ЕУ посрнула у плану да разреже порез од 3% главним технолошким компанијама

Договор да се предузму мере против компанија као што су „Фејсбук“ и „Гугл“ наишао на неслагања. План Европске уније да опорезује „Гугл“, „Фејсбук“ и друге интернет фирме изгледа да неће бити спроведен јер су многе државе чланице изразиле своје противљење. Европска унија проучава предлоге о увођењу пореза од 3% за све интернет компаније које новац зарађују од података корисника и дигиталног оглашавања да би их на тај начин довела у равноправан положај са осталим компанијама које плаћају много већи порез. Међутим, идеја је наишла на озбиљно противљење Ирске, Шведске и Данске које су свој став јавно изнеле у уторак. Само да напоменемо, да би се план спровео у дело, свих 28 чланица морају да се сложе. Немачка је испрва подржала идеју у заједничком договору са Француском, али сад тражи излаз из тог савеза и залаже се за одлагање, што, с друге стране, изазива неповољне реакције Париза.

Десетак држава већ је започело спровођење сопственог плана о опорезивању дигиталних компанија, међу којима су Шпанија и Велика Британија, које су се, такође, недавно предомислиле. Филип Хамонд је прошле недеље изјавио да је Велика Британија већ спремила сопствени план опорезивања и очекује да ће закон ступити на снагу до априла 2020. године и у државну касу убацити око 400 милиона фунти.

Противници увођења пореза дигиталним компанијама плаше се гнева Трампове Беле куће, која сматра напоре Европске уније да обезбеди поштено опорезивање интернет компанија нападом на америчке компаније, што, наравно, Европска унија одбацује. Дански министар финансија, Кристијан Јенсен, сматра да је таква реакција сасвим очекивана пошто је и процес опорезивања уређен тако да циља компаније из Сједињених Држава.

Ирска, у којој су се сместиле велике технолошке компаније укључујући „Епл“, „Фејсбук“ и „Гугл“, такође се противи увођењу пореза. Министар финансија те земље се пита како би Европа реаговала кад би се њој наметнуо сличан порез. Министар финансија Француске каже да би увођење пореза дигиталним компанијама у Европи подстакло међународно одобравање и слагање и да би такав покрет могли да предводе стручњаци из Организације за економску сарадњу и развој.

Париз се плаши да би неуспех договора око толико важног питања пре мајских избора у Унији могао да буде поклон националистима, противницима Европске уније који тврде да Европа дужник великих пословних компанија. Ипак, француски министар финансија је учинио велики уступак кад је у уторак изјавио да ће подржати одлагање доношења закона о порезу да би омогућио ОЕСР да направи обимнији предлог.

Међутим, Париз је дубоко разочаран јер Берлин није подржао идеју пошто су се две државе пре 18 месеци договориле да ће заједно гласати за опорезивање, потврдиле заједнички став у јуну и у Месебуршкој декларацији изразиле заједничку визију европске будућности. Између осталог, сложиле су се да ће праведан закон о опорезивању бити донет до краја 2018. године. Француска влада није убеђења да је реакција Америке прави разлог за одлагање јер Немачка нема никакво оправдање чак и кад би Велика Британија, коју традиционално посматрају као најближег савезника Вашингтона, могла да предложи опорезивање дигиталних компанија.

Министарка привреде Шведске је изјавила да њена земља не може да подржи предлог и да нема те владе која би имала неко другачије мишљење. Аустријски министар финансија, који је председавао састанку, рекао је, да би ублажио јаз између подељених држава, да би требало разјаснити да ли државе имају техничке или политичке примедбе. После састанка је нагласио да би требало пронаћи усклађено решење за Европу, што неће бити лако пошто већ једанаест држава – и Шпанија је дванаеста – имају посебна национална решења за опорезивање дигиталних компанија.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079