Да ли се тридесетогодишњак претворио у „чудовиште ван контроле“?

Пре тридесет година Тим Бернерс-Ли је створио интернет док је радио у CERN-у, европској лабораторији за физику, смештеном у близини Женеве. Овог месеца навршава се тридесет година од кад је млади софтверски инжењер који је радио у лабораторији поред Женеве створио систем који је требало да омогући научницима да деле информације, а који је коначно изменио људе и њихово окружење. Тридесет година пошто је створио интернет, Тим Бернерс-Ли је упозорио јавност да су његов изум „преузели преваранти“ који ће коначно довести до његовог потпуног уништења. Бернерс-Лиова стара канцеларија у европској физичкој лабораторији у CERN-у потпуно је иста као и све остале смештене дуж једноличног ходника у огромној грађевини. Једино обележје које нам указује да је историјски развој светске мреже почео ту је само мала спомен-плоча и страница из старог CERN-овог именика, на којој пише „ТРЕНУТНО НИЈЕ У КАНЦЕЛАРИЈИ“ и причвршћена је на врата поред Бернерсовог имена. „Тим је много радио“, каже техничар Франсоа Флукигер, који је преузео бригу о тиму задуженом за мрежу пошто је Бернерс-Ли отишао у Технолошки институт у Масачусетсу (МИТ) 1994. године. Ипак, светло је увек укључено у Бернерс-Лиовој канцеларији.

Стварање историје

Док је Бернерс-Ли био одговоран за интерне податке у CERN-у, желео је да пронађе одговарајући метод којим би повезао све научнике света да би сарађивали са лабораторијом и на једноставнији и лакши начин делили резултате до којих су дошли у својим истраживањима. Његова визија „децентрализованог система за управљање информацијама“ ускоро је довела до настанка светске мреже. Примитивни облик интернета – мрежа повезаних рачунара –већ је постојао, али тек је светска мрежа омогућила прикупљање веб-страница којима се могло приступити помоћу претраживача. „Врло брзо смо схватили да присуствујемо стварању историје“, рекао је Флукигер. Белгијски научник Роберт Келио придружио се тиму 1990. године да би промовисао проналазак који је користио језик за опис хипертекста (ХТМЛ), као стандард за стварање веб-страница. После тога, створен је протокол за пренос хипертекста (HTTP), који омогућава корисницима да приступе изворима кликом на хипер-везу, као и униформни локатор ресурса (УРЛс) који представља систем адреса веб-страница.

Крајем 1990. године Бернерс-Ли је покренуо први CERN-ов веб сервер за претраживање. Претраживач је први пут постао доступан људима ван CERN-а 1991. године, прво научницима у истраживачким институтима, а касније и широкој јавности. Флукигер, који је сад у пензији, каже да је светска мрежа једна од три најзначајнија проналаска 20. века која је омогућила стварање дигиталног друштва, заједно са интернет протоколом (ИП) и алгоритмима за претраживање компаније „Гугл“. Ипак, са жаљењем спомиње и „малтретирање на мрежи, лажне вести и масовну хистерију“ који су преплавили интернет, али посебно наглашава угрожавање приватности. „Требало би да се запитамо да ли смо, на крају, ипак, створили чудовиште које се отело контроли.

Варалице и чудовишта

Бернерс-Ли је покренуо сопствену кампању да би спасао светку мрежу. У новембру прошле године на Самиту о светској мрежи у Лисабону, предложио је покретање „Склапања уговора за коришћење мреже“, који би, поред свега осталог, свима омогућио равноправни приступ интернету и осигурао основно право на приватност. „Мрежу су отели варалице и чудовишта и користе је да би манипулисали људима широм света“, Бернерс-Ли је изнео упозорење у децембру прошле године, наводећи претње са којима се суочавамо од мрачног веба, преко сајбер-криминала и лажних вести до крађе личних података. У јануару је „отац светске мреже“ позвао глобалну елиту на Светском економском форуму у Давосу да се придруже борби против поларизације расправа на мрежи. Предложио је стварање платформи за дискусију које би повезале људе различитих ставова и образовања, а које се знатно разликују од данашње уобичајене праксе да се стварају гета на вебу, прочишћени и ограничени простори као и петље повратних информација где људи врло ретко срећу мишљења и ставове који се разликују од њихових.

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш изразио је у Давосу забринутост због смера у коме се креће развој светске мреже. Упозорио ј на утицај који имају тамни и дубоки веб и на све проблеме са којима се сусреће сајбер-безбедност и предложио стварање „умерених механизама“ који би помогли њихово обуздавање у земљама које користе ту технологију да би нарушили људска права.

Отворени код

Нико није могао, те далеке 1989. године, ни да претпостави важност светске мреже у настајању. У CERN-у се налази неколико сувенира који подсећају на прве дане: прву кратку Бернерсову белешку о свом изуму, његов НеXТ рачунар и тастатуру. Ипак, CERN се, осим чувања неколико упечатљивих предмета који обележавају историјски проналазак, бори да мрежа не падне у погрешне руке. Организација је, 1993. године, објавила да ће мрежни софтвер учинити јавно доступним, што је требало да омогући појединцима или компанијама да га присвоје и управљају његовим развојем. Ипак, захваљујући судбини, али и Флукигеру, спречена је потенцијална несрећа. После разговора са правном службом CERN-а, Флукигер је 1994. године, одлучио да покрене нову верзију мреже отвореног кода. Испоставило се да је то био кључни потез који је омогућио CERN-у да задржи право интелектуалног власништва над проналаском и истовремено омогући свима да приступе, користе и модификују мрежу бесплатно и без било каквих трошкова.

Права на интелектуалну својину су 1995. године пребачена на конзорцијум – познат као W3Ц - који је основао Бернерс-Ли и налази се ван Технолошког института. „Имали смо срећу да нико није уграбио мрежу током тих 18 месеци“, приметио је Флукигер. „Да јесте, вероватно данас не би постојала.“ 

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079