Особине ваше личности могу вас изложити опасностима сајбер-криминала

Ново истраживање бави се понашањем – оним очигледним, али и оним које се крије испод површине – које вас ставља у позицију у којој сте више изложени опасностима које вребају од сајбер-криминала. При том, мислимо на Тројанце, злонамерне програме и вирусе. „Људи којима имају низак ниво самоконтроле много су изложенији нападима злонамерних програма“, каже Томас Холт професор са Државног универзитета у Мичигену и руководилац тима који се бавио поменутим истраживањем. „Карактеристике појединца које су пресудне у проучавању процеса опстанка сајбер-криминала, посебно импулсивност и активности којима се баве док су на мрежи имају огроман утицај на изложеност ризику.“

Према Холтовим речима, помањкање самоконтроле има неколико облика. Таква особа не размишља дугорочно, показује знаке немара, склонија је физичком него вербалном понашању и неспособна за одлагање награде. „Иако је самоконтрола детаљно проучавана у криминологији у смислу њене повезаности са склоношћу према злочиначким активностима, ипак проналазимо везу између ниског степена самоконтроле појединца и вероватноће да ће постати жртва сајбер-криминалаца; таква особина приближава људе онима који су мотивисани да крше закон“, каже Холт.

Истраживање које се појавило у часопису Social Science Computer Review, проценили су самоконтролу скоро 6.000 учесника у анкети као и понашање њихових рачунара које је могло да укаже на постојање злонамерног програма или вируса. Да би измерили колико су испитаници изложени ризику да постану жртве сајбер-криминала, Холт и његов тим поставили су им низ питања о томе како би реаговали у одређеним ситуацијама. Што се тиче понашања рачунара, поставили су им питања у вези са споријом обрадом података, падом система, неочекиваним искачућим рекламама или променама почетне стране на њиховом претраживачу веба.

„Интернет поседује свеприсутни ризик“, каже Холт. „У простору на мрежи, за људе са ниским нивоом самоконтроле увек постоји могућност да добију оно што желе, било да су у питању пиратски филмови или повољне понуде за робу широке потрошње.“ Према Холтовим речима, хакери и сајбер-криминалци знају да ће људи са ниским степеном самоконтроле бесомучно претраживати интернет само да би пронашли оно што желе – или мисле да желе. На тај начин откривају које странице, датотеке или методе треба да нападну.

Схватање психолошке компоненте самоконтроле и типова људи чији су рачунари заражени злонамерним програмом – и који ће га сигурно проширити – пресудно је у борби против сајбер-криминала, каже Холт. Веома је важно шта људи раде на мрежи као и фактори понашања који се тада истичу, а све то је у потпуности повезано са излагањем ризику од сајбер-напада. Компјутерски стручњаци се баве превенцијом злонамерних софтвера и обуком у вези са њима са техничког становишта, дакле, баве се новим софтверским решењима да би спречили нападе на рачунаре или поруке о нападима. То је веома важно, али исто тако треба се позабавити и психолошком страном порука које се шаљу онима са ниским нивоом самоконтроле и склоношћу ка импулсивном понашању.

„Постоје и људски аспекти сајбер-криминала којима се не бавимо због тога што смо усредсређени на техничку страну да бисмо се с њим изборили“, каже Холт. „Ако бисмо могли да разумемо људску страну, можда бисмо пронашли решења која би довела до много делотворнијих процедура и интервенција.“
Холт се нада да ће се у будућности срушити граница између рачунарских и друштвених наука што би омогућило холистички приступ борби против сајбер-криминала. „Ако бисмо могли да идентификујемо факторе ризика, могли бисмо да радимо заједно са стручњацима на пољу технике да бисмо развили стратегије које би умањиле факторе ризика за напад“, каже Холт.

„Проблем са којим се суочавамо је изузетно опасан и кад бисмо могли да га нападнемо с обе стране, могли бисмо да утврдимо факторе и техничку стратегију да пронађемо решења која ће побољшати заштиту свих који се налазе на мрежи.“

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079