Друштвена мрежа Гугл+ више не постоји

Друштвена мрежа Гугл+ је коначно угашена у уторак ујутру. Технолошки гигант је покушао да конкурише Фејсбуку и Твитеру 2011. године, али ни четврти пут није успео да се одржи на пољу друштвених мрежа. Платформа није успела да придобије довољан број корисника чак ни кад је покушала да је наметне Јутјуб заједници. До краја 2011. године, аналитичари су већ почели да јој предвиђају крах. Међутим, компанија „Гугл“ је одлучила да укине платформу тек пошто је открила озбиљно нарушавање приватности података у 2018. години.

Како је изгледала друштвена мрежа Гугл+?

Појавила се у јуну 2011. године као платформа којој се могло приступити само по позиву да би се касније исте године отворила за ширу јавност. Имала је многа својства карактеристична за друштвену мрежу, дакле, могли сте да постављате фотографије и објављујете ажурирања статуса на индивидуалним објавама. Ипак, компанија је описала платформу као „друштвени ниво“ креирану тако да ради кроз све сервисе. Најважније својство друштвене мреже била је њена способност да окупи пријатеље у „Кругове“ (Circles) и обавља групне видео позиве преко сервиса Хангоутс. Компанија се хвалила како су милиони људи отворили налоге на друштвеној мрежи већ после неколико недеља. Међутим, проблем је био у томе што је тек мали број људи користио платформу.

Шта је пошло по злу?

Гугл+ је била осуђена на пропаст од самог почетка, мишљење је стручњака за друштвене мреже. Први проблем је био гломазан и променљив кориснички интерфејс, који је дошао после гиганта какав је Фејсбук, затим, врло нередовно коришћење платформе и коначно, унутрашње несугласице у вези функционисањем друштвене мреже. Корисници Гугл+ платформе морали су да се пријављују својим правим именом и презименом, а они који су користили лажна имена или надимке нису могли да направе налог. Штавише, били би искључени са осталих сервиса компаније као што је Гмаил. Зачудо, брисали су странице компанија и предузећа који су се пријављивали под својим називом. Касније, компанија је признала да је ту направила грешку и одлучила да омогући и фирмама да отворе налоге.

И коначно, кад би се корисници пријавили на свој налог, обично би били потпуно збуњени оним што би угледали. Тамо где је мрежа Фејсбук имала „свиђа ми се“ (лике), а Твитер „омиљене“ (Favourites) Гугл + је имала дугме које је незграпно названо „плус један“ (Plus One), што је било прилично тешко прилагодити различитим врстама речи у енглеском.

Шта је компанија предузела?

Да би некако проширила своју друштвену мрежу, компанија „Гугл“ је покушала да је интегрише са осталим сервисима као што је Гмаил, да би се 2013. године чврсто ухватила за Јутјуб. Наиме, свако је ко је хтео да остави коментар на Јутјубу, морао је да има налог на Гугл+ платформи. Такав потез изазвао је огорчење познатих креатора видео садржаја који су сматрали да се њихов успех користи да би се придигла друштвена мрежа која неумитно пропада. Истовремено, свако ко је хтео да остави коментар на Гугл продавници, морао је да има налог на друштвеној мрежи.

Изненада, чинило се да Гугл+ врви од активности јер су коментари са Јутјуба, „свиђања“ видео садржаја и прегледи са Гугл продавнице били аутоматски објављивани на платформи. Компанија се хвалила да платформа има 500 милиона корисника, али никад није рекла колико их је заиста користи.  Многи су 2011. године, кад би погледали профиле својих пријатеља и чланова породице које су позвали да се придруже мрежи, видели да су ретко кад или никад присутни у блештавом новом свету Гугл+. Велико је питање да ли је 750 милиона људи који су тада користили Фејсбук или 100 милиона који су били пријављени на Твитеру уопште размишљало о пресељењу на другу друштвену мрежу, односно, да ли им је уопште била потребна још једна слична платформа.

Шта је убило Гугл+?

Кад је у априлу 2014. године оснивач друштвене мреже Гугл+ напустио компанију, промене су се брзо уводиле. Успешна својства као што су Хангоутс и Пхотос одмах су се одвојила од Гугл+ платформе и постала независни сервиси. Компанија је почела да одваја друштвену мрежу од Јутјуба и продавнице, што је несумњиво одушевило креаторе видео садржаја и апликација. Иако је компанија 2015. године покушала да унесе новине стварајући „заједнице“ (цоммунитиес) , није успела да заинтересује ширу публику. На крају, гигант је, после два упада у податке корисника мреже, коначно одлучио да укине платформу. Наиме 2018. године, компанија је признала да су због грешке у софтверу подаци 52 милиона корисника били доступни програмерима треће стране. Изненада, гигант је могао да призна да друштвену мрежу користи тек неколицина људи, односно, да се 90% корисника у просеку задржава мање од пет секунди.

Наим Нур је направио интернет странице Гугл грејвјард (Google Graveyard) и Гугл семетери (Google Cemetery) на којима се налазе подаци о свим компанијиним пропалим пројектима да би, како каже Нур, „моји пријатељи наставили да раде на остваривању нових замисли чак и кад се суоче са неуспехом“.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079