Америчка војска жели да подучи вештачку интелигенцију основама здравог разума

Чак и најбољи програми вештачке интелигенције понекад праве глупе грешке. DARPA (Пројектна агенција за напредна одбрамбена истраживања) је организовала такмичење да би исправила најгоре грешке које се јављају у тој области. Где год је примењена вештачка интелигенција, увек би направила неку грешку која би забавила све стручњаке. Само се сетите чудне грешке коју су направили алгоритми за превођење и помешали изразе имати неког на вечери и за вечеру (have someone for dinner). Међутим, пошто се вештачка интелигенција све више користи у изузетно озбиљним ситуацијама, као што су аутономна возила, успостављање дијагнозе или доношење закључака од којих зависи живот, а све на основу прикупљених информација, такве грешке више неће бити смешне. Због тога је DARPA одлучила да се посвети најважнијем и најосновнијем недостатку вештачке интелигенције, а то је недостатак здравог разума.

Здрав разум представља црну материју вештачке интелигенције; неизрециву и неописиву, али, свакако, са видљивим утицајем на све. Нови програм Агенције који се зове „Машински здрави разум“ (Machine Common Sense (MCS)) покренуће такмичење у коме ће се од алгоритама вештачке интелигенције захтевати да нађу смисао питања као што је следеће: Ученица је две идентичне биљке засадила у исту врсту и количину земље и заливала их истом количином воде. Једну биљку је ставила поред прозора, а другу у мрачну просторију. Биљка поред прозора ће производити више а) кисеоника, б) угљен-диоксида, ц) воде.
Рачунарски програм би требало да познаје бар основне поставке фотосинтезе да би могао да одговори на питање. Једноставно пуњење машине гомилом претходних питања неће адекватно решити проблем.

Ти програми за тестирање ће се усредсредити на језик јер он представља највећи камен спотицања за машине и јер чини тестирање релативно јасним. Питања нам омогућавају да измеримо напредак ка развијању схватања здравог разума, што је од пресудне важности. Технолошке компаније убрзано комерцијализују технике машинског учења које су моћне, али у основи врло ограничене. Дубоко учење нам, на пример, омогућава да препознамо речи у говору или предмете на сликама, врло често са невероватном прецизношћу. Приступ се, међутим, заснива на убацивању огромне количине означених података – сирових аудио сигнала или пиксела на слици – у огромну неуронску мрежу. Систем може да научи како да одабере важне узорке, али лако може да погреши јер нема концепт ширег окружења.

За разлику од њих, бебе врло брзо развију интуитивно схватање света које служи као основа за развој интелигенције. Ипак, још смо далеко од решавања проблема здравог разума. Претходни покушаји да се помогне машинама да разумеју свет усредсредили су се на ручно стварање великих база података знања, што је незграпан и у суштини бесконачан подухват. Најпознатији такав покушај био је „Cyc“, пројекат који се одвијао деценијама.
Проблем би могао да постане изузетно озбиљан. Недостатак здравог разума је, коначно, погубан у одређеним критичним и озбиљним ситуацијама и могао би да заустави развој вештачке интелигенције. DARPA је већ улагала у основна истраживања вештачке интелигенције. Претходни пројекти су омогућили ширење употребе аутономних возила као и развој најпознатијег гласовног личног асистента Siri. 

Недостатак здравог разума онемогућава интелигентном систему да разуме свет око себе, неусиљено комуницира са људима, понаша се разумно у непознатим ситуацијама и учи из искуства. Тај недостатак је можда највећа препрека између уско усредсређених апликација вештачке интелигенције које имамо данас и много општијих апликација које бисмо желели да створимо у будућности.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079