Технолошки стручњаци пркосе смрти и покушавају да дигитализују живот

Нове технологије отварају врата скоро вечном животу и покрећу многе етичке и филозофске расправе. Предузетници у Силицијумској долини и шире покушавају да утичу и промене једини неизбежан догађај у животу свих људи, а то је смрт. Инжењери рачунарства и стручњаци за вештачку интелигенцију развијају програме који омогућавају људима да теоријски избегну смрт и отварају врата скоро вечном животу, али покрећу и многе етичке и филозофске расправе.
Неки изуми су сабласно слични онима који се појављују дистопијској научно-фантастичној серији „Црно огледало“. Један од њих припада иновативној компанији „Нектом“ (Nectome) која верује да ће бити могућа дигитализација људске свести у следећих сто година. Оснивачи компаније су свршени студенти Масачусетског технолошког института, Роберт Макинтајер и Мајкл Макана, који тврде да су успешно сачували конектоме животињског мозга, односно неуронске мапе које играју главну улогу у складиштењу меморије, и тренутно проучавају како би процес могли да примене на људском мозгу.
Истовремено, њих двојица развијају технологије скенирања мозга да би дигитализовали ум.

 

Практична разматрања обухватају равноправни приступ и поштену поделу светских извора, док је на емотивном пољу тешко сазнати како ће изгледати рачунарска симулација неуронских веза, како се истиче у одсеку Медија лаб на Институту.

Филозоф и биоетичар Џон Харис пита се да ли би и најумније људско биће могло да живи у виртуелном облику.

„Пошто смо бића саздана од крви и меса, тешко ми је и да замислим да бисмо могли да опстанемо у бестелесном стању“, рекао је.

Међутим, Макинтајер и Макана нису усамљени у свом уверењу да мозак или бар делови људског ума могу да се пренесу у рачунаре.

Мистериозна Силицијумска долина

Реј Курцвејл, директор инжењерског одсека у „Гуглу“ је предвидео да ћемо до 2030. године моћи наш мозак да повежемо са облаком. Инвеститор Сам Алтман, суоснивач престижног програма „Y Комбинатор“ који финансира и подржава иновативне компаније, дели размишљања претходно поменутих стручњака.

„Претпостављам да ће мој мозак бити премештен у облак“, изјавио је недавно за часопис Института кад је објашњавао зашто се пријавио на листу компаније „Нетком“.

Многи неуролози и компјутерски стручњаци одбацују идеју „премештања мозга“ и доводе моралне ставове компаније у питање посебно пошто је Макинтајер упозорио да је његов план о преузимању мозга „100 посто фаталан“. Наиме, да би се мозак одржао пре него што се његов садржај пребаци у рачунар, они који су се пријавили за програм морају да се сложе и са еутаназијом.

У априлу, Медија лаб, која је у почетку подржала компанију, одлучила је да прекине подршку истраживању сматрајући да неурологија није достигла „задовољавајући ниво“ да би сигурно знала да ли ће меморија и ум моћи да се сачувају или да ли је могуће поново успоставити свест појединца.

О роботу

Неки други технолошки стручњаци верују да се дигитална бесмртност може достићи неким мање инвазивним средствима.  Специјалисти за вештачку интелигенцију развијају дигиталне аватаре који копирају личност корисника и могу да комуницирају са најближима и вољенима чак и кад њихови власници премину.

Хусеин Рахнама, гостујући професор на одсеку Медија лаб направио је програм који може да рудари по гигабајтима података које људи стварају сваки дан да би створио виртуелне моделе њихових умова.

Програм који је назван „Проширена вечност“ моћи ће после тога да пренесе сећања из вашег живота и одговори на извесна питања из одређених области, као што су политички ставови, у зависности од тога какве су информације похрањене у вашим подацима. Рахмана разматра и похрањивање података у робота пошто власници података премину како би на тај начин успели да остану у току са актуелним догађајима па чак и да изражавају мишљење о догађајима који би се одиграли после њихове смрти.

Професор је рекао да има једног перспективног добровољца, оснивача светски успешне компаније који би учествовао у пројекту јер би тако могао да даје савете колегама и заједно са њима унапређује фирму чак и после смрти, иако истиче да постоје бројни проблеми.

„Пажњу, свакако, треба посветити питањима заштите поверљивости података и прецизности одговора“, рекао је Рахнама.
За Хариса коришћење аватара који би нас аутентично представљали после смрти су најобичнија глупост.

Дигитални гроб

За неке људе је сасвим довољно да имају дигитални подсетник на преминулог. Кажу да аватари могу да буду врста дигиталног гроба који би посећивали и тако изражавали жаљење. Чују њихов глас и подсећају се на разговоре које су водили.

Иако стручњаци подстичу људе да наставе да разговарају са преминулим особама у својој глави, противе се уплитању савремених технологија јер чак и најинтелигентнији роботи не могу да схвате наше најинтимније мисли и односе.

Друштвена бесмртност

Јапански стручњак за роботику Хироши Ишигуро каже да постоје две врсте бесмртности – лична свест и друштвена бесмртност. Технологија може да нам омогући друштвену бесмртност – омогућавајући преминулом да активно доприноси развоју друштва из гроба. Ипак, технологија не може да копира људску свест и сумња да ће икада моћи.

Ишигуро је направио роботе реплике неких најпознатијих јапанских писаца и тако им омогућио да препричавају своја дела у школама широм земље. Направио је и андроидног робота према свом лику и верује да би могао да настави подучавање роботике на универзитету кад Ишигуро премине. Ако имамо андроидног робота, можемо вечно да живимо у друштву, али лична бесмртност је немогућа јер наша свест није трајна.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079