Шта је то GDPR и како ће утицати на појединце?

Општа уредба о заштити података о личности (General Data Protection Regulation – GDPR) ступа на снагу у мају на територији Европске уније и имаће велики утицај на регулисање прикупљања података физичких лица. Последњих неколико недеља, много се говори о директивама Уредбе које ће бити примењиване на територији Европске уније и имаће велики утицај на то како компаније управљају и користе наше личне податке. Иако можда сама скраћеница неодољиво подсећа на назив неке бивше совјетске републике, не односи се на прикупљање додатних података већ на регулисање њиховог прикупљања.
Општа уредба о заштити података о личности биће спроведена да би заштитила податке грађана који живе на тлу Европске уније. Уредбу су донеле следеће институције: Савет Европске уније, Европски парламент и Европска комисија да би омогућили грађанима Европске уније већи ниво контроле над личним подацима.

Уредби је било потребно неколико година разматрања да би је коначно одобрио Европски парламент 14. априла 2016. године и коначно ће се примењивати од 25. маја. После тог датума, сва правна лица која се не буду придржавала смерница и директива уредбе биће новчано кажњена; казне могу износити и до четири процента укупног прихода, или до 20 милиона евра. Свака похрањена информација која би се могла употребити за одређивање вашег идентитета потпада под уредбу. У те информације спадају ваше име, банковни подаци, ИП адреса, активност на друштвеним мрежама и медицински подаци.

НЕСУМЊИВО, УРЕДБА ЋЕ ДУГОРОЧНО ИЗМЕНИТИ СТРУКТУРУ И КОРИШЋЕЊЕ ПРИВАТНИХ ПОДАТАКА

Сасвим је јасно да је коначна примена Уредбе корак напред у заштити корисника и приватности њихових података. Много је напреднија од свега што остале земље спроводе и несумњиво ће дугорочно изменити начин коришћења приватних података. Уредба ће знатно отежати компанијама добијање података и одобрења за њихово складиштење и коришћење; натераће многе организације да поново размисле и организују начин прикупљања, складиштења и управљања подацима да би избегли ужасне и врло високе новчане казне. Последица потпуне обузетости уредбом довела је до појаве читаве гомиле GDPR саветника и стручњака који помажу европским компанијама да своје пословање ускладе са директивама Уредбе.

Што се тиче главних права грађана која се наводе у уредби, посебну пажњу треба обратити на обавештење о компромитацији, право на приступ, право на заборав, преносивост података и приватност по дизајну. Може се рећи да су право на приступ и право на заборав највеће промене у садашњем поретку ствари.
Право на приступ омогућава сваком грађанину Европске уније добијање личних података без надокнаде ако су такви подаци похрањени. Обухвата и сврху и њихово коришћење. Овим правом се побољшава ефикасност личних података и избегава се чување оних који нису потребни.

Право на заборав омогућава сваком грађанину Европске уније да захтева брисање било којих личних података, између осталих и оних који су јавно доступни, као што су резултати претраживања и објаве на друштвеним мрежама.

Резултати претраживања су посебно занимљиви због тога што спадају у индексиране податке. Појединац може да затражи брисање индексираних података, међутим, добављач претраживача није одговоран за брисање извора који може и не мора бити на територији Европске уније. Овај ситни гранични случај може довести до појаве „рупе“ у закону, што само значи да је потребан закон који је много глобално повезанији јер би само тад били сигурни да се на информације које су похрањене ван граница Европске уније исто тако заштићене строгим правилима о заштити приватности података.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079