Да ли бисмо могли да плаћамо коришћење услуга Google-а и Facebook-а?

„Не можемо да користимо систем у коме људи могу да комуницирају само ако систем финансира трећа страна чији је једини циљ да манипулише корисницима.“ Осамдесетих година двадесетог века, оснивач вештачке интелигенције и виртуелне стварности Џерон Ланијер одржао је први говор на TED конференцији. Тад је први пут приказао могућности виртуелне стварности и својом изјавом умањио одушевљење публике која га је пажљиво слушала. „Суочени смо са врло опасном будућношћу“, рекао је Ланијер на овогодишњој TED конференцији у Ванкуверу. „Технологија која нам је потребна и технологија коју волимо доћи ће нам главе.“ Испоставило се да су његова предвиђања која је открио пре тридесет година невероватно тачна. Пошто платформе као што су Google и Facebook нису успеле да заштите своје кориснике и сасвим је јасно да су пропустиле да адекватно испитају информације које се крећу кроз њихове програме, изгледа да је пропаст друштва коју је Ланијер предвидео врло близу.

Узрок таквог стања, према Ланијеровим речима, треба тражити у погрешном поступку најранијих оснивача савремених технологија. „Верујем да смо направили грешку на самом почетку“, рекао је, „али можемо да је исправимо јер смо схватили где смо погрешили.“

Грешка се састоји у следећем: Ланијер и његови сарадници, пионири савремених технологија, чврсто су веровали да платформе и системи које су развијали морају бити доступни и бесплатни за све људе који би их користили. „Али волели смо и наше успешне технолошке предузетнике, нашег Стива Џобса и његов мит о младом програмеру који може да остави свој траг у свету“, рекао је. То је створило приличну збрку у новонасталој индустрији: „Како ћете оценити успешност предузетника и компаније ако је све бесплатно?“

Ланијер каже да је одговор био у рекламном моделу. „Друштвена мрежа Facebook је створена као бесплатна, али са рекламама, што је био случај и са компанијом Google“, рекао је Ланијер. „У почетку је то било симпатично – нарочито кад сте могли да видите рекламу за ординацију вашег локалног зубара.“

Међутим, алгоритми су постајали паметнији, оглашивачи све већи, мање специфични, али усмеренији, што је према Ланијеровим речима, из темеља променило природу мрежа. „Не могу више да их зовем друштвеним мрежама. Сад из називам империјама које мењају људско понашање.“

Финансирање платформи помоћу плаћених огласа није више могуће. Због тога се појављују лажне вести, корпоративне манипулације и необезбеђени подаци углавном код друштвене мреже Фацебоок и претраживача Google. „Не можемо да користимо систем у коме људи могу да комуницирају само ако систем финансира трећа страна чији је једини циљ да манипулише корисницима“, објаснио је.

Дакле, постоји ли алтернатива? Хајде да вратимо време и променимо одлуку која је довела до те фаталне грешке. Уместо да се корисници бесплатно пријављују на Facebook или претражују уз помоћ Google-а, требало би да плате малу надокнаду за те услуге. Ланијер подсећа оне који не верују да би људи пристали да одвоје новац за те платформе да је такав начин функционисања у потпуности успео код Нетфлиxа. „И тако смо добили врхунску телевизију. Волео бих да замислим како би изгледала врхунска друштвена мрежа кад би се применио исти поступак.“ У таквој друштвеној мрежи могли бисмо да приступимо правим и провереним информацијама, уместо да прихватамо оне које су нам спремили „преваранти“. Тако би канали за комуникацију били ослобођени од мешања оглашивача.

Према његовом мишљењу систем надокнаде не би могао да буде једноставан као плаћање претплате без обзира на потрошњу. Рецимо, платформе као што су Фацебоок и Гоогле могле би да плаћају неким својим корисницима компензацију за податке којим хране системе ове две платформе, док би кориснике у неповољнијем материјалном положају могла да субвенционише држава кроз неки одређени програм.

„Не морамо да кажњавамо Силицијумску долину – само морамо да променимо одлуку“, каже Ланијер. „Треба утврдити много детаља, али план је сасвим изводљив.“

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079