Кинеска приватност у недоумици

Држава одлучније штити кориснике од технолошких компанија док влада појачава надзор над грађанима. Кад је у пролеће прошле године, Марк Закерберг говорио у Конгресу рекао је да ће Сједињене Државе почети да заостају за Кином у развоју иновација које се ослањају на прикупљање података ако држава почне да надгледа прикупљање података које врши друштвена мрежа Фејсбук. У ствари, Закерберг је хтео да каже да правила о приватности не спречавају кинеске компаније да прикупљају податке и да ће због тога брже напредовати нарочито ако се у Америци спроведу закони који ће регулисати приватност корисника и тако зауздати компаније као што је „Фејсбук“. Међутим, изгледа да Закерберг неће још дуго моћи да користи стање у Кини као аргумент у своју одбрану. Кина се тренутно налази у раној фази успостављања система правила за заштиту података да би надгледала домаћу друштвену мрежу која функционише слично Фејсбуку. Кинеске компаније су свесне да су прошли дани кад су могле да прикупљају податке не обазирући се на ставове јавности. Наиме, корисници у Кини су устали у одбрану својих података као никад до сад. Због тога су многи стручњаци означили 2018. као годину кад је кинеска јавност постала свесна да треба заштити приватност.

Такав развој догађаја је у потпуној супротности са опште прихваћеним ставом о Кини као држави у којој се спроводи најобимнији надзор над грађанима. Став није погрешан јер влада користи технологију препознавања лица да би контролисала и пратила своје грађане. Према недавно усвојеном закону, власти су омогућиле полицији приступ подацима без претходно утврђене процедуре. Ипак, не би требало да нам промакне веома занимљива ситуација која влада у Кини. Наиме, док влада увелико користи предности савремен технологије да надгледа своје грађане, истовремено их из све снаге штити као кориснике услуга технолошких компанија. И док власти у Америци не предузимају ништа да би заштитили податке корисника, кинеска влада ће бранити приватност корисника од технолошких компанија, али, у исто време, грађани ће бити изложени све обимнијем државном надзору.
Јавност у Кини је пре неколико година успела да измени политику владе. Скоро нико се није бринуо због загађења 2009. године, кад је амбасада Америке заједно са још неколицином организација објављивала степен загађења у Пекингу и другим градовима. Десет година касније, ситуација се променила. Надлежни данас брину о томе да грађанима обезбеде чистији ваздух.

Нешто слично се дешава и са проблемом приватности на мрежи. Пошто су кинеске интернет-компаније годинама градиле пословне моделе који су се заснивали на чињеници да се јавност није обазирала на нарушавање приватности, корисници су се коначно наљутили јер компаније злоупотребљавају њихове личне податке. Свест о заштити података се пробудила јер су корисници забринути да би могло да дође до „цурења“ података што би помогло преварантима и криминалцима да искористе појединачне кориснике који уопште нису свесни шта се догађа . У једном истраживању спроведеном у Кини, 85% испитаника рекло је да су њихови подаци процурели, укључујући и бројеве телефона који су противзаконито продати или су им хаковани подаци банковних рачуна.

Некада уважавани оснивач највећег кинеског претраживача Баидуа Робин Ли морао је да се брани јер је у марту изјавио да би Кинези мењали своју приватност за удобност. Његова опаска је изазвала жесток револт међу корисницима интернета узнемирених због тога што је гигант безочно прикупљано њихове податке. У медијима су објављени и неки коментари разјарених корисника међу којима је и: „Ко вам је рекао да смо пристали да се одрекнемо својих личних података?“ Влада се налази у раној фази стварања оквира са правилима која ће регулисати давање одобрења, прикупљање података, њихову употребу и дељење као и захтев корисника да се његови подаци избришу. Прва прекретница у кинеском систему за заштиту података је успостављање стандарда који су назвали Спецификација безбедности личних информација и ступа на снагу у мају. Иако спецификација није законски обавезујућа, законодавци покушавају разним средствима да убеде компаније да се повинују новој регулативи. Почетком јануара, ревизор у Министарству за индустрију и информациону технологију објавио је називе 14 мобилних апликација које су „претерале у прикупљању личних и осетљивих података“ без сагласности корисника. Компаније које су на тој црној листи морају, под притиском јавности, да промене процес руковања подацима корисника. Три недеље касније, четворица инспектора задужена за регулисање пословања на интернету објавили су да ће извршити процену 100 мобилних апликација свих врста и проверити како прикупљају личне податке. Оне које не буду добиле одговарајућу оцену, изгубиће дозволу за рад.

Све предузете мере довеле су Кину у водећи положај у Азији на пољу заштите података личности, али показале су и очигледно разилажење између заштите приватности од надзора компанија и заштите приватности од надзора државе. И док ће Кинези имати свеобухватну заштиту од комерцијалног прикупљања података, влада ће их све више, односно, у потпуности надзирати. И док је кинеска влада склона да укори технолошке компаније због неумереног прикупљања података, уопште не показује вољу да ограничи надзор над својим грађанима и заштити их од себе саме.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079