На Дан заштите података питамо се колико смо приватности успели да сачувамо

Рекли бисмо не много

Прошле године било је 1.244 пријављена упада у податке компанија и физичких лица у Сједињеним Државама. У недозвољеним приступима подацима откривано је више од 446 милиона записа.

То су подаци до којих дошао Центар за крађе идентитета (Identity Theft Resource Center), непрофитна организација која помаже људима да се изборе са последицама које су се појавиле пошто су им подаци украдени и искоришћени за крађу идентитета. Организација је поднела годишњи извештај у понедељак у право време за обележавање Дана заштите података.

Треба нагласити да се наведени подаци односе само на пријављене недозвољене приступе, што значи да да се у извештају не налази укупни број откривених података. Другим речима, проблем је у суштини много озбиљнији. Право је време да застанемо и погледамо оно што нам је све време пред очима већ годинама. Компаније од нас прикупљају тоне података да би их криминалци, после тога, украли од компанија. Да ли и даље говоримо о приватности података? Где је ту приватност?

Хајде да наведемо мало благо од 773 милиона корисничких акредитива за пријављивање које је стручњак за злоупотребу података Трој Хант открио пошто су били јавно доступни у сервису за дељење у популарном облаку. Прикупљени у више од 2.000 упада у податке, гомила је обухватила податке за пријављивање од 2008. године. Споменимо само неколико упада у податке из 2018. године. Хакери су упали у 30 милиона налога на друштвеној мрежи „Фејсбук“, затим су украли записе са 429.000 кредитних картица корисника британске авио-компаније и успели су да покупе бројеве пасоша више од пола милиона људи из базе података ланца хотела „Мариот“. Сви ти подаци су врло корисници крадљивцима идентитета који, на тај начин, људима могу да направе пакао од живота.

Паметни избори

Ева Веласкез председник и директор поменуте организације каже да би компаније требало да предузму један важан корак у унапређењу таквог стања, а то је да кориснике обавесте какве податке прикупљају од њих. То ће им омогућити да донесу много паметније одлуке о томе које ће сервисе користити посебно кад размотре шта се може догодити ако хакери дођу до података.

Друго, компаније би требало поново да испитају вредност података којима располажу и да размотре колико дуго ће их држати. Стварање плана о брисању непотребних података спречиће да информације доспеју у руке хакера. Коначно, компаније су дужне да благовремено објаве детаљне информације о неовлашћеном упаду у податке и, наравно, много чешће него што су то до сада чиниле.

Кретање ка приватности

Да би те промене биле опште прихваћене, потребно је да се за њих жестоко заузму корисници, групе за заштиту приватности и ангажује политичка воља законодаваца. На овогодишњи Дан заштите података, изгледа да се назиру почеци неких промена. Корисници су много забринутији, али и обазривији у вези са заштитом података нарочито после прошлогодишњих скандала, као што је „Кембриџ аналитика“, кад су корисници друштвене мреже „Фејсбук“ открили да апликације треће стране коју користе њихови пријатељи масовно рударе и њихове личне податке.

Штавише, у јуну прошле године, Калифорнија је усвојила најригорознији закон о заштити података. После тога, технолошке компаније су предложиле законодавцима да донесу федерални закон о заштити података о личности да би цела држава имала јединствени закон. До сада су припадници обе партије у Сједињеним Државама дале неколико предлога. Европа је Општом уредбом о заштити података о личности регулисала поступање технолошких компанија према личним подацима.

Код хакера се ништа не мења

Чак и да се неки од тих закона усвоје, вероватно је да ће у 2019. години бити више од 446 милиона јавно доступних података до којих се дошло неовлашћеним приступом. За криминалце ће увек бити доступно довољно ваших података јер ће компаније наставити да их прикупљају.  Ваши подаци су изузетно вредни компанијама које их стално прикупљају да би своје производе учиниле прикладнијим и усклађенијим са вашим склоностима и да би персонализовали огласе које видите. Хакери вам краду податке да би их нелегално уновчили.
Кад схватимо са којих нас страна све нападају, заиста се питамо да ли приватност података уопште постоји.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079