Зашто Закербергово четрнаестогодишње извињавање није поправило Facebook?

Годину дана пре оснивања друштвене мреже Facebook, дакле 2003, веб-сајт Facemash почео је неовлашћено да прикупља фотографије студената са Харвардовог интранета да би корисници утврдили која је од њих најпривлачнија. Наравно, поступак је изазвао свеопште протесте. Творац веб-сајта одмах је објавио извињење. „Надам се да схватате да нисам имао лоше намере и извињавам се ако је мој поступак некога увредио јер сам сасвим ненамерно изгубио из вида да би сајт могао тако брзо да се прошири и због тога изазове постојеће последице“, написао је млади Марк Закерберг. „Схватио сам како би моје намере могле погрешно да се протумаче.“

Године 2004, Закерберг је са сарадницима основао Facebook. Друштвена мрежа се брзо проширила од Харварда на остале универзитете. Млада компанија је 2006. године, „замазала очи“ својим корисницима представљајући Новости (Newsfeed) где су биле сређене и представљене све информације које су људи претходно морали појединачно да претражују. Многи корисници су били непријатно изненађени и уплашени јер никаквих претходних упозорења није било, нити је постојала контрола заштите приватности. Закерберг се извињавао. „Погрешили смо и извините, молим вас“, написао је на блогу Facebook-а. „Стварно смо забрљали.“

Онда долази 2007. година, кад Фацебоок представља нови систем оглашавања Beacon, уведен без одговарајуће контроле и сагласности, који је угрозио приватност корисника тако што је јавно открио шта људи купују на мрежи. Корисници друштвене мреже су написали електронску петицију под насловом: „Facebook: Престани да нам угрожаваш приватност!“ Закерберг се поново извињавао: „Извињавамо се што смо направили лош потез увођењем новог система.“ Обећао је да ће унети исправке.

До 2008. године, Закерберг је написао само четири објаве на Facebook блогу и свака од њих је садржала извињење или покушај да објасни неку одлуку која је узнемирила кориснике.

Две године касније, дакле 2010, пошто је друштвена мрежа угрозила приватност корисника објављујући њихове кључне податке без сагласности и упозорења, Закерберг се поново извињавао, али тад је његово извињење објављено у Вашингтон посту. „Нисмо постигли жељени резултат“, рекао је. „Добили смо повратне информације и сигурни смо да постоји једноставнији начин да управљате својим подацима. У следећих неколико недеља, поједноставићемо управљање заштитом приватности ваших информација“, обећао је.

Прескочићемо неколико година извињавања и долазимо до 2018, односно прошлог месеца кад је друштвена мрежа још једном привукла пажњу јавности јер је између 2008. и 2015. године дозволила стотинама, или можда хиљадама апликација да прикупе огромну количину података од корисника и то не само оних који су преузели апликације већ и од њихових пријатеља. Једном таквом апликацијом управљао је Александр Коган са Универзитета у Кембриџу и прикупио детаљне податке од осамдесет и седам милиона корисника у Сједињеним Државама. Информације је тајно проследио фирми Cambridge Analytica која се бави политичким подацима. Поступак је изазвао невероватну пометњу јер је клупко почело да се одмотава до 2016. године и несрећних председничких избора у Америци. Међутим, Коганова апликација је само једна од многих које су прикупљале податке корисника без било каквог упозорења или сагласности.

Компанија се прво надмено бранила тврдећи да су се корисници сложили са таквим условима који су, опет били закопани испод гомиле неразумљивог правног жаргона. Међутим, пошто напади нису престајали, компанија је поново обећала да ће поједноставити контролу приватности у неколико следећих недеља – обећање које је дао пре осам година и није га испунио. Закерберг је кренуо на турнеју извињавања и разговарао са уредницима многих новина, осим са британским Гардијаном и Обзервером који су почели целу причу.

Закерберг се тад није зауставио само на извињавању. Бранио је компанију која, тврди он, брине о својим корисницима. Рекао је да свако ко верује да компанија Apple више брине о својим корисницима од његове друштвене мреже пати од стокхолмског синдрома – кад жртве почињу да саосећају и идентификују се са својим отмичарима. У сваком случају, Закерберг је много лакше успео да прикупи податке, чак и поруке, са андроид телефона него са уређаја компаније Apple, која има много бољу заштиту приватности корисника.

Нико, међутим, на турнеји извињавања, није питао Закерберга да објасни свој став према коме више од две милијарде корисника друштвене мреже представља „заједницу“. Заједница је скуп људи са одговарајућим правима, моћима и одговорностима. Да је Фацебоок заиста заједница, Закерберг не би могао да доноси једностране одлуке због којих се стално извињава.

Две милијарде корисника не представљају заједницу, они су само база корисника друштвене мреже која се повинује одлукама једне особе која управља платформом. Кад год се појави неки конкурент Facebook-у, компанија га убрзо копира (Snapchat) или га купи (WhatsApp, Instagram) по огромној цени. Facebook је режим једностраног и изузетно профитабилног надзора који је компанији обезбедио огроман капитал.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079