Компанија „Мајкрософт“ поручује: „Очекује нас трновит пут у 2019.“

„Мајкрософт“ предвиђа како ће свет реаговати на лажне вести, сајбер-нападе, вештачку интелигенцију, трговинске ратове и регулисање друштвених мрежа и наводи десет изазова са којима ће се висока технологија суочити. Председник компаније Бред Смит претпоставља да ће се технолошки сектор наћи на трновитом путу у 2019. години узимајући у обзир нове америчке регулативе у вези са заштитом приватности, затим трговински рат који се води са Кином, одбијање Америке да дипломатски одговори на хаковање и мешање у председничке изборе и, коначно, успостављање прописа у области вештачке интелигенције. Кључне промене које би могле значајно да утичу на технолошки сектор обухватају и новембарски предлог Министарства за трговину да дода вештачку интелигенцију свом контролисаном извозном распореду пошто је она изузетно важна за националну безбедност. Смит, који има функцију главног правног саветника компаније, каже да све политичке стране много боље схватају важност Кине у развоју вештачке интелигенције и других области технологије и да показују много већу забринутост због последица које такво стање може имати по економску и националну безбедност.
Смит не спомиње Доналда Трампа, али истиче стално повећање америчких намета на кинеску робу јер се амерички председник нада да ће они натерати кинезе да купују робу произведену у Америци која при том не мора да обухвата техничке производе.

Прошле године је директор компаније „Епл“ Тим Кук затражио да се уведу прописи у пословање интернет-компанија, док је директор компаније „Фејсбук“ Марк Закерберг коначно схватио да ће се увести нови закони. Смит је написао да је прошле године све већи број лидера у области технологије прихватио чињеницу да треба увести одређена правила и законе у пословању. Треба се запитати које прописе би Америка могла да уведе. Смит наводи документ сенатора из Вирџиније Марка Ворнера, иначе демократе, у коме се предлаже увођење обавезе за све платформе друштвених мрежа према којој би морале да одреде порекло налога или објава, идентификују лажне налоге и обавесте кориснике у случајевима кад интелигентни роботи шире информације.

Пошто Ворнер има водећу позицију у Обавештајном комитету Сената, требало би очекивати да његове идеје у следећих неколико месеци дођу у жижу интересовања и расправа.
Оптимистичан је у вези са планом за увођење националних прописа за заштиту приватности првенствено због тога што се у Калифорнији такви закони већ спроводе. Наиме, ти калифорнијски закони, који се сматрају најстрожим у Сједињеним Државама, омогућавају корисницима да компанијама забране да прикупљају и продају њихове личне податке.

Смит каже да ће следећих неколико месеци закони о заштити приватности проширити у неколико других држава и тако поставити основу за још обухватнију дебату на Капитол хилу.
Смит сматра да је прошлогодишњи покушај француског председника Емануела Макрона да пронађе дипломатско решење за хаковање које подржавају владе и за мешање у изборе највећи корак у борби против напада на демократију. Макроновој иницијативи „Париз зове“ одазвале су се све чланице Европске уније и 27 од 29 земаља НАТО пакта, али не Сједињене Државе. Можда ће нова година донети прилике за неке нове одлуке.

Смит очекује да ће законодавци почетком 2019. године разговарати о вештачкој интелигенцији. Смит је у децембру објаснио због чега компанија „Мајкрософт“ верује да су ови закони неопходни и да их треба увести одмах да би се регулисала употреба технологија препознавања лица. Првих месеци 2019. године, према Смитовим речима, законодавна процедура биће пребачена у главне градове држава да би се пре краја године преселила у Вашингтон. У Европској унији власти надгледају коришћење технологије препознавања лица и других биометријских техника спровођењем Опште уредбе о заштити података личности, а Европска комисија је почела да разматра етичке проблеме много шире. На глобалном, нивоу, такав поступак је тек у зачетку.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079