролишу три главне компаније као што су „Амазон“, „Фејсбук“ и „Гугл“. Доста је било. Бернерс-Ли жели да управљање нашим личним подацима врати у наше руке.

Опширније...

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079