Како бисмо могли да обуздамо технолошке гиганте?

Владајућа немачка партија сматра да бисмо могли да успоставимо контролу над компанијама „Амазон“, „Фејсбук“ и „Гугл“ ако би били приморани да поделе податке са конкурентима и јавношћу. Предложено је увођење закона који би могао да обезбеди да „подаци буду доступни сваком“ јер би велике компаније тад биле у обавези да податке које поседују учине доступним. Пошто је млађи коалициони партнер Ангеле Меркел изнео предлог закона, врло је вероватно да ће бити прихваћен. Наиме, предлог се први пут појавио у једном новинском чланку у августу прошле године у коме је нова привреда коју покрећу подаци упоређена са златном грозницом и индустријализацијом 19. века. Три споменуте компаније постале су изузетно моћне захваљујући подацима које су прикупиле од својих корисника. Контролу над тим подацима користе да ојачају свој монопол који отежава стварање нових иновативних компанија и наноси штету корисницима.

У среду је Социјалдемократска партија Немачке показала да озбиљно размишља о увођењу таквог закона јер је објавила нацрт извештаја у коме се наводи да је демократском уређењу у дигиталном добу потребна истина и конкурентност које ће створити богатство и равноправно га распоредити. Шта то значи у пракси? Што се тиче података СДП жели да натера велике технолошке компаније да поделе анонимизоване и неперсонализоване податке који ће омогућити и другима да се развијају, уместо да их држе под кључем у својим складиштима. Стављање података у јавни домен – помоћу апликационог програмског интерфејса – могло би ефикасно да онемогуће монопол над подацима. Осетљиве пословне тајне и остали подаци који су законски поверљиви и даље ће бити заштићени.

Партија претпоставља да би уз обавезно дељење података, пословни модели прешли са „често сумњивих“ прикупљања података на „прибављање података високог квалитета“ од којих би многи имали користи и тако би се стварале иновације и подстицала здрава конкуренција. Иновације се у великој мери покрећу помоћу података. Велике технолошке компаније могу бити много иновативније од других ако их користе за рад са великим подацима и за унапређење машинског учења. Аутономна возила компаније „Гугл“ много су боља од конкурентских јер имају приступ огромном броју података. Потребно је предузети нешто да би се таква ситуација променила. Дигитални квази монополисти спречавају иновације, уништавају конкуренцију и онемогућавају слободан избор својих корисника. Све наведено угрожава друштвену тржишну економију, наводи се у извештају.

Истовремено, истиче се да обавезно дељење података не би смело да утиче на подстицај да се подаци прикупљају, нити на инвестирање у пословне моделе који се на њима базирају. Подаци би могли да добију статус јавне својине, као што су рецимо гео подаци. Преко „поверљивих рачунарских центара“ подаци би могли да буду доступни приватним компанијама и организованим друштвеним групама.

Немачки план би требало сматрати као део већег напада на технолошке гиганте из Сједињених Држава. Треба напоменути да су немачке антимонополске власти недавно напале „Фејсбук“ због прикупљања података и то прво, због заштите приватности – компанија сматра да је то задатак за организације које се баве заштитом података – и друго због монополистичког модела пословања који уништава конкуренцију. Пошто је монопол над подацима потпуно нова појава, сасвим је природно да законодавци буду креативни. Ове недеље је гувернер Калифорније предложио да би требало натерати „Фејсбук“ и „Гугл“ да корисницима плате за податке које су прикупили од њих, предлажући да се корисницима који живе у земљи одакле је компанија исплати такозвана „дивиденда на податке“.

Међутим, предлог партије не односи се само на обуздавање технолошких гиганата. Обавезно дељење података омогућило би развијање истраживања вештачке интелигенције у Немачкој. У тој области тренутну доминацију имају Сједињене Државе и Кина захваљујући доминацији њихових великих фирми, а у случају Кине, и ауторитарним процедурама прикупљања података. За разлику од њих, Немачка жели да помири иновативну моћ слободног протока података са њиховом заштитом. СДП ће разматрати нацрт у четвртак заједно са стручњацима и акционарима. Чују се и мишљења да је предлог добар, али да није темељно размотрен посебно у случају анонимизације података јер се у том процесу губи њихова вредност за анализу великих података и унапређење вештачке интелигенције.

Стручњаци који су уз СДП кажу да то не мора да буде тачно јер све зависи од тога каква се врста вештачке интелигенције обучава.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079