Технологија радара компаније "Гугл" у служби паметних објеката

У савршеној паметној кући сви предмети би били међусобно повезани и могли би да комуницирају. Иако у теорији то звучи изванредно, ипак не би било посебно практично. Превасходно због тога што би то значило да бисмо многобројне потпуно функционалне, али „глупе“ предмете морали да заменимо оним „паметним“ који би имали уграђене сензоре. Уз то, не треба заборавити на безбедносне ризике који би угрозили нашу приватност, а да не спомињемо борбу која се тренутно води између компанија „Амазон и „Епл“ за освајање лидерског положаја у стварању платформе за паметну кућу. Решење би могло да буде надохват руке и подразумевало би употребу радара, технологије која је у употреби скоро цео век. Компанија „Гугл“ је почела са израдом пројекта који користи технологију радара и назвала га „Соли“.

Рачунарство засновано на радарској технологији одушевљава и привлачи стручњаке у истраживачким лабораторијама последњих неколико година. Група за напредну технологију и пројекте компаније „Гугл“ је 2015. године приказала мали сензор заснован на радарској технологији који је омогућавао корисницима да управљају справама покретима прстију. После откривања сензора, технологију су преузели многи светски универзитети да би је проучили и унапредили. Резултати до који се дошло су задивљујући.

СВИ ПРЕДМЕТИ ПОСТАЈУ ПАМЕТНИ

Стварање гестикулативног интерфејса, односно могућности да људи управљају уређајима у својој паметној кући помоћу показне игре корисничког интерфејса привукло је стручњаке удаљене неколико хиљада километара од компанијиног кампуса који су дошли до задивљујућих достигнућа у коришћењу рачунарства заснованог на технологији радара. Недавно су рачунарски стручњаци на универзитету у Шкотској приказали како се сензор из пројекта „Соли“ може искористити за детектовање интеракције између објеката до најситнијих детаља. На пример, сензор може да броји колико је карата подељено из шпила.

Слично томе, може да измери песак у пешчаном сату, изброји сложене листове папира или жетоне за покер или препозна једноставан облик направљен од лего коцки. Све то је било могуће постићи само коришћењем радарских сигнала без употребе било каквог препознавања слика. Резултати до којих се дошло у Шкотској могли би се користити у казинима и канцеларијама. Међутим, још привлачније су могућности његове употребе у паметној кући. Опремање сваког елемента у дому рачунарском технологијом вероватно није оствариво у већој мери, а при том, није ни безбедно. Много бољи приступ би био кад бисмо имали један или два елемента који би могли да осете интеракцију између многих других објеката у домаћинству.

Технологија заснована на радару могла би сваки предмет у нашем дому да учини паметним без потребе да се у сваки од њих уграђује рачунарска компонента. Интеракција о којој се говори у пројекту „Соли“ показује нам да не морамо да комуницирамо са рачунарима који изгледају као рачунари са којима смо комуницирали у прошлости. Можемо да комуницирамо са рачунарима користећи уобичајене и свакодневне предмете. Ако би постојао сензор у обичном чајнику и шољици, било би могуће детектовати их. Кад бисмо их користили, рачунар би схватио шта радимо. Изненада, сваки физички објекат у нашој кући омогућио би нам комуникацију с рачунаром.

На пример, технологија би могла да претвори свакодневне објекте у „токене“ (ознаке, симболе). Не бисте морали да савладавате нове покрете, само бисте уобичајено руковали предметима, а рачунар би сам долазио до закључака. Замислите, на пример, да претурате по гомили плоча или це-деова и укључите музички уређај само кад бисте из гомиле извукли један наслов. За оне који и даље жале за опипљивим медијима као што је це-де, утешна је замисао да његова кутија постаје „токен“. Дакле, пасивни инертни објекат постаје део ваше рачунарске интеракције.

РАДАРИ У КУЋИ?

Сви они који су видели огромну радарску антену сматрају да је смештање сличне технологије у домове права лудост. Као што је случај и са свим осталим сензорима, моностатички сензори су прошли кроз процес смањивања. Сетимо се само рачунара из педесетих година прошлог века који су заузимали целу огромну просторију да би неколико деценија касније добили персоналне рачунаре, а данас микропроцесоре у паметним телефонима. То се десило и радарском интегрисаном колу. Мањи од нокта омогући ће да ова технологија напредује као никада пре. По први пут су радарска интегрисана кола мала, јефтина и није им потребно много енергије да би радила. Због тога их је могуће користити свуда, чак и за израду најмање виолине на свету.

Захваљујући одобрењу које је недавно потписала Федерална комисија за комуникације, пројекту „Соли“ је дозвољено да користи фреквенције између 57 и 64 Гхз, која је већа од уобичајено дозвољене у нормалним уређајима, што ће само проширити број могућих употреба. Рецимо, могли бисмо да махнемо испред машине за прање судова да бисмо је укључили или искључили; или би машина за прање веша могла да препозна садржај гомиле веша који носимо на прање. Тада не бисмо морали да размишљамо о бирању различитих програма за прање јер ће их машина сама препознати. Такве погодности нису далеко. Стићи ће пре него што мислимо.

Спремите се за свет паметних кућа које покреће технологија радара.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079