Европска унија покреће пројекат за стварање најбржег суперрачунара на свету

Европска комисија окупља групу стручњака на пројекту вредном милијарду евра да би створила супер суперрачунар и достигла, односно, престигла највеће конкуренте, Кину и Сједињене Државе. Министарство индустрије Европске уније одобрило је пројекат вредан милијарду евра који би јој омогућио да достигне Кину, Сједињене Државе и Јапан и до 2023. године направи најбржи рачунар на свету. Најважнији циљ Европе је да направи два екса скаларна суперрачунара која би могла да обављају бар милијарду милијарди математичких израчунавања у секунди. Они би били десет пута бржи од данашњих најбржих и најсавременијих модела. Нова организација под називом „ЕуроХПЦ“ са седиштем у Луксембургу управљаће пројектом од почетка 2019. године. Група ће добити 486 милиона евра из буџета за истраживање „Хоризонт 2020“ Европске уније и приближно исту толику суму од осталих двадесет и пет држава чланица. Наравно, међу њима се не налази Уједињени Краљевство које према плану треба да иступи из заједнице у марту следеће године. Компаније се, такође, могу придружити и, ако желе, финансијски помоћи пројекат.

Европа је суочена са суровом конкуренцијом која долази из Кине, Сједињених Држава и Јапана. Наиме, све наведене државе развиле су стратегију стварања суперрачунара. Кина је у августу представила први светски прототип екса скаларног рачунара. Комисија сматра иницијативу изузетно важном за очување конкурентности Европе као и њене независности у управљању и коришћењу података. Забринута је и да би изнајмљивање простора на иностраним рачунарима повећало вероватноћу откривања комерцијалних тајни и крађе личних података.

У Европи у овом тренутку постоји 105 суперрачунара према извештају о петсто рачунара на свету који се објављује сваке друге године. Међутим, најсавременији и најбољи уређаји налазе се у Кини и Сједињеним Државама. Комесарка за дигиталне технологије Европске уније Марија Габријел је почетком године изјавила да се таква доминација мора срушити. Данас, међу првих десет суперрачунара на листи ниједан није у Европи, док су се 2012. године налазила чак четири. 

Што се тиче ангажованости Европе у производњи хардвера за суперрачунаре, можемо рећи и да је у том домену у приличном заостатку. Наиме, индустрија Европске уније обезбеђује тек пет процената од укупне светске производње компонената за најнапредније машине. Стварање и састављање данашњег најсавременијег и најбржег рачунара може да кошта и до 250 милиона евра, а годишња цена његовог функционисања може да достигне и неколико милиона евра.

Поврх почетне милијарде евра, Комисија намерава да обезбеди додатних 2,7 милијарди у буџету за период од 2021. до 2027. године за савременије екса скаларне рачунаре од којих би неки могли бити засновани на технологији квантног рачунарства.

У корак с Кином

Сви губе трку са Кином, која је последњих година успела да претекне чак и Сједињене Државе.

Најбржи европски рачунар који се налази у Швајцарској (која није чланица Уније) је око дванаест пута спорији од кинеског „Санвеј Тајхулајта“ који обавља 93 билијарде (1015) калкулација у секунди и скоро је два пута бржи од друге најбрже машине на свету која, такође, припада Кини. „Тајхулајт“ користи микропроцесоре кинеске производње, а не оне произведене у компанији „Интел“ из Силицијумске долине која снабдева 90 процената светских суперрачунара.

Европска унија жели да створи прву генерацију домаћих процесора за супер брзе рачунаре. Ланац снабдевања европске ХПЦ технологије је и даље прилично слаб, а интеграција европских технологија у оперативне ХПЦ машине и даље је прилично занемарљива. Очекује се да ће технологије које се развију бити примењиве у машинском учењу и анализи података. Истиче се да ће се најбољи резултати постићи ако се државе чланице удруже у заједничком циљу не покушавајући да конкуришу једна другој. Пре неколико година, Кина је била далеко иза свих, али успех првенствено зависи од улагања, а не од способности.

Владама и истраживачким центрима суперрачунари су потребни не само да би показали колико су технолошки надмоћни већ и да би обављали комплексна израчунавања у многим областима, од прогнозе времена до секвенцирања ДНК.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079