ИТ догађаји

Шта се дешава са Амазоном у Њујорку?

Градови који су изгубили на конкурсу за избор локације за друго седиште компаније „Амазон“ добили су нову наду. Почели су да поново прегледају документацију коју су претходно приложили ако би победник, град Њујорк, одбио технолошког гиганта јер се локални политичари противе настањивању „Амазона“ у Њујорку. Остали финалисти, Чикаго, Мајами и Њуарк, изузетно су заинтересовани да им се пружи још једна прилика да се надмећу за друго седиште компаније јер Амазонов пројекат обећава отварање 25.000 нових радних места. Осим тога, град Нешвил у држави Тенеси у коме је отворен центар са 5.000 запослених, каже да је заинтересован за преузимање важније улоге и конкурисање за друго седиште ако Њујорк коначно одбије понуђену прилику. Њуарк у Њу Џерсију, који се налази 24 километра западно од Њујорка, каже да је вољан да подели седиште ако је његов велики комшија заинтересован да буде домаћин нешто мањем пословном пројекту. Такав предлог је сасвим разуман јер званичници Њуарка сматрају да би требало задржати компанију „Амазон“ у широј градској области Њујорка.

Компанија је у новембру објавила да ће градови Њујорк и Арлингтон у Вирџинији (граничи се са Вашингтоном) поделити пословање другог седишта (иначе, потрага је позната под називом Пројекат HQ2) тако да би два града поделила између себе 50.000 радних места јер је компанија из Сијетла одлучила да се прошири у неком другом делу Америке.
Њујоршко седиште требало би да буде смештено у Квинсу у близини Лонг Ајленда преко пута Менхетна од кога га дели Ист Ривер. Међутим, пројекат је наишао на оштро неодобравање локалних политичара који су против тога да се „Амазону“ да 2,8 милијарди долара пореских олакшица око чега се компанија тајно договорила са гувернером и градоначелником Њујорка.

Међу вођама протеста је и сенатор Мајкл Ђијанарис, иначе демократа и представник приобалног дела града, где би компанија желела да смести своје седиште. Отворено је говорио против огромних пореских олакшица које су понуђене компанији чији је нето профит у последњем кварталу износио 3 милијарде долара и чији је директор најбогатији човек на свету на Форбсовој листи најимућнијих.

Долари се изгледа крећу у супротном смеру јер компанија је спремна само да граби и ниједног тренутка не размишља о штети коју ће нанети суседној заједници, сматра Ђијанарис. При том, мисли на утицај „Амазона“ на јавни градски превоз, школе и нискобуџетне станове који се већ налазе у тешкој ситуацији. Државни Сенат је именовао Ђијанариса за члана Управног одбора јавних власти који би могао да упропасти овај пројекат, као и неке друге пре њега. На пример, Одбор је 2005. године успео да осујети план изградње Олимпијског и фудбалског стадиона на Менхетну. И док Ђијанарис има подршку неколицине демократа из суседних области, интересе компаније штити Куомо, који би требало да ратификује Ђијанарисову кандидатуру за Одбор.

Компанија каже да се није обратила ниједном граду који је ушао у најужи избор, али рекла је да је увек спремна да саслуша предлоге и настави сарадњу са свима због будућих улагања. Иако Амазон има подршку у Њујорку, компанија је ипак одлучила да поново размотри кандидатуре осталих градова због непоколебљиве опозиције са којом се суочила.
Дневни лист „Вашингтон пост“, чији је власник Џеф Безос, навео је да је од два анонимна извора који су блиски компанији сазнао да су директори у „Амазону“ имали интерни састанак на коме су одлучили да поново размотре своју одлуку и узму у обзир алтернативна решења. Међутим, ни други градови нису пријатељски расположени. Наиме, 50 лево оријентисаних организација из градова који су били у најужем избору објавили су писмо у коме се противе изградњи другог седишта компаније.

И поред свега тога, компанија је за годину дана, колико је трагала за најбољим положајем новог седишта, добила 238 понуда из градова широм Северне Америке. Међу градовима у најужем избору нашли су се Чикаго, Мајами, Далас и Њуарк. Градоначелник Мајамија каже да тек треба да контактира компанију, али да је свака прилика за разговор добро дошла ако „Амазон“ одлучи да одустане од Њујорка. Гувернер државе Илиноис је изјавио да је одмах после објављивања чланка у Вашингтон посту позвао компанију и свесрдно подржао кандидатуру Чикага.

Нешвил ће, према речима званичника, проценити пројекат и одговорити у складу са својим интересима. Регионална трговачка комора у Даласу није дала коментар. Њу Џерси показује највише ентузијазма од свих њих. Предлаже до 7 милијарди потенцијалних пореских олакшица, а град је спреман да, ако се комшије повуку из пројекта делимично или потпуно, понуди компанији да се досели код њих.

Зашто је Русија одлучила да се искључи са интернета?

Кремљ се спрема да се искључи са интернета јер Русија покушава да провери своју сајбер-безбедност у случају одмазде Запада. Русија је одлучила да почне са спровођењем плана пре априла. Председник Владимир Путин је одобрио процес којим би се обезбедила независност руског интернет-простора (Runet) који би, на тај начин, могао неометано да функционише чак и кад би везе до глобалних сервера биле прекинуте. Русија се је забринута јер би Запад могао да јој ускрати приступ интернету пошто би му коначно досадили непрекидни сајбер-напади и кампање ширења лажних информација. Због тога жели да буде спремна за такву ситуацију. Директор националне обавештајне службе Ден Коутс саопштио је Конгресу прошлог месеца да Русија „представља озбиљну сајбер-претњу“ Сједињеним Државама. Осим кампања у којима су се шириле лажне информације током председничких избора 2016. године, руски хакери које финансира влада убацили су се у делове америчке националне инфраструктуре од пресудног значаја.

Опширније...

Зашто су се сви окомили на компанију „Хуаwеи“ кад све савремене технологије, чак и америчке, са собом носе безбедносне ризике?

Питер Камерер каже да људи који су забринути због тога што мисле да их неко шпијунира треба врло пажљиво да размотре многобројне технолошке иновације са Запада које су присутне у сваком делу нашег живота. Трамп, подстичући неповерење, спречава научну сарадњу која је од пресудног значаја за напредак друштва. Свако ко мисли да га производи компаније „Хуаwеи“ шпијунирају или да представљају опасност по безбедност никада нису размислили о технологији која их окружује. Паметни телефони компанија „Епл“ и „Самсунг, дигитални гласовни асистенти као што су Siri и Aleksa, „Фејсбук“ и „Гугл“, међу многим другим, прикупљају, чувају, чак и деле бесконачне количине података о нама кад год користимо било који наведени уређај или сервис. Те велике технолошке компаније веома често сарађују са државним владама и војним снагама. Можете и претпоставити шта им се даје, а то нам је показао Едвард Сноуден кад је открио тајне документе америчке шпијунске службе. Веровати уређајима и сервисима само ако долазе са Запада или не веровати им ако долазе из Кине ситуација је која се може назвати ксенофобичном, чак расистичком. Добро нам је познато да је компанија „Хуаwеи“ на удару администрације америчког председника Трампа највише због тога што Кина прети да ће преузети доминацију суперсиле од Сједињених Држава. Треба само да ухапси неколико кинеских угледних пословних људи, забрани продају кинеских производа и застраши људе да ће их снаћи неко зло ако их користе и тако ће америчке компаније и амерички савезници и даље очувати надмоћ. Свако ко је користио неки од најквалитетнијих телефона компаније може да схвати због чега се Америка плаши Кине. Телефон је квалитетан као и остали конкурентни, можда је чак и бољи, привлачног изгледа, брз, са одличном батеријом и најбољом камером на тржишту. Све то, вероватно, неће открити ниједан Американац јер, нажалост, телефон се не може купити на америчком тржишту.

Опширније...

Друштвене мреже још имају времена да се доведу у ред

Гиганти из Силицијумске долине који контролишу претраживаче интернета и друштвене мреже одређују ко може видети које податке и како. Никада до сада се није десило да толико мали број компаније има моћ да одмах повеже милијарде људи, а уз то, и да може да обликује и измени екосистеме података целих народа и друштава. На Светском економском форуму у Давосу ове године, многобројни светски лидери јавно су износили захтеве за већом међународном контролом прикупљања и коришћења података. Технолошке компаније су покушале да на захтеве одговоре усклађеним и конструктивним планом акције. Ако ускоро не предузму нешто, могли бисмо, на крају, да добијемо неодговарајуће, претерано строге и потенцијално контрапродуктивне прописе. Још има времена, али не много, да технолошка индустрија помогне у формулисању правила која ће имати смисла. Срж проблема је нејасан процес који одређује како алгоритми чувају податке милијарди корисника. Сваки пут кад неко користи претраживач или неку од друштвених мрежа, они се ослањају на тајни компанијски алгоритам, који је подешен тако да максимизује нешто – углавном је то корисничка употреба сервиса. Транспарентности и одговорности уопште нема.

Опширније...

Приватност је друштвено добро

Како „Википедија“ наводи, друштвена добра су сва културна и природна богатства доступна свим члановима друштва и налазе се у друштвеној, а не приватној својини. А ја бих рекао да живимо у време надзорног капитализма у симбиотичкој вези са технологијом оглашавања, дакле, приватност није врлина или вредност или роба, већ друштвено добро. Таква изјава сигурно изазива чуђење јер нам је свима добро познато да је приватност, према дефиницији, приватно добро. Зашто бисмо ви или ја, а да не спомињемо друштво као целину, били заинтересовани за неку тринаестогодишњакињу (или њене родитеље или законске старатеље) која је одлучила да своје поверљиве податке прода „Фејсбуку“ за 20 долара месечно? Добро, можда ће неки од вас рећи да тинејџер у овом случају није најсрећније изабран пример. Ако би одрасла и пунолетна особа одлучила да прода своју приватност, да ли би се то тицало само ње?

Опширније...

Хакери подижу улоге. То би требало да учине и њихове мете.

Стручњаци који се баве сајбер-безбедношћу налазе се пред великим изазовом. Не треба само да иду у корак са сајбер-криминалцима, већ и да активно предвиде кораке које ће тек направити. Тренутно, процес предвиђања никад није био тежи јер су сајбер-криминалци подигли улоге реагујући на боље и савршеније мере безбедности. С друге стране, претње се брзо развијају, мање вешти криминалци су приморани да се повуку из посла или да се бар сместе на дну ланца исхране. Можда вам то изгледа као добра вест, међутим, докази показују да осредњи и мање усредсређени сајбер-криминалци размишљају о промени злочиначке каријере, што значи да су остали само они најбољи са којима треба да се суочимо. Дакле, најпаметнији се боре да преживе и напредују у новом светском поретку у коме има све више изузетних стручњака и професионалаца.

Опширније...

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079