Вештачка интелигенција компаније Google у служби америчког војног програма беспилотних летелица

Вест о компанијиним технологијама вештачке интелигенције које ће се користити за потребе америчке војске у програму беспилотних летелица изазвала је опречне коментаре у компанији и ван ње. Системи вештачке интелигенције TensorFlow компаније Google користе се у пројекту Мавен који је покренуло америчко Министарство одбране у јулу прошле године. Пројекат би користио машинско учење и вештачку интелигенцију у анализи огромног броја снимака које су направиле беспилотне летелице. Првобитна намера је била да вештачка интелигенција анализира видео-записе, утврди значајне објекте и означи их да би их аналитичар касније прегледао.

Шеф Тима за функционисање алгоритама у ратним условима при Министарству одбране изјавио је у јулу: „Људи и рачунари радиће заједно да би системи наоружања брже и боље препознавали објекте. Надамо се да ће такав процес омогућити аналитичару да обави два или три пута више посла, што нам је, коначно, циљ.“

У пројекат Мавен уложен је део од 7,4 милијарде долара које је Министарство одбране потрошило на вештачку интелигенцију и обраду података. Пројекат обухвата и сарадњу Пентагона са различитим научницима и стручњацима на пољу вештачке интелигенције и обраде података. Према неким извештајима, технологија се већ користи у борби против Исламске Државе.

Портпарол компаније је изјавио да је пројекат још у фази тестирања у Министарству одбране и да би требало да обезбеди TensorFlow API отвореног кода који може да помогне у препознавању објеката на основу некласификованих података. Технологија означава слике које треба да прегледа аналитичар и не користи се у нападима.

Компанија већ дуго сарађује са владиним агенцијама обезбеђујући им технологију и услуге заједно са компанијама Amazon и Microsoft , али сарадња на пројекту Мавен изазвала је жучне расправе унутар гиганта. Запослени су били огорчени кад су открили како се користи вештачка интелигенција коју је компанија развила. Употреба машинског учења у војне сврхе, свакако, изазива оправдану забринутост. Запослени у компанији активно разматрају тај врло озбиљан проблем и настављају да развијају процедуре да би заштитили и одбранили развој и употребу технологија машинског учења.

Некадашњи извршни директор компаније Alphabet Ерик Шмит и извршни руководилац компаније Google Мајло Медин чланови су Одбора за иновације у одбрани и саветују Пентагон на пољу рачунарства у облаку и система података. Што се тиче претходних уговора које је компанија имала у вези са одбраном, може се рећи да су били врло разнолики. Кад је купила фирму Схафт која се бавила израдом робота, компанија је одмах повукла системе и поништила уговоре који су се односили на одбрану и куповину иновативне фирме Skybox која се бавила сателитима. Кад је дошла у посед фирме Boston Dynamics, која се бавила роботима, покушала је да направи роботичког коња за морнаричку пешадију, али маринци нису били заинтересовани јер је био сувише бучан.

За разлику од конкурената – Amazona и Microsoft-а – компанија Google не може да понуди сервисе у облаку за информације које су класификоване као поверљиве.

Кад је компанија 2014. године купила британску фирму ДеепМинд која се бавила вештачком интелигенцијом, постављена је табла са моралним начелима употребе вештачке интелигенције чији је задатак да преиспита како се користи вештачка интелигенција коју је развила компанија. Међутим, детаљи са табле и даље, три године касније, нису познати јавности.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079