Русија само жели да заштити интернет

Док руска влада тврди да подржава слободу на интернету, њени противници задају ударце Runetu. Активисти тврде да план руске владе да одвоји руски интернет од остатка светске мреже нема никакве везе са заштитом интернета, већ са укидањем слободе на мрежи. Руска влада одлучно одбацује те тврдње. Предлог закона о потенцијалној независности руског интернет-простора, познатијег као Runet, поднет је крајем прошле године. Идеја, која донекле подсећа на кинески Велики одбрамбени зид, требало би да онемогући долазак садржаја споља, а руски интернет задржи унутар граница државе. Тестирање изводљивости таквог подухвата планирано је да почне 1. априла. Прошлог викенда, око 15.000 људи је изашло на улице Москве да би протествовало против закона о суверенитету интернета, који је у фебруару изгласала Дума, Доњи дом руског парламента. Процењује се да је пре и током протеста ухапшено око 30 људи.

Протесте је покренула и предводила Либертаријанска странка Русије. Према извештају московског „Тајмса“, организатори и учесници протеста су тврдили да је закон направљен да би олакшао цензурисање интернета у Русији и да би вођама опозиције отежао организовање протеста. У понедељак је портпарол Кремља Дмитри Песков порекао те наводе и тврдио да се „сви заузимају за слободу интернета.“ „Не можемо да подржимо њихова погрешна схватања и изврнуте тврдње да је закон усвојен да би се ограничила слобода на интернету“, рекао је Песков новинарима.

„Напротив, закон је донет да би се обезбедила одрживост интернета пред потенцијално агресивним нападима против наше државе у сајбер-простору.“ После снимљеног телевизијског разговора са једним од учесника протеста који је тврдио да Кремљ жели да му се омогући да притиском на дугме одвоји Русију од остатка интернета, Песков је изјавио: „То је потпуно погрешно схватање. Ипак, ниједног тренутка није помислио да би њега неко из иностранства могао једним притиском на дугме да искључи са остатка интернета.“
Закон је од почетка окарактерисан као одбрамбена мера. Он би обухватио и стварање националног система доменских имена и локализацију целокупног садржаја који би људи могли да виде пошто га одобре руске власти. Све то би се десило у случају да се цео план покрене.

Руске тачке размене интернет саобраћаја и добављачи интернет услуга морали би да обезбеде могућност централизоване контроле саобраћаја у случају претње. Нападач би, у том случају, највероватније биле Сједињене Државе, које су непрестано истицале Русију као агресора у прошлогодишњем документу под називом „Национална сајбер-стратегија“ иако не постоје докази да Америка планира да било коју државу искључи са интернета. Ако у обзир узмемо Пескову тврдњу да „што се слободе на интернету тиче, положај учесника протеста би се могао подржати“, морамо рећи да постоје многи докази који показују да се Кремљ с тим не би сложио.

У последњих неколико година, руске власти су увеле драконске мере у области задржавања и локализације података, забраниле су виртуелне приватне мреже, судски гониле многе који су делили „екстремистичке“ мимове, наредиле су мобилним оператерима да забележе који људи користе које апликације за слање порука, забраниле рад сервиса за поруке Телеграм јер није хтео да им да кључеве за дешифровање, обрушиле се на блогере и позвале грађане да им помогну у претраживању интернета да би пронашли садржаје које треба забранити.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079