План Велике Британије за обуздавање великих компанија

Борба против монополиста почиње да се захуктава. До сада се о таквој борби само надугачко разговарало, али неке конкретне акције није било, бар не у Америци. Надлежни су само спомињали обрачун са монополистима, али ништа нису предузимали. Изгледа да прилике почињу да се мењају и да су велике технолошке компаније нападнуте са три стране и то из Америке, Европске уније и Велике Британије. Прошле недеље је кандидаткиња за председницу Елизабет Ворен навела неке од смерница смелог плана да се технолошки гиганти „разбију“ на мање делове, односно, да се елементи њихових платформи одвоје од пословних огранака који пласирају производе на платформама. Рекла је да компанија „Амазон“ не би требало да руководи тржиштем на коме продаје производе, нити би компанија „Гугл“ требало да управља претраживачем који треба да одлучи како да рангира своје сервисе.
С друге стране, Џејсон Фурман, професор са Харварда и некадашњи саветник Барака Обаме, написао је извештај на 150 страна за британско Министарство финансија. Овде ћемо вам пружити само кратку анализу најважнијих елемената његовог извештаја, који, укратко речено, представља изузетно озбиљну претњу Силицијумској долини. Треба додати да се значајно разликује од плана Воренове као и од предлога који је дала Европска унија.

Мали корак за Фурмана

Извештај професора Фурмана недвосмислено наводи да технолошко гиганти немају довољно јаку конкуренцију на тржишту. Осим промене и осавремењивања британских закона, потребно је овластити нову владину агенцију која би спречила насилничке поступке лидера на тржишту. Управна канцеларија за конкуренцију на тржишту би требало да има већу моћ при спречавању спајања дигиталних компанија. Осим тога, требало би да спроведе званично истраживање тржишта дигиталног оглашавања којим владају две монополистичке компаније „Фејсбук“ и „Гугл“.

Најзанимљивији предлог је омогућавање потпуне покретљивости података, што значи да бисте могли да прикупите листу својих пријатеља са „Фејсбука“ или своју историју претраживања са „Гугла“ и да их у потпуности пренесете у конкурентски сервис, односно, компанију. Технички, таква могућност је већ утврђена Општом регулативом о заштити података о личности која је на снази у Европској унији, али чини нам се да још није донела очекиване резултате. Кад би се ставови регулативе дословно и строго примењивали, онда би друштвена мрежа морала да вам омогући такво пребацивање података које је врло слично оном које постоји између банака у Британији, између комуналних служби или добављача услуга мобилне телефоније који морају да сарађују и одмах вас на ваш захтев пребаце у другу компанију.

У извешају је наведен још један врло занимљив предлог, а то је „отвореност података“, што значи да би велике компаније могле бити приморане да отворе неке од својих података мањим фирмама и тако им омогуће да се такмиче на много равноправнијем пољу. Ипак, то би могло да погорша ионако тешку ситуацију у вези са заштитом приватности података, с обзиром на скандале који су се недавно догодили кад су различите апликације између себе делиле податке корисника. У извештају се наводи да се мора очувати анонимност података као и строга контрола над њима. Ако би се тај проблем превазишао, отвориле би се нова могућности за здраву конкуренцију и, потенцијално, комплетна тржишта за мале фирме које зависе од података већих компанија.

План за развој тржишта

Треба да споменемо и по чему се Фурманов план разликује од оног предложеног у Америци и од предлога који је појавио у Европској унији. У њему се не спомиње брзоплета одлука Воренове да технолошке платформе које превазилазе одређени величину назове „услугама“, нити им је забрањено да тргују на сопственим платформама. У ствари, Фурманов план одбацује предлог да се велике компаније третирају као услужне и да им се наложи да се лепо понашају. Уместо тога, план се бори за спровођење мера које би олакшале новим компанијама да се надмећу да гигантима. План не прати исте смернице као Маргарет Вестагер, комесарка за заштиту конкуренције на тржишту Европске уније, која је новчано казнила компанију „Гугл“ због фаворизовања својих сервиса у резултатима претраге и због тога што приморава произвођаче телефона који користе оперативни систем андроид да унапред инсталира 11 апликација чији је власник компанија „Гугл“. Извештај подржава европски план и каже да би надлежнима требало дати више моћи да предузму одређене мере. Ипак, извештај сматра да су све предузете активности недовољне и да доводе до несигурности. Према извештају, потребно је успоставити правила која ће натерати моћнике да конкуренцији мало помогну.

Дакле, тренутно постоје три различита приступа решавању монополистичке ситуације на тржишту на коме учествују технолошке компаније. Изгледа да је британски приступ најлибералнији и најнаклоњенији тржишту. Не би требало истицати разлике између ставова јер и Фурман подржава развој сарадње између Управне канцеларије за конкуренцију на тржишту са сличним организацијама у другим земљама. Ипак, било би лепо видети какав ће утицај три предложена плана имати на промену прилика у монополистичкој ситуацији и да ли ће уопште почети да се примењују.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079